Tajna medaljona: Peti element//UREĐUJE SE//

16 part

"Go...gospodaru."-čuvar je počeo da
zamuckuje

"Šta gospodaru, kao da nikad nisi video čini za teleportaciju? Pričaj šta tražiš ovde?"

"Čuo sam buku pa sam došao. Nisam znao da ste se vratili od vaše žene?"

'Vaše žene?'-pomislila sam i napravila neku začuđenu facu

"Sada sam upravo stigao. Odlazi."-tu je zastao "U stvari dovedi mi zarobljenika."

"Ali gospodaru, rekli ste da ga nikako ne puštamo dok ne bude poslušan i radi kako mu se kaže."

"Ama, ja ti sad kažem da ga dovedeš."

"U redu gospodaru."
  Čuvar je otišao. Tada je izašao Kris koji se sakrio iza prestola.

"Ha ha ha. Ala je glup."
  Nisam shvatala šta je to radio. Jel hoće da ga Zed ubije.

"Ajde mišići šta ste se sakrili u tu rupu. Nije ovo pravi Zed. Iskoristio sam najveći strah ovog čuvara protiv njega."
  Tada smo svi izašli.

"Kako si se toga setio?"-pitala ga je Misi

"Ne znam, da je stigao do viteza pronasao bi Kay. Morao sam nešto da uradim."

"Ova ideja je bila genijalna. Sad ne moramo da ga tražimo."-rekao je Danijel
  Tada se čulo kucanje ispred vrata. Brzo smo se vratili gde smo malopre bili sakriveni.

"Udji."

"E...e...ev...evo zatvorenika go...gospo...gospodaru."-rekao je čuvar

  Morala sam da se nasmejem malo, ali nečujno zbog čuvara.

"Daj ga ovamo."

"Šta hoćeš Zed? Neću da izvodim abra kadabra fore."-rekao je verovatno Mateo
  Nisam mogla lepo da ga vidim zbog viteza.

"Ostavi nas same, i oslobodi ga."
   Čuvar je to uradio, poklonio se i otišao.

"Šta hoćeš?"
  Tada je iz sklonista izletela Mia.

"Mateo."
  Potrčala mu je u zagrljaj.

"Mia? Otkud ti ovde? Šta se dešava?"

"Vodim te kući."
  Tada smo mi izašli iz naših sklonista. Mogla sam lepo da ga vidim. Imao je plavu kosu, ledeno plave oči i iste crte lica kao Mia. Videlo se da su blizanci.

"Šta se ovde dešava? Ko su oni?"

"Ovo su Kris, Danijel, Džo, Misi, Monika i Kay. Oni su elementi prirode.“

"Kada si rekla da ćes da me spaseš nisam mislio stvarno."

"E pa iznenadjenje."

"Žao mi je što vas prekidam, ali pravi Zed može da se pojavi svakog trena."-rekla sam

"Čekaj a ovo?"-pokazao je prstom ka lažnom Zedu

"A to je moj mali eksperiment."
  Gledao ga je kao da ne razume.

"Lažni Zed. Strah od onog čuvara."-rekao je Kris i odmahnuo rukom

"Ooo, šta je to vidim ovde?"
  Svi smo se okrenuli u tom pravcu.

"Ipak ste mi došli u jazbinu."

"Kris, molim te reci mi da je ovo još jedan tvoj eksperiment."-rekla sam

"Voleo bih da jeste."

"Šta je ovo? Jesam li ovo ja?"-pitao je i pogledao u lažnog Zeda
  Isprižio je ruku i on je nestao.
  Tada je Zed nešto rekao i mi smo odleteli i udarili leđima u zid.

"Probaj da izazoveš njegov najveći strah."-rekla sam Krisu šaputajući mu

"Ne verujem da ga ima."

"Pokušaj. Možda mu se stvori njegova zena."
  Tada je Kris pogledao u njega i stvorila se jedna prilika.

"Ko bi rekao i on ima strah."-rekla sam

"Kay, malo bolje pogledaj. To si ti."-rekao je Kris

"Ima strah i on ima... čekaj sta? Ja? Ja sam njegov najveći strah?"

"Izgleda."

  I Zed je bio u šoku isto koliko i ja. Čas je gledao u njegov strah, čas u mene.

  To sam iskoristila da se teleportujemo. A znate li gde smo se teleportovali? Tako je kod mene kući u mom selu. Tačnije u mojoj sobi. Koja je na sreću bila prazna.

************************************
Ovo je ja mislim najkraće poglavlje koje sam do sada napisala ali Bože moj nema veze. Sledeći nastavak izlazi za dva dana. Vote, com ako vam se sviđa. Znači puno

J❤