Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

9 part

Probudio me je snažan udar energije da sam počela da trljam glavu. Ponovo sam osetila nečije veoma snažno prisustvo, možda čak i jače nego u onom kaficu.

Pogledala sam u stranu i videla ostale kako leze nepomično.
Tada se pojavila neka devojka. Njena plava ravna kosa do ispod grudi, letela je na sve strane zbog vetra, njene ledeno plave oči su se caklile dok mi je prilazila, tek malo kasnije mogla sam da vidim njene pegice po nosu.

„Da li ste dobro?“ pitala je svojim nežnim i pomalo zabrinutim glasom.

„Ej ja tebe znam.“ rekla sam i pokazala sam prstom u nju.

„Izvini, ali ja mislim da tebe ne poznajem.“ u njenom glasu sam osetila mali strah.

„Tebe sam u diskoteci polila pićem. Zapravo gurnula sam te i ti si se sama polila.“ nisam se obazirala na to.

„To si bila ti?“ sada je već lagano odahnula.

„Da, i izvini molim te, bila sam pijana.“

„Ma u redu je. Tvoja drugarica se izvinila.“

„Izvini me sad ali ovde imam mali problem.“ rekla sam i pokazala sam rukom ka njima.

Prišla sam Moniki.

Dobro je diše. Šta li se tačno desilo? Koliko dugo smo ovako bili. Svaka kost me u telu boli.

Proveravala sam ostale da li dišu. Lakše mi je bilo kad sam shvatila da su svi dobro. Okrenula sam se ka Moniki koja se polako budila.

„Joj. Svaka koska me boli.“ jedva je pričala.

„Da li vam treba pomoć?“ rekla je još uvek neznana devojka.

„Ko je to?“ pitala je Monika sumnjičavo.

„Ne znam joj ime.“

„O, izvinite ja sam Mia.“ predstavila se potpuno graciozno kako je i izgledala.

„Ja sam Kay, a ona je Monika.“ pokušavala sam isto tako ali moj trenutni izgled i trenutno stanje nisu dozvoljavali.

„Kako možemo da znamo da ona nije Čuvar.“ rekla mi je Monika kroz zube.

„Ne znamo. Čuvar bi nas valjda napao do sada.“ rekla sam tiho da ne bi čula.

„Čuvar?“ pitala je sa čuđenjem.

„Da, onaj ko čuva ovu šumu.“ rekla sam brzo se vadeći.

„Nisam znala da ovde imaju
čuvari. Nisam videla nijednog na ulazu u šumu.“

„Eto sad si saznala. A sad molim te izvini nas moramo da ih odvedemo kući.“ rekla je Monika, kao da želi da je se otarasi što pre.

„Možda mogu da vam pomognem? Ako želite.“ rekla je.

Monika i ja smo se pogledale, ona je samo odahnula glavom dok sam je želela da nam pomogne. Ne verujem da bi uspele da ih sve odjednom odvedemo kući. I onda je toga svesna.

„Vazi.“ rekla sam dok je Monika prevrnula očima.

Prebacila sam Misinu ruku preko jednog mog ramena i tako je podigla sa zemlje. Mogla je da hoda ali morala je da se oslanja na nekog. A preko drugog Krisovu ruku. A sa njegove druge strane bila je Monika koja mi je pomagala da ga podignem. Ona je takođe vodila i Džoa. A Mia je vodila Danijela.

Pošto Monikina kuća nije bila daleko, pravili smo kraće pauze.

Kada smo stigli, na kauču smo spustili u sedećem položaju Misi, Krisa i Džoa, dok smo Danijela stavili na fotelju. A nas tri smo se poređale na zemlju već uveliko zadihane.
Prva je Mia progovorila kad je došla do daha.