Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

19 part

"Zašto je dolazio? Šta je želeo?"

  Samo je teško udahnula.

FLASHBACK

  Katarina je bila u dnevnoj sobi i gledala televiziju. Puštala se njena omiljena serija. U tom trenutku je neko zazvonio na vrata. Nije želela da otvori, nije želela da propusti bitan deo, ali neko nije prestajao da zvoni. Izgledalo je kao da se zalepio za zvono.

  Na kraju je ustala. Kada je prišla belim fasadnim vratima i otvorila ih, stvorila se jedna prilika ispred nje. Nije mogla da veruje. U trenutku se setila lepih uspomena koje je provela sa tom osobu, iako ih je bilo veoma malo. A zatim se setila njene mržnje prema njemu čim je pogledala u njegove krvavo crvene oči.

"Zdravo Katarina."-rekao je svojim grubim glasom

"Odlazi."
  Pokušala je da zatvori vrata ali nije uspela. Ispružio je ruku i vrata nisu mogla da se pomere ni za milimetar.
 
  Ušao je sam unutra.

"Šta radi Kaily?"-pitao je

"A ne pitaš za sinove? Najbitnija ti je ta tvoja želja za osvetom."

"Dobra je. Ambiciozna. Samo ne znam na koga je nasledila moći? Da li na oca? Posto na majku nije."-samo je nastavio i nije sa obazirao ne njeno pitanje. Nikad nije prihvatio svoje sinove

  U tom trenutku Katarina se uplašila.
'Samo da nije saznao?'-pomislila je

  On je počeo da se smeje. Nije joj ništa drugo ostalo, napala ga je. Iako je znala da mu ne može ništa.

  Izgovorila je neku rimu i on je odleteo unazad i udario o zid. Samo se nasmejao. Njegov udarac je bio sledeći. I on je rekao neku rimi, tada su počele da lete munje po sobi.
 
  Uplasila se. Znala je da je ovo kraj. Međutim, neko je ušao na vrata. Bili su to njeni sinovi.
  Nisu znali šta se dešava. Videli su munje kako lete po sobi. Morali su da pomognu majci. Napali su ga. Izgubio je kontrolu nad jednom munjom i ona je poletela ka Katarini i pogodila je. Lezala je nepomična. Zed je nakon toga samo nestao.

  Sinovi su pritrčali majci.
"Diše."-rekao je najstariji "uskoro treba da se osvesti"
  Što se i desilo. Nakon nekoliko minuta se osvestila.
 
  Bila je dobro. Sinovi su već otišli. A zatim je čula neke korake na stepenicama. Ustala je da vidi ko je to. Bila je to njena ćerka. Bila je sigurna da nije čula vrata ili kako neko ulazi u kuću. To je samo jedno značilo. Ona zna.

FLASHBACK END

"Kay. Da li ste se sukobili do sada sa Zedom?"

"Da dva puta."
  Ispričala sam joj šta se desilo.

"Ne smete to više da radite. Tvoje moći nisu dovoljno jake za njega."

"A, kako se zvao tata?"

"Piter."

"Ja sam od njega nasledila moći?"

"Tako je."

"Znači i on je bio peti element."
  Rekla sam joj i izvadila ogrlicu. Ona me je samo pogledala.

Monika P.O.V.

"Već su sat vremena gore."-rekla je Mia

"Polako. Ne može to odjednom."-rekao je Džo

  Tada su naišli Majk i Maks.

"Ej. Otkud vi?"-pitao je Majk

"Doveli Kay kući."-rekla sam

"Gde je ona? Što ste sami tu?"-pitao je Maks

"Gore je sa vašom majkom. Nešto pričaju."-rekla sam

  Šta ako oni ništa ne znaju.

"Šta pričaju gore?"-pitao je Majk pomalo zabrinuto

"Ne znam."-rekla sam kao iz stopa

  Nisam želela da ga lažem, ali morala sam.

  Tada je Kay sišla niz stepenice.
  Niko ništa nije progovarao. Samo je pogledala u nas pa u Majka i Maksa i teleportovala se.

'Čekaj šta? Teleportovala se? Pred njima?'-pomislila sam

  Razmenila sam poglede sa ostalima a zatim pogledala u Majka, nije imao iznenađenu facu, kao da je to očekivao i kao da je znao.

"Znači, saznala je istinu."- rekao je Majk

"Da... čekaj vi znate?"-rekao je Danijel
  Obojica su klimnuli glavama.

  Tada je sišla Katarina. Maks i Majk su joj prišli.

"Gde je ona?"-pitala je

"Teleportovala se."-rekao je Maks

  Tada je pogledala u nas.

"Prenoćićete večeras. Sutra imate autobus. Molim vas ne ostavljajte je samu."
  Klimnuli smo glavama.

Njihova kuca je bila bas velika. Svi smo mogli udobno da se smestimo. Čitave noći mučila su me pitanja šta je saznala. Sigurni ništa dobro pošto je sišla izbezumljena.

  Rano ujutru smo imali autobus. Sa nama su ovoga puta bili i Maks i Majk. Bila sam srećna što ću provoditi vreme sa Majkom. Vraćali smo se kući. Ovoga puta u našoj družini imali smo tri Vrača. Samo nam je bio potreban Avatar da budemo kompletni i istorija će o nama pisati.

  Kada smo stigli kod Džoa kući videli smo Kay kako sedi na terasi. Iako je bilo letnje vreme i polovina jula, kiša je padala. Međutim, to nije smetalo Kay, bila je jos više zadubljena u svoje misli.

  Potrčala sam u kuću da bi je sklonila sa terase, ali na ulazu sam videla njen medaljon, iskidan.
  Kada su ostali došli samo sam im pokazala medaljon.

"Daj mi da vidim taj medaljon."-rekla je Mia 
  Dala sam joj. Nismo znali šta da radimo. Niko od nas. Pokušavali smo da od Majka i Maksa saznamo nešto. Ali oni nisu želeli da nam kažu jer nisu znali sve, i rekli su da je najbolje da nam Kay sve ispriča.

  Otišli smo kod nje. Bila je na svom krevetu, ležala je i gledala u jednu tačku na plafonu. Odeća joj je bila mokra kao i kosa zbog kiše.
  Nije obratila pažnju na nas. Kao da je bila isključena iz ovog sveta.

"Hoćeš da jedeš?"-pitala sam je

  Međutim, odgovora nije bilo. Nakon toga smo izašli.

  Kada sam se vratila do njene sobe da joj odnesem večeru, nje nije bilo.

***************************“********
Evo novog dela, nisam mogla pre da ga izbacim kao što imam običaj ali škola i sve to. Nego polako počinje da se sve otkriva. Kako vam se čini ovaj deo i šta mislite šta je saznala

J❤