Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

26 part

  Čim smo ja i Džo stigli, medaljoni si počeli da svetle različitim bojama.

  Pogledala sam u Džoa, medaljon mu je svetleo jarko crvenom bojom, Moniki plavom, Krisu braon, Misi belom, Danijelu sivo.

  Odjednom, napolju je počela da pada kiša, vetar jako da duva, zemlja da se pomera i munje da se viju po oblacima. Bila je prava oluja.

  Prisetila sam se da mi je Katarina rekla da medaljoni svetle kada se svi pronađu. Znači da još neko u ovoj sobi ima medaljon a to nisam ja.

  Primetila sam da su njihovi začuđeni pogledi usmereni ka meni.

„Šta se ovo dešava?“-upitala je Misi

  Niko nije znao da joj odgovori.

„Okupili ste se.“-rekla sam nakon dužeg razmišljanja da li da to kažem

„Kako to misliš 'okupili ste se'?“-rekao je Kris koji je skinuo svoj medaljon da ga bolje osmotri

  Ćutala sam, nisam smela ništa reći. Plašila sam se njihove reakcije kad saznaju da ja zapravo nisam peti element već Avatar.

„Kay?“
Susrela sam se sa Džoovim pogledom, njegove plave oči su nekako prolazile kroz mene. Sklonila sam pogled u stranu a on me je uhvatio za ruku. Osetila sam njegove tople ruke a moji dlanovi su počeli da se znoje.

  Izdahnula sam i suviše glasno nego što sam mislila i okrenula sam se ka njemu da nešto kažem ali neko me je prekinuo. Kao da sam osetila neko olakšanje što neću sada reći, mislila sam da ću pobeći od toga ali i sama sam shvatala da to nije tačno.

„Ljudi šta se ovo dešava?-pitala je Mia, koja je sve vreme bila u drugoj sobi, vadeći neki medaljon iz majice

  Pogledala sam u medaljon koji je svetleo nežno roze, pa u nju. Pa opet u medaljon pa opet u nju. I tako u nedogled dok me ta informacija nije ošamarila i dok nisam došla malo svesti i pribrala se.

  Monika je prišla do nje i otkinula joj medaljon.

„Ej. Šta to radiš?“-pitala je Mia nakon što se refleksno uhvatila na mesto gde joj je bio medaljon

„To je Kailyn medaljon. Zašto si ga uzela?“

„Ne to je moj medaljon.“

„Lažeš. Videla sam te da si ga uzela kada je Kay došla od majke. Ona ga je bacila a ti si ga uzela.“

„Ne nisam. Taj medaljon je moj.“-rekla je Mia malo povisivši ton, nisam je nikad videla takvu

„Ti si lopov.“-rekla je Monika i pošla je ka meni

„Ne.“-rekla je Mia i isporužila ruku kako bi je zaustavila

  Tada je Monika ispustila na pod medaljon, prvo je pala na kolena, pogled joj je bio usmeren ka podu, kao i glava. A posle nije mogla ni tako da se drži, pala je. Oči su joj bile otvorene, slabo je disala a nije mogla da se pomeri, kao da nije imala snagu. Majk joj je pritrčao, podigao je u naručje i odneo u susednu sobu.

  Pogledala sam Miu koja se uopšte nije pomerila i dalje je imala ispruženu ruku ka Moniki da je zaustavi. Njene plave oči su bile pune suza, očigledno je shvatila da je ona to uradila. Izgledala je da će se srušiti svakog trena, da će joj noge otkazati. A zatim se to i desilo. Pala je na kolena tako da se veoma glasno čulo jer je ispod nje bio laminat.

  Pritrčala sam joj da je uhvatim jer se spremala da padne i gornjim delom tela i udarila bi u stakleni stičić koji je bio nasred sobe.

„Kay... ja, nisam htela namerno.“-rekla je Mia i pustila je suzu da pada niz njeno bledo lice

„Ššš. Znam.“-rekla sam i zagrlila je kako ne bi plakala

„To je moj medaljon stvarno. Moraš da mi veruješ.“

„Znam da je to tvoj medaljon. Verujem ti.“

  Pomogla sam joj da ustane i odvela je u njenu sobu da legne zajedno sa Mateom. Kada sam se vratila čekali su me nekoliko zabrinutih i začuđenih pogleda.
 
„Šta je ovo bilo sa mojom sestrom i sa Monikom?“-pitao je Mateo

„Meteo, da li znate nešto o vašim roditeljima?“-pitala sam ga nakon što sam se okrenula ka njemu

„Ne mnogo, očigledno je da je neko od njih bio vrač pošto sam to i ja. Baka nam je pričala da je tata bio veoma bogat biznismen, ali tu firmu nije imao ko da vodi nakon njegove smrti i da je nakon toga veoma brzo propala.“

„Kako su umrli?“-pitala sam

„Zašto te to sve zanima?“-pogledao me je začuđeno

„Samo mi odgovori na pitanje.“

„Poginuli su u udesu nakon što su se vraćali sa posla.“

„Ti znaš da roditelji elemenata moraju da poginu pre nego što se elementi skupe?“

„Da, ali kakve to veze ima sa mnom?“-pitao me je začuđeno

„Pa... nema veze sa tobom, nego sa tvojom sestrom.“-rekla sam i pomerila pogled u stranu. Nisam želela da ih gledam u oči i da ima vidim face

„E ljudi šta ima?“-rekao je Maks koji se pojavio niotkuda

  Bila sam iznenađena, nisam znala da može da se teleportuje.

„Otkud ti znaš tu čin?“-pitao ga je Majk koji se upravo vratio od Monike

„Mislila sam da je samo Zed zna.“-dodala sam

„Mama me je naučila.“-rekao je to isuviše brzo, rekla bih

„A mama odakle zna?“-pitao je Majk

„Otkud ja znam.“-počeo je da se brani

„Dobro nemoj sad da se ljutiš.“

  Ništa nije rekao. Samo je seo na kauč a nedugo zatim nastala je grobna tišina. Niko ništa nije progovarao, nikome nije bilo do pričanja, nedugo zatim probudila se Monika. Nisam mogla više sve to da držim u sebi, morala sam da im kažem.
************************************
Ej ljudi moji još malo pa kraj😭
Vote,com ako vam se sviđa

J❤