Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

21 part

"Kay. Toliko smo se brinuli."-rekla je Monika kada je videla svoju najbolju drugaricu na vratima

"Zašto?"

"Pa otišla si. Nisi se nikome javila."

"Nisi mi ti mama. Pa da se ja tebi javljam."

  Kay nije ličila na sebe.

"Izvini što sam brinula."
  Monika se malo naljutila na te njene reči.
  Kay je to primetila.

"Izvini..."-tu je zastala "saznala sam strasne stvari. Kako se beše zoveš ti?"

"Šta?"

"Ništa. Gladna sam, ajde da jedemo."

  Monika je bila u čudu a i ostali njeni prijatelji. Nije znala šta se dešava sa njenom najboljom drugaricom, sad joj ni ime nije znala. Želela je nekako da joj pomogne ali nije znala kako.

  Otišla je u trpezariju. Sela je za sto i bacila se kao da nikada u životu nije jela. Počela je da pevuši neku pesmu.

Njeni prijatelji nisu znali šta se dešava sa njom. Kakva je to promena raspoloženja odjednom.

"Mhm, Kay."-nije se odazivala "Kay"
  Ponovio je Kris. Međutim opet nista.
"Kay."-ovoga puta je povisio glas

Tada je pogledala levo pa desno kao da traži Kay.

"Mene zoveš? O da ja sam Kay. Kaži..."-nije znala šta dalje da kaže

"Šta ti je sa glasom?"

"Glasom? Ništa ne fali mom glasu."

"Kreštiš Kay. Nekad si pevala kao sirena."

"E sirene. Kad se setim..."-tada se zamislila, ali brzo se vratila u stvarnost "Ma nešto me grlo boli."

  Za nerednih nekoliko minuta pojela je ceo frižider.

"Odavno ovako nisam jela."-rekla je i držala se za stomak

"Kay. Kako se ja zovem?"-pitao je Majk

"Uuuu..."-pogledala ga je od glave do pete "Ešli?"
  Rekla je to suviše tiho.

"Ipak si to ti Kay. Dođi da te brat zagrli."

  Na njenom licu se videlo olakšanje. Prišla mu je sa raširenim rukama.

  Majk je tada zagrlio i počeo je da priča neku rimu. Oko nje se stvorio električni kavez. Nije mogla da ga dodirne jer bi se opekla.

"Gde je Kay?"-pitao je Majk
  Ćutala je.
"Gde je Kay?"-ponovio je isto pitanje
Međutim opet nije bilo odgovora.
"Dobro."

  Počeo je da priča neku rimu i struja je prolazila kroz kavez ali i kroz Kay. Počela je da vrišti. Nakon nekoliko sekundi je prestao. Ali kad opet nije bilo odgovora ponovio je istu rimu.

  Tada je već bila na izmaku snage, klečala je na podu skupljene glave u kolena.

"Odgovori mi šta je bilo sa Kay. I skratiću ti muke."-ponovio je Majk

Tada je lažna Kay počela da se smeje.

"Zakasnili ste ona je do sada sigurno mrtva. Zed će je ubiti."

  Na Majkovom licu se video strah. Plašio se da izgubi sestru. Iako je oduvek znao da mu nije rođena i prava sestra. Bez obzira što su se uvek svađali i tukli uvek ju je voleo.

  Danijel je napravio eksploziju i čuvar je nestao uz crveni prasak.
Tada je električni kavez sam od sebe nestao.

„Šta si to uradio? Mogli smo da izvučemo neku informaciju da saznamo gde je prava Kay.“-rekao je Majk i odgurao ga je do zida

„Izvini, nisam mogao da se kontrolišem.“-rekao je Danijel koji je još uvek bio naslonjen na zid sa Majkovom rukom ispod vrata

  Tada je prišao Džo i razdvojio ih.
„Sad nije vreme za to, moramo da je nađemo.“

Kay P.O.V.

  Plašila sam se da će ovo biti kraj. Da više nikada neću videti nikoga od njih. Jedna suza mi je krenula na oči. Ja sam bila njihova jedina nada, sada kada me ubije, svi će oni biti osuđeni na propast. Osećala sam krivicu, iako ne znam zašto.

  Tada pun mesec se otkrio iza oblaka koji ga je prekrivao sve vreme. Jedan zrak se prolomio nebom i pravo je obasjao u mene. Pogledala sam ka nebu.

'Pravi izgled Avatara se otkriva za vreme punog meseca'-setila sam se šta je pisalo u onoj knjizi

  Tada je nešto počelo da se dešava samnom. Moja koža više nije bila bela, postajala je plava. Na njoj su polako počeli da se pojavljuju krugovi, koji su malo kasnije prekrili skoro čitavo moje telo.

  Zed je to primetio. Zbog toga je počeo brže da izgovora čini. Ovo nesto dugo traje.

  Čuvari koji su me držali nisu više mogli da izdrže. Moja koža ih je pekla. Počeli su da vrište od bolova.

  Tada je Zed završio svoju cin. Crni oblak koji se nakupio iznad njegove glave kao munja je poleteo ka meni. Ali oko mene se stvorio štit koji je samo usisao taj oblak i koji je rastao sve više i više. Na trenutak se zaustavio a zatim se raspukao i oduvao Zeda i njegove čuvare bar deset metara od mene.

  Tada sam mogla da hodam. Ustala sam i pogledala sam u svoje ruke. Imale su male krugove boje mesečine. Ja bih tako nazvala bledo plavu boju.

  Izgleda mi da sam oslobodila moći u potpunosti.