Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

27 part

„Šta se desilo? Mnogo me boli glava.“-rekla je Monika koja se samo bacila na kauč pored mene

„Pitaj Kay.“-rekla je Misi i suviše drsko rekla bih

  Na pomen mog imena sam ustala sa kauča i stala ispred svih njih.

„Dobro rećiću vam ali prvo moramo da sačekamo Miu da se probudi.“

„Pusti je neka spava, šta god se malopre dogodilo sigurno je to izmorilo.“-rekao je Mateo

  Primetila sam da je posle toga pogledao u Misi a i ona u njega. Podigla sam obrvu i napravila jedan veliki iskren osmeh.

„Šta se to dešava između vas dvoje?“-pitala sam ih sa kezom na licu i uperila sam prste u njih

  Brzo su pogledali u mene. Misi je zatim pomerila pogled u pod i pocrvenela je. A Mateo se pravio da je glup.

„Zajedno ste.“-rekla sam sva srećna

„Ne.“-rekla je Misi i suviše brzo „Idem da pogledam da li se probudila Mia?“-rekla je uz blago mucanje i malo zbunjivanje a zatim je ustala i uputila se ka sobi
  Smem da se zakunem da se nasmejala kada se okrenula. Zatim sam pogled vratila na Matea ali on je već gledao u plafon i pomalo
zviždukao.

'Da zajedno su.'-pomislila sam i napravila facu kao da sam otkrila nešto što će izmeniti svet iz korena

  Tada sam pogledala ka sobi u kojoj je bila Mia. Na vratima sam pogledom zatekla njih dve. Miina duga plava kosa bila je toliko čupava kao da se nije češljala nekoliko dana a ne spavala dva sata. Izgledala je previše umorno, izgleda mi da joj je ova novootkrivena sposobnost iscrpela dosta energije. Ali samo mi nije jasno šta je uradila Moniki. Možda neka od maminih knjiga može da mi da odgovor na to pitanje.

„Kay, mislim da nam duguješ objašnjenje.“-rekao je Danijel kada je video njih dve

  To je to, izgleda da nemam više izbora. Ili možda imam, ali samo mi na pamet pada da pobegnem.

„Uh, dobro. Uhvatite me za ruke moram da vam pokažem nešto.“-rekla sam i ispružila ruke ka njima

  U početku su se svi međusobno gledali a onda su mi prišli. Teleportovala sam nas u dnevnu sobu mojih roditelja. Ništa se nije promenilo od mog prvog dolaska.

  Iz razmišljanja me je vratio Danijelov grub glas.
„Gde smo ovo?“

„U kući mojih roditelja.“-tada su me svi pogledali

„Pratite me.“-rekla sam i krenula sam da se penjem uz stepenice

  Svi su krenuli za mnom. Napravila sam plamen da osvetlim put, mislila sam da će neko primetiti ali nisu.

  Ispred nas su se nalazila vrata od tavana. Kris je želeo da se uhvati za bravu da otvori vrata ali sam ga zaustavila.

„Vrata su obezbeđena elektrošokom. Odbaciće te do onog zida.“-uhvatila sam ga za ruku i pokazala mu prstom
  Videla sam njegovu složenu facu i nastavila sam.
„Znam iz iskustva. Jedini način da uđemo je da se teleportujemo.“

  Za tren oka smo se stvorili sa druge strane. Po njihovim facama i ponekim zvukom shvatila sam da su bili iznenađeni.

„Moja majka je bila vrač i to najbolji. Ovde je spremala svoje napitke i smišljala planove kako da zaustavi Zeda.“-rekla sam odmah prelazeći na stvar, tada su se okrenuli u mom pravcu

„Razgledajte slobodno.“-rekla sam i pokazala im rukom

  Svi su me poslušali, Mateo, Misi i Kris su razgledali police sa napitcima, Džo, Monika, Majk i Danijel su razgledali police sa knjigama a Mia i Maks su preturali po kutijama. Nedugo zatim Maks je morao da ide.