Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

1. part

Probudilo me je sunce koje je obasjalo moju sobu kada je moja majka pomerila zavesu sa prozora.

„Ajde ustaj spavalice vec je podne"-rekla mi je svojim nežnim glasom dok je prilazila mom krevetu

Okrenula sam se na drugu stranu i prebacila prekrivač preko glave tako da mi ne smetaju zraci koji su nesmetano ulazili i obasjavali sobu.

„Pusti me mama još samo malo.“

„Dobro. Onda će tvoja braća sve palačinke da pojedu, a ujedno ćes i zakasniti na autobus.“

U tom trenutku kao da me je neko polio kofom hladne vode. Iskočila sam iz kreveta.

„To je sad.“-od sreće sam skakala po sobi „Silazim odmah.“

Mama je izašla a ja sam otrčala u kupatilo da se umijem i operem zube.
Moja ljubičasta, ravna kosa koja je dosezala do pupka bila je toliko čupava kao da česalj nije videla godinama. Međutim, i to sam sredila. Kada god se pogledam u ogledalo izgledam sebi čudno,verovatno zato što sam se skoro ofarbala i dok se naviknem na nov izgled. Svetlo plave oči dosta su se izdvajale u odnosu na moju kosu.

Obukla sam teksas šorc i belu majcu sa brtelama koju sam okačila na vešalicu u mom ormaru i obula moje nove bele patike i naravno stavila moj medaljon koji imam jos od rođenja.

Silazila sam niz stepenice gotovo trčeći, umalo da nisam pala. Zapravo, saplela sam se što je izazvalo smeh kod mog mlađeg brata Maksa.

Pogledala sam ga tako da ako bi moglo da se ubije pogledom on bi bio 3 metra ispod zemlje. Napravio je facu kao da je uplašen a ja sam samo prošla pored njega prevrćući očima.

„Dobro jutro.“ rekla sam sedajući za sto.

Mama je uveliko pržila poslednju turu palačinki.

„Dobro jutro.“ uzvratio mi je Majk.

Majk je inače moj stariji brat. On ima 18 godina, ja imam 17 a Maks 16. Oca nismo imali, umro je dok smo još bili veoma mali. Mama mi nije nista pričala u vezi njega. A i ja nisam htela da zapitkujem mnogo. Nekako uvek je izgledalo kao da tu više niko ne fali, jer se mama tako i ponašala.

Nekoliko palačinki kasnije

„Idem, mama.“ uzela sam kofer i ranac i izašla.

„Hajde srećan put.“

Izašle smo iz kuće i ona je uzela bokal vode i prosula iza mene. Okrenula sam se sa podignutom obrvom a ona se samo nasmejala.

Ukoliko požurim stići ću na vreme.-mislila sam u sebi dok sam se kretala kamenim putem.
Glavna stanica je na 15 minuta od moje kuće. Za toliko će i autobus stići. Onda za sat vremena stižem u drugi grad a nakon toga moram da idem na drugi autobus koji vodi do njenog grada koji je daleko od mog 4 sata vožnje. Znači ako je sad 1 ja u 6 stižem kod nje.-razmišljala sam dok sam gledala u sat.

„Da tačno je 1 a njega jos nema.“ bila sam blago iznervirana i počela sam da cupkam od dosade.

Nakon 15 minuta autobus je došao i ja umalo što nisam počela da vičem na šofera.

Inače idem kod svoje najbolje drugarice koju nisam videla još od početka raspusta.

Narednih 5 sati sam slušala muziku, ignorisala babe po autobusu koje bi mi smorile život i baterija mi je bila pri kraju.

U tom trenutku šofer je rekao na mikrofonu da stižemo na zadnju stanicu, odnosno na stanicu na koju ja izlazim.

Tokom puta dok sam slušala muziku razmišljala sam šta ćemo raditi kad dođem kod nje, naredne 3 nedelje će biti najbolje nedelje tokom ovog raspusta.