Anđeo koji nikad nije letio.

Kao magneti.

Strast,privlačnost koja nadilazi sve do sad poznato...sve što je do tada u muškarcima vidjela postalo je drukčije...neopisiva povezanost,neobjašnijva potreba kao da su jedan drugome zrak koji udišu.Kao da je on njoj potreban da otkrije pravu sebe a ona njemu da svojom vrelom krvlju ugrije njegovu.

Gledala sam u njegove oči koje su izgledale poput srebra koje se izljevalo oko zjenica.Dok sam svakim uzdahom bila sve bliže njegovom licu i svaki dah je bio teži.Nešto neobjašnjivo vuklo me njemu.
"Zašto mi se ovo događa" rekla sam kroz težak dah dok sam gledala u njegove usne te ga potom pogledala ponovno u oči...Pratila sam svaki njegov pokret i tada je svojom rukom pomaknuo pramen moje kose iza uha.Prstima je od uha kliznuo po mom vratu do ramena dok je svakim dodirom slao neopisive trnce kroz moje tjelo te se temperatura mog tjela dizala.
"Ti izgaraš,nikad nisam imao toliki utjecaj na nekog" rekao je potom pomalo zbunjeno ali na neki način ponosno.Bila sam zbunjena,nisam razumjela o čemu prića ,a nije mi na pitanje odgovorio.
"Drugačija si " rekao je potom i ponovno sam pogledala u njegove oči dok je naše usne djelio samo jedan uzdah.Bila sam neopisivo zbunjena,ništa mi nije bilo jasno.Njegove rječi,ovaj osjeća baš ništa što sam ikad do sad osjetila.Počela sam stezat njegovu košulju rukom koja je bila položena na njegovim prsima dok je i on pojačao pritisak ruke na mojem ramenu i tad su se vrata sobe otvorila.On je odmaknuo pogled sa mene prema vratima te sam ja tek tada pravilno došla do daha.Isti tren kao da je neko stavio zid između nas i odmaknuli smo se jedan od drugoga.
Da situacija bude još bolje zbunjujuća na vratima je stajao jedan kojeg još nisam vidjela...Pa gdje sam ja?Pomislila sam dok sam gledala u sebi stranca plave kose i smeđih očiju.
"Petar te traži" obratio se tada Gabrijelu te je on kimnuo glavom i krenuo prema izlazu.
No samo što je došao do njega ovaj drugi ga je gurnuo uza zid
"Šta to radiš?!Jesi li skrenuo sa uma ?Rekli smo da je dosta toga!" Govorio mu je ljuto  dok sam ja zbunjeno gledala u njih.
"Ona je drugačija " Gabrijel je rekao  ljuto i odgurnuo ga od sebe.
"Hajde približi joj se,i vidjet ćeś... nečeš samo ti bit taj koji ćeš nju privlačit." Rekao je te popravio svoju košulju i ljuto izašo iz prostorije.Te je ovaj samo zbunjeno pogledao u mene.
"Ja sam Stefan "rekao je potom dok mi je pružio ruku.
" Mia"rekla sam i nesvjesno mu pružila ruku koja je bila posječena .I čim sam ga dotaknula zbunjeno me pogledao i uzeo korak unatrag dok je iz đepa u svome sakou izvadio maramicu i pokrio njome posječen prst na mojoj ruci.
"Bilo bi pametno prekrit to nečime" rekao je te stim rječima napustio i on sobu.

Zbunjeno sam omotala maramicu oko prsta te pokupila ostatak razbijene vaze.Počistila prašinu do kraja te napustila prostoriju.Nakon toga počistila sam i ostale djelove kuće u koje mi je bilo dozvoljeno ulazit i potom otišla u svoju sobu.Tamo sam odmorila par minuta te odlučila otić do Petra da ga zamolim da odem po neke svoje stvari kući.
Kad sam došla pred vrata njegovog ureda pokucala sam te potom čula razgovor iza tih vrata.
"To je ona" netko je rekao.
"Znam osjetio sam njen miris isti tren" netko drugi je prigovorio.
"Isti tren?! Pa njezin miris je po cjeloj kući!" zatim se začuo još jedan glas.
"Naprjed" potom je netko progovorio ,poprilično sam sigurna da je to bio Petar.
Otvorila sam vrata te zakoračila u prostoriju u kojoj su bili svi...svih sedam se okrenulo prema meni i gledalo u mene...neki zbunjeno,neki s prjezirom...razne emocije su se širile zrakom.
"Izvoli" Petar je potom rekao te sam pogledala u njega i pojasnila sam mu zašto sam došla te s dobila njegovo odobrenje.
"Ja ću te odvesti " Gabrijel je potom reko te smo svi pogledali prema njemu.
"Neznam koliko je to zapravo pametno"Stefan je rekao tada dok ga je ozbiljno pogledao.
"Ja ću "netko je tada progovorio te su moje oči ponovo srele one boje čokolade dok je Damian pogledao u mene a svi u njega.Izvadio je ključeve auta te krenuo prema meni...
" Ima sasvim zdrave noge koliko sam ja primjetio"tada je progovorio onaj bahatog pogleda i crvenih očiju dok je stao ispred mene.
"Simone odstupi" Damian je potom rekao dok ga je desnom rukom odgurnuo i potom je položio na moja ramena te me prepustio ispred sebe.
Kad smo sjeli u njegov auto koji je bio jednako raskošan kao i ova kuća pojasnila sam mu gdje se kuća mojih roditelja točno nalazi te smo krenuli.Cjelo vrjeme u autu vladala je tišina .Nakon nekog vremena shvatila sam da nejdemo točnim putem već nekud sasvim suprotno.
"Nisam sigurna jeli to taj put " rekla sam te je Damian tada naglo skrenuo u stranu ceste i zaustavio auto te se okrenuo prema meni.
"Imao je pravo,Gabrijel je bio upotpunosti u pravu" rekao je tada dok se naglo okrenuo prema meni.

"Kako to radiš,u čemu je fora? Zašto me tolko privlačiš rekao je i potom stavio ruku na prozor sa mojih vrata i još bolje mi se približio.
" A zašto ti mene privlačiš"rekla sam tad pomalo ljuto i u strahu .
"To je normalno!Ali ovo šta ti radiš nije! Šta si ti?! "Rekao te mi se sve više približavao.
"Šta sama ja?Šta ste vi svi?"Uspjela sam mu se suprostavit tada.
"Jesi li sigurna da želiš znati "rekao je tada dok mi je bio u potpunosti blizu te me vukao ksebi kao magnet.
"Da" rekla sam odlučno mislim da s obzirom da živim sa njima imamo svako pravo znati.

"Vampiri" rekao je tada smrtno ozbiljno te sam ja gledala u njega u nevjerici i strahu.Uskoro iza njegovih osmjeha provirila su dva oštra očnjaka te mi se sve više približavao dok sam ja doslovce bila stjerana u kut.
"Što zar te nikad nisu palili vampiri " rekao je tada te se nasmijao.
"Jer neznam koliko se još dugo mogu susdržavat kraj tebe.".rekao je i maknuo kosu sa mojeg vrata.