Angel of Darkness (Serbian)

38 Deo-Louis dolazim

__________ Zayn's P.O.V __________

Probudio me je taj iritantni zvuk poruke na telefonu. Protrljao sam umorne oči i pogledao oko sebe tražeći Judy, ali je nisam video. Soba je bila sasvim prazna. Gde je dođavola otišla? Usturio sam se kako bih imao bolji pogled na sobu, ali nje nije bilo.

Zayn: Judy! - povikao sam.

Umesto njenog glasa začuo sam zvuk otvaranja vrata. Pogledao sam u tom pravcu očekujući nju kako će sada da uđe, ali tu je nestala moja sreća. Medicinska sestra je provirila glavu unutra, a moje obrve su se automatski namrgodile, ali ne previše. Želim Judy, ne nju.

MS: Treba li vam nešto? - ljubazno me je upitala

I dalje sam bio pomalo zbunjen i nisam imao pojma gde je ona? Možda je otišla samo do WC-a, šta ja znam.

Zayn: Da li ste videli možda jednu plavokosu devojku kako izlazi odavde?

Postavio sam joj to pitanje u nadi da će mi nešto odgovoriti, ali samo je odmahnula glavom. Dovraga!

Zayn: Onda mi ništa ne treba - hladnokrvno sam odgovorio.

Klimnula je glavom i okrenula se kako bi izašla. Ma vratiće se Judy, nema razloga da me ostavi... tešim sam sebe. Pre nego što je napustila prostoriju, okrenula se i njeno lice mi je ulivalo nadu.

MS: Da li se ta devojka možda zove Judy?

Srce mi je poskočilo od samog njenog imena. Klimnuo sam glavom i zainteresovano je pogledao dok je ona zatvarala vrata i naslonila se na njih. Kratka plava kosa joj je padala preko lica i to ju je prilično nerviralo pa ju je svake dve sekunde zabacivala unazad.

MS: Otišla je - kratko je rekla.

Šta? Otišla? Gde?

MS: Ali vam je ostavila ovo pismo.

Izvadila je beli presavijeni papir iz džepa i polako se približavala kako bi mi ga dala. Drhtavim rukama sam uzeo poruku iz njene ruke u nameri da je pročitam, ali mi ona to nije dopustila hvatanjem moje leve ruke.

MS: Šta je ovo? Šta ste to uradili?

Prstom mi je pritiskala modro mesto na ruci gde se nalazila ubodena igla koju sam izvadio. Zaista je bolelo i modra koža oko mesta uboda mi je govorila da to nisam trebao da uradim.

Zayn: Možda je spala dok sam spavao - branio sam se.

Pogledala je u pod i videla prosutu kesu kao i cev sa zabodenom iglom. Sumnjičavo me je pogledala i odmah mi je bilo jasno da mi nije poverovala. Odjednom sam osetio ogromnu nervozu iako nisam imao potrebe.

MS: Ne izgleda mi kao da je bilo slučajno - prekorno me je pogledala.

Po izgledu bih zaključio da je u ranim četrdesetim, iako je izgledala zaista dobro za svoje godine. Njena snažna ruka je i dalje stiskala moju nanoseći mi još veću bol. Ja sam samo odmahnuo glavom dajući joj do znanja da nemam pojma šta sam uradio, iako sam vrlo dobro znao. Duboko je udahnula i dohvatila medicinski otpad sa poda kako bi ga valjda bacila.

MS: Moraću ponovo da vam namestim. Ne smete to da radite - provalila me je.

Klimnuo sam glavom i svu pažnju preusmerio na papir koji sam držao u drhtavim rukama. Stiskao sam ga i blago gužvao od nervoze koja me je trenutno ubijala.

MS: Odmah se vraćam!- okrenula mi je leđa i napustila prostoriju konačno me ostavljajući samog kako bih mogao da pročitam ovo. Pažljivo sam ga otvorio i ugledao njen čitki rukopis. Mnogo teksta... to ne znači ništa dobro.

Duboko sam udahnuo i počeo da čitam prve reči koje su mi odmah zadavale bol u grudima:

,,Dragi Zayn,