Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

5. part

Isto vece,kući kod Monike

„Monika šta se desilo, nisam se valjda napila?“ pitala sam je kako bih prekinula ovu neprijatnu tišinu. Želela sam mnogo što šta da je pitam ali ipak sam samo prećutala. Nisam imala snage.

Sedele smo na kauču i grickale semenke.

„Jesi i to si se bas zagrejala.“

„Joj, sad će svi da me pamte po tome, šta sam radila? Nisam valjda povraćala?“

„Nece sigurno po tome da te pamte, i ne brini nisi povraćala...“ tu je zastala "...samo si spopadala Džoa.“ to je rekla malo sporije i tiše kako je ja ne bih čula, ali ipak jesam.

;Šta?“ toliko glasno sam to rekla da se uplašila kao malo dete koje majka grdi. I prosula semenke po kauču.

„Nisam valjda.“ sad sam se malo smirila i rekla tiše.

Ona je samo klimnula glavom.

„Kako sam ga to spopadala?“ plašila sam se odgovora na ovo pitanje.

„Pa on te je izneo u naručje napolje, pričala si mu kako je sladak kad se naljuti, štipkala si ga po obrazima i ljubila u lice.“

Samo sam je gledala nekom retardiranom facom.

„Nisam valjda.“

Klimnula je glavom.

„Kako ću da mu izađem na oči sad? Joj.“ počela sam da se šetam po dnevnoj sobi gore - dole, osećajući da gorim u licu "Neću više nikad da pijem, obećaj mi da više nikad nećeš da mi daš alkohol.“

„Ej nisam ti ja sipala votku u usta, sama si.“ izgledala je kao da se malo ljuti.

„Da to si u pravu, izgleda da ću morati sama sebi da obećam, a to će biti veoma teško. Lakše mi je da mi ti obećaš.“ i dalje sam se setala po sobi grickajući nokte, to često radim kad sam uznemirena.

Monika me je samo gledala i počela da se smeje malo, ali i ja sa njom.

„Ne brini se zaboraviće on to do sutra.“

„Joj nadam se. A sad idem da spavam. Laku noć.“

„Laku noć, o Bože jel si videla koliko je sati. Pet ujutru.“ gledala je u svoj telefon.

„Dobro onda da kažem Lako jutro?“

Samo se nasmejala i otisla u svoju sobu.

Tog podneva

Tog dana probudila me je mučnina koju sam osećala. Znala sam da će jučerašnji dan nositi posledice. Ustala sam brzo iz kreveta i otrčala u kupatilo. Ovo je prvi put da povraćam od pića.

„To je to, definitivno prestajem da pijem.“ govorila sam dok sam izlazila iz kupatila sva bleda.

Ušla sam u dnevnu sobu da uzmem medaljon, koji se nalazio na istom mestu kao i prethodnog jutra, i pogledala na sat polu zatvorenih očiju. Bio je okačen na zid u njenoj dnevnoj sobi. Kada sam pogledala koliko sati i minuta pokazuju mala i velika kazaljka, umalo što se nisam onesvestila. Bilo je pola pet posle podne. Nisam znala gde je Monika. Otisla sam u njenu sobu da je potražim, međutim, nje nije bilo a krevet je bio namešten. Otišla sam u kuhinju a na trpezarijskom stolu zatekla sendvič i poruku 'Izvoli doručak ili kako ti tačno voliš da kazeš rucak. Monika.'

„Gde li je mogla da ode?“

Ostavila sam poruku i bacila se na doručak ili kako ja to volim da kažem ručak.

„Mmmm, ovo je stvarno dobro.“

Nakon pet minuta, koliko mi je trebalo da pojedem sendvič, zazvonio mi je telefon. Zvala me je Monika.