Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

25 part

Kada sam ušla u prostoriju odmah sam osetila ustajali miris i vlagu u vazduhu. Bilo mi je teško da dišem.

  Pomoću plamena, uspela sam da pronađem prekidač koji se nalazio pored mene, i svetla su se upalila uz trepetanje.

  Trebalo je vremena da mi se oči naviknu na svetlost. Kada su se navikle, prvo što sam videla je bio pauk koju je visio ispred mog lica, na par milimetara udaljeno od mog nosa.
  Vrisnula sam, i odskocila unazad. Postala sam ista kao Monika. Obišla sam oko njega pazeći da ne naiđem na jos jednog.

  Kada sam bila bezbedna, lepo sam osmotrila prostoriju u kojoj sam se nalazila. Sa moje desne strane se nalazila velika drvena polica, i na njoj staklene flašice raznih oblika sa tečnošću raznih boja. Debeli slojevi prašine su pokazivali da niko ovde nije ulazio godinama. Ispred mene su se nalazile kartonske kutije poslagane jedna na drugu. Levo se nalazila polica kao sa napicima, samo što su se na njoj nalazile knjige. Na sredini prostorije bio je jedan stari kazan. Tu je moja mama verovatno pravila napitke.

  Prišla sam tom kazanu i videla da je ceo prekriven velikim slojem prašine a i rđe.

  Pažnju mi je privuklo malo ispupčenje koje se nalazilo na dnu.

  Zavukla sam ruku da vidim šta je to. Osetila sam da mi se paukova mreža lepi za ruku. Osećaj je bio odvratan ali sam nastavila.

  Pod ruku sam osetila nešto lagano i tanko, kao list papira.

  Očistila sam ga o pantalone. Primetila sam da je malo požuteo od stajanja. Bio je ispisan crnim mastilom. Imala sam osećaj pod prstima da će svakog trenutka da se raspadne.

  Okrenula sam ga na drugu stranu da vidim da li je ispisan, ali nije.

  Moja radoznalost nije dopuštala da ga ne pročitam. Slova su bila krupna i uredno napisana. Krenula sam da čitam u sebi.

'Draga Kay,

ukoliko nađeš ovo pismo, znači da si saznala pravu istinu o tome ko si i šta si. Katarina ti je sigurno ispričala kada si bila spremna da prihvatiš istinu. Mnogo mi je žao što sam tvoje odrastanje gledala sa neba i što nisam mogla da budem uz tebe u najgorim trenutcima da te zagrlim i utešim onako kako bi majka utešila svoju ćerku...'

  Tu sam zastala jer me je nešto gušilo, nisam mogla da progovorim nijednu reč. Odjednom oči su počele da me peku i da mi se vid zamagljuje. Jedna suza koja se otrgla iz mog oka počela je da klizi niz moje obraze i pala na stari list papira i malo razmatrala mastilo. Osećala sam se kao da sam se prepolovila na dva dela. Osećala sam neku prazninu, prazninu koju niko čitavog života nije mogao da popuni, pa čak ni Katarina. Obrisala sam oči i nastavila sa čitanjem.

... Želim samo da ti kažem da smo te tvoj tata i ja mnogo voleli. Ali nismo smeli da dozvolim da i ti nastradaš. Možda će Veliki Sud dopustiti da se vratimo? Samo se nadamo da si nasledila moje moći, a ne moći tvog tate...

  'Šta li je to Veliki Sud?'
  Zastala sam jer mi se opet plakalo, ali sam nastavila.

...Ako si nasledila moje moći u ovoj prostoriji imaš sve što to je potrebno. Razni napici...

  Okrenula sam se u pravcu one police gde su bile razne bočice sa napitcima a zatim sam vratila pogled na papir.

...knjige sa činima i kazan za svaki slučaj, ako ti treba neki napitak. U tim kutijama ti se nalaze svi sastojci koji su ti potrebni i prazne bočice. I da, izvini za elektrošok na vratima. Morala sam da obezbedim ovu prostoriju od Zeda...

  Malo sam se nasmejala i uhvatila za potiljak jer me je baš tada zaboleo. I nastavila da čitam.

...Ali ako si nasledila moći od oca, a ja se nadam da nisi...

  Tu sam se naglo uozbiljila.

...Onda moraš da uništi zlo. Treba da napraviš napitak za Avatara. Njega možeš naći u knjizi napitaka koju sam samo ja imala. Postoji pravilo da moraš napraviti dva napitka, jedan da baciš ispred Zeda a drugi ispred sebe i da pročitaš ovu rimu. Sigurno se sada pitaš zašto to nije tvoj otac uradio?...

'Mama kao da mi čita misli. Kao da je znala da će se sve ovo desiti. A da Katarina mi je rekla da je sve predvidela.'

...Nije bio dovoljno jak da bi mogao da upravlja ovom čarolijom. Nadam se da ti jesi...

   Ništa nisam rekla samo sam nastavila da čitam.

Aqua, ignis, caeli, patriam.
Aquam ut inundare,
Ignis ut uru,
Caeli ut disparatur,
Patriam ut deficient.

Tom rimom ćeš uništiti zlo i sve njegove podanike. Ali svaki rat nosi žrtve, ona osoba koja čita rimu moraće da se žrtvuje.

                             Vole te mama i tata

  Zamenila sam. Bila sam besna. Kako mogu zar im rodjena ćerka nije bitnija od jebenog sveta. Zgužvala sam papir i bacila ga. Nisam mogla da se smirim. Sela sam na prašnjavi tepih i zaplakala.

  Nakon sat vremena samosažaljevanja same sebe odlučila sam da se vratim kući i da im sve ispričam. Sigurno su se zabrinuli za mene.

  Teleportovala sam se u Džoovu kuću. Međutim samo se on tamo nalazio.

„Kay.“
  Ustao je sa kauča i zagrlio me je.
„Kako sam se brinuo.“

„Ne brini, umem da pazim na sebe, jaka sam ja.“-rekla sam i ja njega zagrlila

„Gde su ostali? Imam nešto važno da vam kažem.“

„Kod Misi su otišli.“

„Idemo i mi.“
  Uhvatila sam ga za ruku i teleportovala sam nas kod Misi.

  Čim smo ja i Džo stigli, medaljoni su počeli da svetle različitim bojama.