Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

6. part

„Ljudi kad vam kažem dobro mi je.“
 
Sada smo svi uveliko bili kod Monike kući. Pokušavala sam da im objasnim da mi je dobro ali nisu slušali.

„Ja i dalje ne mogu da verujem.“ rekla je Monika „Uspela si da za tako malo vremena otkriješ svoje dve sposobnosti, a ne dozvoljavaš da ti oslobodim moći.“

„Kao prvo refleksno se teleportujem, a kao drugo, kako polivanje mlazom vode može da mi oslobodi moći?“

„Mene je Džo opekao vatrom da je Kris morao da me isceli, a Kris me je samo malo gađao zemljom i oslobodio mi moći.“ rekao je Danijel.

„Dobro sad. Samo je dovoljno da malo osetiš element na svojoj koži, jesam malo preterao.“ rekao je Džo.

„Htela si da me okupaš mlazom vode?“ okrenula sam se ka Moniki.

„Dobro mislila sam da će da bude zabavno.“

„Ti! Dođe mi sad da te teleportujem u neki vulkan.“ želela sam da izgledam ljuto ali je ovo bilo i meni smešno. Nešto ovako bih i ja uradila.

„Ono je bio Čuvar nižeg nivoa.“ rekao je Džo.

„Kako znaš?“ pitala sam.

„Imao je vatrene lopte, to imaju čuvari nižeg nivoa. Čuvari srednjeg nivoa imaju električne lopte, mislim da na to nisi otporna...“

Prevrnula sam očima. Samo su ljubomorni na mene.

„Dok su kod Čuvara višeg nivoa moći razlicite.“
 
Posle ovoga nastavili smo da pričamo o nečemu drugom.

Monika i Misi su pokušavale da mi oslobode moći ali koliko god se trudile ne dozvoljava im moja teleportacija.

Oko deset su svi otišli svojim kućama a Monika i ja smo legle da spavamo. Bila sam mnogo umorna i jedva sam čekala da se bacim na kauč i da zaspim. Međutim, dosta dugo nisam bila u stanju da zaspim. U glavi mi je bila scena kada je onaj Čuvar eksplodirao i Danijel. Šta je to bilo? To je primetio i Džo samo ne znam zašto nije nista spomenuo danas? Nakon toga san me je savladao.

Probudila me je Monika u 7 sati, morala sam da nadoknadim jučerašnje izgubljeno vreme. Doručkovale smo i otišle u šumu, tamo su uveliko svi bili. Na putu do šume, Monika mi je ispričala da su u ovoj šumi po prvi put ukroćeni elementi prirode i da će u ovom gradu Avatar da ih sve okupi. To je naravno bila legenda koja baš i nije imala smisla jer Avatara nije bilo a mi smo se sami pronašli. Malo je čudno to što je odjednom ali nisam davala tome značaja.

„Šta ćemo prvo da radimo?“-rekla sam Misi i Moniki.

„Prvo da ti oslobodimo moći.“ rekla je Misi i stvorila tornado koji je krenuo ka meni.
 
Međutim, opet sam se telepotovala, naravno refleksno.

„Znaš šta? Ti si vazduh, a vazduh je svuda oko nas, tako da sam ja mozda oslobodila moći vazduha.“

„To možda i ima smisla. Ajde probaj skoncentriši se i napravi jači vetar.“
 
Klimnula sam glavom i skoncentrisala se. Ispružila sam ruke i odjednom vetar je počeo jako da duva.

„Uspela sam.“ bila sam srećna zbog toga.

„Super a sad pokušaja da ga zaustaviš.“
Klimnula sam glavom i skoncentrisala se da ga zaustavim, ali nisam uspela. Već je uveliko nosio sve pred sobom. Pokušala sam ponovo ali ništa. Čula sam dobacivanja od strane drugih. Misi je na kraju ispružila ruke i vetar je prestao.
 
Svi smo bili rascupani.

„Izvinite.“

„Nije problem, vetar je bio prejak da bi uspela da ga zaustaviš.“-rekla je Misi.

„A da probam da vežbam svoje sposobnosti, mislim da će to da bude bezbednije za sve.“

„Slažem se.“ dodala je Misi na to.

„Dobro idi stani tamo.“ pokazala je prstom ka jednom drvetu.
 
To sam i uradila.

„Okej, pošto ti je samoodbrana otpornost na druge elemente, lična korist ti je teleportacija. Samoodbrana ti je veoma kritična i ne preporučujem ti da je toliko koristiš dok ne savladaš malo bolje svoje moći. Zato ćemo da vežbamo teleportaciju. Ja ću da te napadam a ti pokušaja da izbegneš.“

„Okej.“ rekla sam i skoncentrisala se na to što je rekla.
 
Napala me je sa tornadom i ja sam se teleportovala njoj iza leđa. Da sam otkrila moći napada ona bi bila mrtva, naravno da sam neprijatelj.

„Odlično. A sad se vrati tamo.“

Teleportovala sam se do onog drveta gde sam bila malopre. Videla sam da je napravila neke pokrete ruku a posle toga ih usmerila ka meni. U početku sam videla neke šiljke a kasnije su iščezli, nisam ih uopšte videla. Nisam znala kako da reagujem, iznenadila sam se. A onda sam poletela unazad nekoliko metara. Moja majica je imala puno malih rupa, ali ogrebotine nije bilo.

„Jesi li dobro?“ rekla je Misi
Svi su potrčali do mene.

„Uf jesam, samo me bole leđa od pada.“

„Što se nisi teleportovala?“

„Nisam znala da su šiljci postali nevidljivi. Mislila sam da je tvoj napad bio lažan.“

„Dobro ti se sad odmori, a mi ćemo da nastavimo.“ rekla je Monika dok mi je pomagala da ustanem.
 
Već sam se naslonila na jedno drvo i posmatrala ih šta rade. Izgleda mi da svi vežbaju svoje sposobnosti. Kris je doneo neke plastične lutke koje su nam služile kao meta.
 
Misi je vežbala levitaciju i letela je 2 metra uvis. Džo je premeštao lutke sa jednog mesta na drugo. Kris i Monika su vežbali zajedno. Kris je stvorio Monikin najveći strah, to su bili pauci i to ogromni pauci. Nisu mogli da je povrede, zato što je on tako naredio, ali mogli su da je napadaju. A i kad su je napadali samo su se odbijali od nje. Danijel je bio malo odvojen od ostalih. Stajao je ispred lutke i samo je gledao u nju. Odjednom lutka je eksplodirala a on je pao unazad. Eksplozija je privukla pažnju ostalih, a ja sam već bila na nogama i krenula ka njemu.

„Jesi li dobro?“ prva sam ga pitala.

„Joj.“ polako se uspravio, pomogla sam mu „Bole me ledja.“

„Šta se to desilo?“ pitao je Kris kad je došao.
Danijel je samo ćutao i zamišljeno gledao u, sada već, sprženu lutku.

„Jel si to ti uradio Danijele?“ pitala je Monika.

„Izgleda.“

„To si uradio i onom čuvaru koji se borio sa mnom. Zbog toga je eksplodirao. Kako si uspeo?“

„Iskreno, ne znam ni sam. Bio sam mnogo ljut, želeo sam da nestane sa lica Zemlje. Imao sam utisak kao da sam ušao u njegovo telo i izazvao eksploziju. Nisam verovao u ono što sam uradio. Mislio sam da je to ipak bio Džo. Sve do sad, dok nisam isprobao na ovoj lutki.“
 
Samo što je Danijel rekao šta je imao odletela sam unazad nekoliko metara. Nije mi bilo ništa, osim mojoj majici koja je imala ogromnu rupu na stomaku.

„O čoveče, jadna moja majica. Zašto samo mene gađaju? Ovde ima još elemenata prirode.“ pokazala sam rukom ka njima.

Svi smo se okrenulu u pravcu odakle je došla ta vatrena lopta. Ugledali smo jednog Čuvara nižeg nivoa.

„Šta, jedan na nas sve?“ rekao je Kris.
 
Tada se čuvar nasmejao i iza njega su se pojavila jos nekoliko čuvara.

„...pet, šest, sedam, osam, devet, deset.“ Kris je poceo da broji.
 
Svi smo zauzeli napadački stav. Na mene su krenula dva Čuvara. Pošto su me obojica gađali vatrenim loptama uspela sam da se teleportujem iza njihovih leđa. Napravila sam malo jači vetar koji ih je oduvao dalje od mene. Tada sam se okrenula i videla da jedna vatrena lopta leti ka meni. Stavila sam ruke ispred sebe kako bih se nekakako zaštitila, sledeće što se desilo, osim što me je pogodila vatrena lopta, nisam očekivala. Čuvar je eksplodirao uz crveni prasak. Pogledala sam ka Danijelu, međutim, on je bio zauzet sa ona dva Čuvara, koja sam oduvala. Na kraju su i oni ekspoldirali uz crveni prasak.

Svi su završili sa svojim čuvarima, sem Džoa. On je svog Čuvara odbacio umom i Čuvar je udario u neki veliki kamen. Kada se spremao da mu zada konačan udarac, tj. da ga napadne vatrom, Čuvar je nestao a od njega je ostala samo crna magla. Pobegao je.

************************************
Evo jos jednog dela. Gore na slici je Monika