Angel of Darkness (Serbian)

36 Deo-Istinu za prošlost

Glasno kucanje a zatim i škripa vrata su me probudili iz sna. Prvo sam pogledao u Judy koja je i dalje mirno spavala na mojim grudima, a zatim u pravcu iz kog je zvuk dolazio. Nakon par trenutaka, medicinska sestra je provitila glavu unutra.

Medicinska sestra (MS): Izvinite ako vas ometam, ali imate posetu.

Ko bi to mogao da bude?

MS: Smem li da ga pustim unutra?

Znači muško je. Nemam pojma ko bi to mogao da bude. Možda bolje da ne ulazi, mada ipak...

Zayn: Neka uđe.

Ona je klimnula glavom, nasmešila se i izašla. Blago sam prodrmao Judy kako bih je probudio, a njene snene oči su uskoro ugledale moju facu. Ne mogu ni da opišem taj iznenađeni izraz lica kada me je ugledala bukvalno ispred nosa. Mogao sam da osetim kako je poskočila.

Judy: Budalo! Prepao si me...

Glas joj je zvučao hrapavo, onako kako obično zvuči kada se probudiš. Nasmejao sam se njenoj reakciji i poljubio je u obraz.

Zayn: Izvini, neću više.

Judy: I bolje bi ti bilo ne...

Rekla je to sasvim tiho sebi u bradu dok se ispravljala, kao da je pričala samoj sebi. I dalje sam se smejao njenoj reakciji. Jednostavno je preslatka u svakoj situaciji. Ustala je i protegla se pored kreveta, ali pošto ja nisam bio u takvoj mogućnosti, to sam uradio u krevetu. Krckanje se čulo od strane mog ukočenog tela.

Zayn: Neko će sad doći u posetu.

Okrenula se ka meni iznenađeno.

Judy: Ko?

Zayn: Nemam pojma- odmahnuo sam glavom.

Namestila je svoju izgužvanu odeću i sela na ćošak kreveta, a ja sam se samo uspravio u gotovo sedeći položaj.

Začuli su se koraci ispred vrata i sva naša pažnja bila je usmerena na njih. Nemam pojma ko bi to mogao da bude.

Uskoro su se začula škripa vrata i unutra je ležerno ušla osoba za koju nisam mogao ni da predpostavim da ću je ponovo videti.

xxx: Kuc! Kuc!

Nasmejao se a znam da ovo ništa dobro ne može da znači.

Zayn: Louis.

Judy's P.O.V.

Unutra je ušla neka meni nepoznata muška osoba koja se ponašala kao da se znamo sto godina. Njegovo čisto belo odelo je skoro pa blještalo nekakvom svetlošću. Kosa mu je bila prilično uredna i podignuta na gore, dok mu osmeh nije spadao sa lica. Ko je ovaj tip?

Pogledala sam u Zayna i primetila njegovu mrtvo ozbiljnu facu. Zna ga, zna mu šak i ime. Louis? Ko je sada taj Louis? Da nije još neki odozgo?

Zayn: Šta ti radiš ovde?- rekao je ozbiljno i gotovo zarežao.

Ovo neće izaći na dobro. Taj Louis se ležerno prožetao do prozora, virnuo napolje a zatim se okrenuo i seo na krevet, preko puta mene. Osmeh mu nije spadao sa lica i to mi je bilo malo jezivo. Odmakla sam se par centimetara od njega da napravim što veći razmak između nas.

Louis: Zar se tako pozdravlja stari prijatelj?

Zayn: Nikad mi nisi ni bio pravi prijatelj!- rekao je to glasno i brzo.

Primećujem blagi bes na Zaynovom licu i bukvalno ga pogledom ubija. Louis se i dalje kezio. Šta hoće ovaj tip?

Louis: Nemoj tako. Prošli smo mi mnogo toga zajedno- izgovorio je to pomalo piskutavim glasom, kao da mu se rugao.