Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

15 part

Flashback

"Šta? Ta mala bestidnica. Kako sme?"

"Ne znam gospodaru, zatekao sam je zajedno sa družinom i čuo ceo razgovor. Dolaze da oslobode zatvorenika."

"To ćemo još da vidimo. Dovedite mi zatvorenika."

"Da gospodaru."

"O i da, ubijte je."

"Smatrajte da je to već završeno."-rekao je čuvar

  Nakon nekoliko trenutaka došao je sa zatvorenikom.

"Dobro dosao, Mateo."

"Šta hoćeš od mene?"

"Vidi njega odmah prelazi na stvar. Je mislio da se malo ispričamo ali dobro ako je tako. Tvoja sestra me je izdala i zato će platiti najstrožijom kaznom."

"Ostavi je na miru. Ti si kriv. Prekršio si dogovor."

"Da. Ali tu postoji neka razlika, znas? Mene ne može niko da kazni."
 
Ljuto ga je gledao.

"Odvedite ga na sigurnom i zaključajte. I postavite stražare. A ta mala će mi platiti."

"Ne. Ostavi je na miru."
  Samo je pokazao rukom da ga odvedu, to su i učinili.

Flashback end

Kay P.O.V.

  Nakon pola sata su naišli ostali.

"Jeste li dobro?"-pitao je Džo
  Prišao je i poljubio me.

"Da. Dobro je što je Kay stigla na vreme."

"Kako si znala da je Mia u opasnosti?"-pitao je Kris

"Ne znam. Imala sam neki osećaj."-opet sam slagala. Zašto? Nemam pojma

"Zed je ipak saznao. Nije više bezbedna ovde."-rekao je Danijel

"Može kod mene da bude."-rekla je Misi "Samo spakuj svoje stvari i krećemo."
 
  Tako je i bilo. Čekali smo Miu dok se pakovala. Trajalo je to narednih pola sata.

"Gotova sam."

"Kako ste vi došli?-pitala sam

"Autom."-rekao je Kris

"Nas je sada sedmoro nećemo moći svi u jedna kola. Ja ću da se teleportujem, a neko može sa mnom."

  Tada su me svi gledali. Izgledalo je kao da nisu smeli.

"Šta? Uspeću."
Tada je Džo prišao.

"Hvala lepo."-rekla sam dok sam ga hvatala za ruku i tada smo se teleportovali kod njega kuci.

***
"Dobro jutro, spavalice."
  Probudili su me Džoovi poljupci po mom licu.

"Dobro jutro. Jel su bezbedno stigli sinoć?"

"Jesu ne brini. Idi spremi se posle idemo u šumu. Tamo ćemo detaljno sprovesti plan o oslobođenju Miinog brata."
 
  Rekao je i izašao. Nakon pola sata sišla sam i ja dole. A pod sišla mislila sam telepotrovala sam se. I Monika se naravno nije nadala. A najgore je to što sam se teleportvala odmah ispred nje. Vrisnula je i udarila me je pesnicom u stomak. Naravno ne namerno. Uplašila se.

"Joj."-presavila sam se od bola

"Joj izvini. Nisam želela namerno."

"Mislim da ovo više neću da radim."-rekla sam kada sam došla do daha i otisla u trpezariju

Kada smo stigli u šumi su bili svi.

"Pa odakle počinjemo?"

"Ne znamo. Ja nisam čak ni znala da Zed ima dvorac? A ne znam ni gde se nalazi."-rekla je Monika