Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

13 part

"Dobro došle u moj skromni dom."-rekao je Džo dok je otvarao vrata

  Tada sam primetila širok hodnik, bele boje. Sa desne strane bile su drvene stepenice koje su vodile na sprat. Sa leve strane bila su dvoja vrata a sa desne jedna.

  Skrenuli smo desno. Tu je bila dnevna i trpezarija. Dnevna soba imala je kauč i dve fotelje sa po jedne strane. Ispred kauča bio je mali stakleni stočić. Imao je police sa knjigama a između njih bio je TV. Primetila sam i ogroman prozor koji je gledao na ulicu. Zauzimao je više od pola zida.

"E ovako."-rekao je i pljesnuo rukama "Levo su kupatilo i soba mojih roditelja, a moja soba je na spratu. Sad ne znam ko će gde da spava?"
 
  Pogledao je u mene i ja sam skrenula malo pogled. Monika je to primetila.

"Ja ću da spavam u sobi tvojih roditelja."-to je rekla i krenula je ka vratima "I da. Znam za vas dvoje."
 
  Vratila se i potapšala je Džoa po ramenu. On se samo nasmešio i pogledao u mene. Ja sam
pocrvenela.
 
  Tada je izasla na vrata.
"Uh promašila sam. Ovo je kupatilo."
 
  Čuli smo je kako se razdrala. Samo smo se nasmejali.

  Tada mi je Džo prišao i zagrlio me iza leđa naslonivši glavu na moje rame a ruke je stavio oko mog struka, obgrlivši me. Samo sam se nasmejala.

"Rekla si joj."

"Morala sam. Najbolja mi je drugarica. A takođe koliko je poznajem, ona ne zna da čuva tajne. Ispričaće im sve. A ja ću samo to da potvrdim. Lakše će da mi bude."
 
  Samo se nasmejao.

"Da li si gladna?"
  Tada me je već pustio.

"Nisam, samo sam umorna, današnji dan je bio veoma naporan."

"Idemo da spavamo."
 
  Otisli smo na sprat. Imao je mali hodnik koji je vodio do jednih vrata. To je bila njegova soba. Usli smo unutra. Imao je malo veći krevet, kao da je znao da ću spavati kod njega. Zatim, poveći ormar, radni sto na kom je bio laptop i mali stočić pored kreveta na kom je bila stona lampa. Videla sam jos jedna vrata.

"Šta je tamo?"

"Tamo je kupatilo."

"Jos jedno?"-rekla sam i bacila se na krevet.
 
  Pošto nisam imala u šta da spavam, on mi je dao jednu njegovu majcu, koja mi je bila skoro do kolena, i šorc. Majca je mirisala na njega. Nisam mogla da prestanem da je mirišem. A takođe nisam mogla da zaspim.
 
  Kako bi prekinula tipinu morala sam da kažem nešto.

"Šta misliš? Da li je Zed govorio istinu?"

"Mislim da jeste. Postoji jedno pravilo, da pre nego što se elementi skupe njihovi roditelji moraju da poginu."

"Ali ja imam majku."

"Nisam siguran da ti je ona mama Kay."-rekao je nežno

"Ali ne znam. Zašto bi me lagala?"

"Možda postoji razlog."

"To sad znači da mi Maks i Majk nisu braća?"

"Jedino ostaje da pitamo tvoju majku. A sad lezi odmaraj imali smo veoma bolan i naporan dan."
 
  To je rekao i zagrlio me je.

"Ne mogu da verujem da ću svako jutro da se budim kraj tebe."-rekla sam pokušavajući da skrenem misli sa bilo čega

"Ni ja."-rekao je i zaspao
 
  Ja nisam mogla. Mučila su me mnoga pitanja u vezi sa mamom. A takođe i kako je Zed našao Monikinu kuću? I šta je Mia htela da nam kaže? Nisam mogla da zaspim skoro do zore, a zatim san me je savladao.

"Budi se."-čula sam Moniku kroz polusan
"Budi se."
 
  Tada je vec krenula da skace po krevetu.

"Šta je bilo?"-pitala sam polu zatvorenih očiju

"Ustaj. Idemo u šoping."

"Kakav bre šoping."

"Pa nemamo stvari uopste."

"A takođe nemamo ni para."

"To ti mislis."
  Sada sam se razbudila malo.

"Kako to?"

"Ja svoje pare nikad ne ostavljam kuci. Zbog lopova."-rekla je i pokazala mi je kreditnu karticu

"Odakle ti to?"

"Imam veoma bogatog strica i strinu. Kada je baka umrla želeli su da živim kod njih, ali ja nisam htela. Zato su mi dali kreditnu karticu da imam kod sebe i stalno je uplaćuju."

"To je super. Kao da si znala da treba da je poneses sa sobom."

"Aha. Ajde spremaj se pa da idemo."

"Evo."-rekla sam i iskočila iz kreveta
 
  Otisla sam u kupatilo. Samo sam se umila pošto nisam imala četkicu da operem zube. Zatim sam obukla odelo od juče, šorc i široku plavu majcu. A onda sam se teleportovala do trpezariju, mrzelo me da silazim niz stepenice.
 
  Pošto me nisu očekivali malo su se uplašili.

"Moraćeš da prestaneš to da radiš."-rekla je Monika nakon što se povukla za uvo

"A ti možes polako i da se navikavaš na to?"

"E, da. Hvala što si nas spasila juče. Kako si uspela sve da nas teleportuješ."-pitao je Džo

"Ma nije to ništa. Sigurna sam da bi to svi učinili da su bili na mom mestu."-rekla sam "I kakav je bio osećaj?"

"Dok smo se teleportovali?"

  Klimnula sam glavom i on je nastavio.

"Veruj mi nisam bio u stanju da tada razmišljam o osećaju. Ali biće druge prilike. Vezbaćeš ti to i savladate."
 
  Samo sam se nasmejala. I pogledala sam u njega a on je već gledao u mene.

"Kmh, kmh."-Monika se nakašljala

"Mislim da treba da krenemo."

"Da. Hošes ti sa nama?"-pitala sam Džoa

"Ne, idem kod Krisa a posle u šumu da vežbamo. Dođite i vi posle."

"Dobro."
  Prisla sam mu i poljubila ga.

  U šopingu se nije ništa posebno desilo. Kupile smo najpotrebnije i najosnovnije stvari. A zatim smo otišle da vežbamo.

"Mislim da treba da idem kod mame da je pitam za sve što mi je rekao Zed."-rekla sam Krisu dok smo se teleportivali po stoti put, ali ne naravno mnogo daleko.

"Treba, jer ja mislim da je on govorio istinu."
 
  Samo sam nesigurno klimnula glavom.

"Ako će da ti bude lakše, možemo svi zajedno sa tobom."

"To bi bilo divno. Ali ne znam da li bi hteli ostali?"

"Ej ljudi, jel hoćete svi zajedno da idemo sa Kay kod njene mame? Eto vidiš da hoće."-rekao je iako nije čuo njihov odgovor.

  Uvek je znao da me nasmeje i kada sam tužna i zabrinuta

"Hoćemo."-rekli su svi zajedno

"Hvala vam. Divni ste."
 
  Tada se pojavila jedna prilika. Nije mi dugo trebalo da shvatim da je to Mia.

'Izgleda da nije videla da vežbamo i da koristimo moći. Kakvo olakšanje. Ali čekaj kako je znala da smo ovde?'

"A tu ste, znala sam da ću vas ovde naći. Treba mi vasa pomoć a i želim nešto da vam kažem."