Anđeo koji nikad nije letio.

Sve se urušava.

Bilo je mračno...Bilo je tiho i spokojno.Hladnoću više nisam ni osjećala.Bilo je prekrasno napokon u mom životu jednom mir.Otvorila sam oči ,malo onolko koliko mi je tjelo dozvoljavalo samo da gledam pahulje kako krase  nebo...Prekrasan trenutak.Uživala sam u pogledu dok najednom u daljini nisam ugledala siluetu kako se brzo približava.Oči su bile preslabe da raspoznaju osobu.
"Ovdje je!" najednom je zaviknuo i prepoznala sam Teov glas i ubrzo do nas je dotrčao još netko.Iako sam se trudila prepoznat lica nije mi polazilo za rukom.Ta osoba zgrabila je moje obje ruke te ih skupila dok je mene zamotao u svoj kaput i podigo.Brzim koracima uskoro bili smo pred kućom te tad i u njoj.
"Brzo upalite kamin "netko je progovorio te sam tad raspoznala Gabrijelov glas.Pokušala sam ga dozvat ali nisam imala snage.Bila sam spuštena na deku do kamina koji je ubrzo počeo zagrijavat moje hladno tjelo.No snage nije bilo...oči nisu mogle vidjet bistro,zrak je bio pregust za disanje,a ruke i noge preteške za pomicanje...glas oduzet.Odlučila sam opustit se ,ne micat se ....i tako je bilo ostala sam ležat dok je toplina grijala sve više...skidala bjeli pokrivač s mene te ga pretvarala u sitne kapljice vode koje su ubrzo stvorile lokvu vode oko mene.
"Hej "netko je rekao te me protreso i uspjela sam otvorit oči ugledala sam Stefana predamnom.Ogrnuo me ručnikom i dekom te sam se osvrnula i svih sedam bilo je tamo.Oči su automatski potražile Gabrijela.Sjedio je na kraju prostorije što dalje od mene.Nije me htio ni gledat.Progutala sam suze i pogledala u Stefana natrag.
"Gdje ti je bila pamet?" Stefan je promrmljao dok je protrljao moje rame i pružio mi šalicu čaja.Otpila sam par gutljaja i odložila ju na pod do sebe.
"Da glupa sam "promrmljala sam te pogledala u Gabrijela koji je gledao u mene no odmah skrenuo pogled.
"Ma nisi samo se smiri i pamet u glavu" Stefan je rekao te se toplo nasmijao.Uzvratila sam neki jadnim osmjehom .Tada sam počela osjećat jaku bol u prsima i grebanje.Pokušala sam ignorirat no postajalo je sve gore.Jak kašalj me uhvatio te sam iz pristojnosti pokrila usta ručnikom.Kašalj je bio bolan težak i oštar.Tolko jak da je potjerao suze na moje oči.Taj isti tren iako sam bila nik do peći moje tjelo se počelo trest od hladnoće i opet slabit.Iskašljala sam se i pogledala prema svima njima dok su oni zapanjeno buljili.
"Što? Što je?rekla sam gledajići u njih te se tad i Gabrijel naglo ustao te krenuo prema meni.Tad sam osjetila da me nešto poškakljalo ispod nosa.Povukla sam rukom po nadusnici te tada ugledala krv.Povukla sam ponovo bilo je je sve više.Tekla je iz mog nosa no tad sam shvatila da je i ručnik u koj sam kašljala pun krvi.Ruke su mi se tresle...koliko od hladnoće toliko i od straha.
"Mora u bolnicu"Stefan je reko te se naglo odmaknuo od mene.
"Ja ću je odvest" Gabrijel je rekao te dotrčao do mene i podigo me u naručje.
"Ne...ti nemožeš" Damian je rekao te stao pred nas.
"Nije me briga što smijem što ne!"Gabrijel je rekao te ga snažno odgurnuo.
"Ja najbrže vozim a njoj je to sad najpotrebnije."Rekao je dok je samnom u naručje brzo napustio prostoriu.
Položio me na suvozačevo mjesto te zavezao moj pojas.Ubrzo smo krenuli.Gledala sam u njega dok se fokusirao na cestu predasobom.
"Oprosti" progovorila sam jedva jedvice dok me moj vlastit glas razarao.Pogledao je u mene očima punim boli no vrlo brzo je i odmaknuo pogled. Uskoro izgubila sam svjest.Sve je postalo tamno kao i on...sve se počelo urušavat a najtužnije od svega nismo ni ništa uspjeli izgradit.

Otvorila sam oči i osvrnula se...bila sam u bolničkoj sobi spojena na sto stvari.Najednom vrata su se otvorila i Stefan je ušao.
"Hej" rekao je i došao do mene.
"Drži se ,moraš ...imaš jaku upalu  pluća no moraš to prebrodit" rekao je te sam se jadno nasmijala.
"Čemu?..ionako nemam svrhe u životu...nesmijem nikud...zauvjek ću bit sa vama a svaki od vas me iz dana u dan mrzi sve više."
"Ne pričaj tako ja te ne mrzim a ni ostali...samo mnogi su se zaboravili nosit sa emocijama."
"A on? Zašto me on mrzi?"rekla sam tužno i pogledala ga.
"Ne mrzi te on...on se samo boji  sam sebe...i nesmije  pogrješit ponovno...zavoljet ponovno..."

Hej kratka obavjest jer ne želim nikoga zbuniti...odlučila sam preimenovat priću...tako da od sljedećeg poglavlja naslov priće bit će "Anđeo koji nikad nije letio"
Nadam se svakako da vam se svidjelo ovo poglavlje.Hvala na čitanju i do sljedečeg poglavlja Bye😊