Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

2. part

Probudila me je sirena nekog automobila ispred njene kuće i vrlo dobro poznat miris...

„Palačinke.“ izgledalo je kao da ih vidim prvi put.

„Valjda se prvo kaze dobro jutro, a ne palačinke.“

„Ne, kod mene se kaže 'palačinke'. Kako ti znaš šta ja volim?“govorila sam dok sam uzimala medaljon koji sam ostavila na stolu koji je bio pored kauča i stavila ga oko vrata.

Monika nije imala ni majku ni oca, umrli su dok je bila mala. Brigu o njoj je preuzela njena baka koja je skoro umrla tako da je ostala sama na ovom svetu i morala je da se snalazi.

U tom trenutku čula su se spoljna vrata i neka devojka je usla u dnevnu sobu i trpezariju.

Imala je kraću crnu kosu do ramena koja je uvijena u lokne i crne oči kao noć koje su se jedva razlikovale od zenica.

Nosila je isto tako crnu haljinu koja se presijavala na suncu. Bila je prelepa.

Pogledala je u moj medaljon i kad je videla da sam primetila brzo je sklonila pogled i predstavila se.

„Ti mora da si Kaily, ja sam Misi. Drago mi je.“ rekla je to nekako prijatno i pruzila mi je ruku.

„Ti mora da si Monikina drugarica, drago mi je. I molim te zovi me Kay.“ pruzila sam i ja ruku.

Tada sam primetila i ja njen medaljon. Bio je sličan kao moj, okrugli, samo što sam ja imala neke oznake koje nisam shvatala, kao neki znakovi koji su se ponavljali. Jedan znak je imao tri linije koje su se talasale a drugi je imao tri linije koje su se uvijale na krajevima, a ona je imala tri linije koje se uvijaju na krajevima.

„To je vazduh.“ rekla je jer je primetila da buljim u njega „Ja sam...“ počela je da priča ali je Monika prekinula.

„Kay. Idi obuci se pa da jedemo da se ne hladi.“

„Dobro mama.“ rekla sam kroz mali osmeh i otišla u kupatilo.

Monika P.O.V.

„To je vazduh.“ rekla joj je Misi

Ona ne zna da joj nisam rekla. Moram da promenim temu nekako.

„Ja sam...“nastavila je.

„Kay. Idi obuci se pa da jedemo da se ne hladi.“ samo da Misi shvati šta hoću da kažem.

„Dobro mama.“ odahnula sam, otišla je u kupatilo

„Jesi li joj videla medaljon?“ rekla mi je Misi.

„Da jos u prvoj godini. To joj je nasledstvo ima ga jos od rođenja.“

„I nisi joj ništa rekla?“

„Ne, nisam znala kako.“

„Moramo da joj kažemo.“

„Znam, mislila sam da joj kažem dok je ovde.“

„Dobro da si me zaustavila ja bih joj sad sve ispričala i ona bi devojka mislila da sam luda.“ nasmejala se a i ja sa njom „Evo ide.“

Kay P.O.V

Otišla sam u kupatilo da se umijem i operem zube. Obukla sam široku majcu na kojoj je pisalo 'I love fridey' i moje pamučne kratke pantalone i krenula sam ka trpezariji. Mnogo sam bila gladna tako da sam požurila. Kada sam prišla trpezariji čula sam samo jedno 'Evo ide' mislim da je bila Misi.

„E nisi mi rekla šta si imala, počela si nešto 'Ja sam...' pa te je Monika prekinula, nastavi.“ rekla sam dok sam mazala palačinku nutelom.