Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

20 part

Kay P.O.V.

  Hodala sam mračnim ulicama grada. Jedinu svetlost pružao mi je pun mesec koji je sijao na nebu i osvetljavao mi put. Bila sam izgubljena, nisam znala kuda idem. Želela sam samo da pobegnem od svega, ni sama nisam znala gde. Mamine reči su mi odzvanjale glavom. Nisam joj verovala, to je nemoguće.

FLASHBACK

"Znači i on je bio peti element."
Rekla sam i izvadila ogrlicu.
Samo me je pogledala.

"Peti element?"

"Da, vidi."-rekla sam i pokazala sam joj medaljon

"Odakle ti to?"

"Pa kupila sam ga. Jel se sećaš?"

"Tako izgleda medaljon prirode?"-rekla je u uzela ga u ruke

"Čekaj, nisi znala?"

"Ne. Nisam znala."

"Ali tata je imao isti ovakav."

"Ne. Tvoj tata nije imao medaljon. Avatar nema medaljon."-rekla je

"Avatar?!"-vrisnula sam

"Da. Tvoj otac je bio Avatar."
 
  Samo sam sedela na krevetu i gledala u jednu tačku. Sela je pored mene i stavila je svoje ruke na moje.

"Ne. Ne. To je nemoguce."-rekla sam

"Da li su vam medaljoni zasvetleli kad ste se svi okupili?"

  Stala sam malo da se prisetim.
"Ne."-rekla sam

  Prisla mi je bliže.
"Ti si Avatar Kay."

  Samo sam izletela napolje.

FLASHBACK END

'Ti si Avatar.'-odzvanjalo mi je u glavi po stoti put

  Pogledala sam u pun mesec. Nebo je bilo puno zvezda sa ponekim oblakom. A zatim sam vratila pogled ispred sebe.

  Imala sam šta i da vidim. Ispred mene su bili nekoliko čuvara.  Zatim sam se okrenula iza sebe. Bila sam opkoljena. Bilo ih je barem deset. Nisam mogla da se borim protiv svih njih.

  Nekoliko čuvara iza mene su pritrčala i uhvatila me za leđa i ruke, da nisam mogla da se pomerim i pala sam na kolena. Nisam mogla da se teleportujem jer bi i čuvare teleportovala zajedno samnom.

  Iz mase se izdvojila jedna, meni dobro poznata, glava.
Namrštila sam se.

"Zdravo Kay, ili bolje da kažem Avatar."-rekao je svojim zlobnim glasom

  U njemu nisam videla ništa drugo osim ubice. Ubice mojih roditelja.

"Ubico."-vrisnula sam

"Ou, ipak si saznala."-nasmejao se

  Jos više mi se smučio. Nisam osećala strah. Samo želju za osvetom.

  Stao je ispred mene. Odjednom njegov plašt je počeo da gori. Ko još u sred leta nosi plašt?

  Iznenadila sam se. Mislila sam da su došli po mene i da ću uskoro videti Džoa. Ali sam se prevarila jer nikoga nije bilo.

  Zed je skinuo plašt, bacio ga na zemlju i počeo je da ga gazi kako bi ugasio vatru.

"Ovo mi je omiljeni ogrtač."
  Obraćao se meni. Izgleda da sam to ja uradila.
  Samo sam slegla ramenima.

  Uhvatio me je za vilicu i počeo da mi glavu pomera levo desno. Zatim me je pustio i glavu odbacio u drugu stranu.

"Ista si kao tvoja majka."-rekao je

"Nemaš nikakva prava da je spominješ."-počela sam da se vrpoljim i da se otimam od čuvara ali su me samo jos jače stegli

"Ispričaću ti jednu priču."

"Ne želim da je slušam."

"O veruj mi, želećeš kad čujes o kome je. Neću dugo obećavam, a zatim ću da te ubijem. Mislim red bi bio da znaš zbog čega ćes biti mrtva i zbog čega ćes se pridružiti tvojim roditeljima."

  Sada sam se već malo uplašila.

"Pa ovako..."-tu se malo zamislio kao da ne zna odakle da počne "Tvoja majka, mi je mnogo remetila planove. Kao i tvoj otac, ali mislio sam da nije toliko bitan. Jednog dana kada je malo falilo da osvojim i pokorim i elemente i vračeve, a zatim i ljude, da im otkrijem nas tajni svet i moći tvoja majka me je nekako sprečila. Ali nakon toga je bila slaba. Tvoj otac znao je da ima moći Avatara. Ali kada je došlo vreme da spasi svoju ćerku, ženu pa usput i ceo svet. Nije bio spreman. Nije otkrio svoje sposobnosti, niti razvio svoje moći. Ubio sam ih."-to je rekao sa smeškom na licu
  Htela sam da mu iščupam taj smešak, ali nisam mogla. Samo je nastavio.

"Tada sam mislio da si mrtva. Sve dok jedan čuvar koji je uspeo da pobegne, nije rekao detaljan izveštaj o vama. Znao sam da si to ti. Tada sam shvatio da nisi nasledila moći od majke nego od oca. Čak sam i ja bio ubeđen da si ti peti element dok tvoj prijatelj nije stvorio moj najveći strah. Avatara."-tu je zavrsio

  Ćutala sam.

"A sad je vreme da te ubijem."

  Morala sam da kupim vreme. Mogu da se pojave svakog časa. Nisu valjda odlučili da me puste samu noću izbezumljenu.

"Stani. Jel si ti Majkov i Maksov otac?"

  Samo me je gledao kao da nije znao da li da mi kaže.

"Ma nema veze, ionako ćes biti mrtva. Da ja sam njihov otac."

"Pa ne ličite."

"Kakve to ima veze?"

"Nikakve. A kako je Katarina mogla da bude sa tobom? Mislim zbog crvenih očiju?"

"Mojim očima ništa ne fali. Ljudi me se ovako plaše. A i nisam oduvek imao crvene oči. Ovako mi se više sviđa."

"Verovatno zbog njih ne privlačiš žene."

"Otkud ti znaš. Čekaj ti to pokušavaš da kupiš vreme?"

"Malo."

"Ne brini. Neće doći da te spasu. Oni misle da si sada kući."

"Kako?"

"Pa recimo... čini za menjanje oblika."

"Znaće da to nisam ja."

"Ako ih do sada nema..."
Slegao je ramenima.

  Pomerila sam pogled u drugu stranu.

"A sada da završimo što smo počeli."-rekao je i počeo je da recituje neke rime

  Nisam znala šta da radim. Morala sam nešto da uradim.

"A zašto žuriš?"

  Tada je prestao i pogledao me je sa podignutom obrvom.

"Da ne bi oslobodila svoje moći u potpunosti."

'To i ima smisla.'-pomislila sam

  Samo je nastavio.

  Oči su mu bile skroz crne, čak je i beonjača postala crna. Crni oblak se viorio iznad njegove glave.

"Odvezana ti je pertla."

"Ti si najčudniji Avatar kojeg sam upoznao."
  Opet je prestao.

"I jedini."-rekla sam

  Samo je nastavio.

  Morala sam nešto da učinim, ali šta?

************************************

I evo novog dela. Sada se sve otkrilo napokon. Do kraja je ostalo manje od 10 poglavlja. Vote, com

J✌