Anđeo koji nikad nije letio.

Nema oprosta!

Sam je iskopao taj grob,sam je iskopao rupu pod sobom u koju je upao!
Jednostavno trenutno nemogu naći način da mu oprostim...previše me sve to povrjedilo i još kad se zamislim da je on taj koji je kriv šta su moja krila otišla u prah bjes tinja iz mene...neoprostivo !
Razmišljala sam tako evo sad po već i stoti put dok sam buljila kroz prozor auta.
"Opet si se zamislila" Gabrijel je rekao i ja sam se trznula.
"Ne,ne sve je uredu" rekla sam i nasmijala se te se i on.
"Kuda idemo" pitala sam znatiželjno te je on slegnuo ramenim.
"Kud god ti poželiš" rekao je i pogledao me.
"Promatranje ljetne večeri na terasi kafića zvučalo je lijepo" rekla sam i nasmijala se.
'Onda kafić"Gabrijel je rekao dok smo na križanju skretali.
Vrlo brzo došli smo pred kafić gde smo se sparkirali i krenuli zauzeti stol.
Sjeli smo za stol sa kojeg je pogled bio najlijepši.
Naručili smo svaki sladoled...Gabrijel je naručio čokoladu a ja vaniliju.
Dok smo čekali naruđbu  zapričali smo se toliko da smo se počeli preglasno smijat dok je on držao moje ruke u svojim na stolu.
"Izvolite" konobar je ljubazno rekao dok je spustio naše naruđbe na stol te smo mu platitili.
Počeli smo jesti sladoled te me Gabrijel pogledao i najednom se počeo glasno smijat.
"Što ti je?!" rekla sam pomalo srameći se dok sam se osvrnula a svi su u nas gledali.
"A beboo..." rekao je dok mi se približio te palcem prošao preko moje brade gdje je pokupio sladoled kojim sam se umrljala i polizao ga sa prsta dok se smješkao čitavo vrijeme.
Nisam mogla odoljet a da se i ja ne nasmijem.
"Samo tvoja" rekla sam i položila svoju ruku u njegovu dok me sanjivo gledao.
Najednom dok smo gledali jedan u drugog nešto ga je iza mene zainterisiralo te se naglo uozbiljio.
Isti tren sam se okrenula no ništa nisam shvaćala .
"Što je bilo?" upitala sam ga zbunjeno no samo se naglo ustao.
"Odmah se vraćam ,ne mići se" rekao je ozbiljnim i smetenim glasom te otišao od našeg stola te me ostavio sjedit samu.
Ništa mi nije bili jasno i polako me primala panika zbog njegove reakcije.
Izgubila sam apetit pa sam odgurnula sladoled od sebe.
Prošlo je kojih desetak minuta koje su meni trajale kao vječnost i tada se napokon pojavio.Došao je do stola te se nagnuo preko mene i uzeo svoju jaknu.Naglo sam se ustala dok je stajao točno ispred mene.
"Zar nečeš završit sladoled ?" rekao je no ja sam odmahnula glavom.
"Ne stane više" rekla sam dok sam potapšala trbuh a on se nasmija i uhvatio me za ruku.
"Što se desilo maloprije?rekla sam znatiželjno.
" Ma ništa...učinilo mi se da sam vidio nekog poznatog...no zavarao sam se"rekao je i nasmijao se te sam ja sa olakšanjem odahnula  te me povukao za ruku i krenuli smo van iz kafića.
Zaobišli smo auto te se odlučili prošetat.Šetali smo se parkom dok je noć polako padala.Obgrlila sam njegovu ruku i stisla se uz njega dok su zrake sunca polako bježale sa neba koje se iz plave bojilo u crvenu pa ljubičastu i naposljetku crnu .Veliko crno platno pod kojim smo se šetali vrlo brzo počele su krasit male svjetleće točkice jedna po jedna dok ih milijun nije popunilo i od tog platna stvorilo pravo umjetničko djelo.
I samo u tišini vrjeme koje smo provodili zajedno prolazilo je tako brzo da je to bilo neopisivo.Toliko brzo da sam se ponekad prepala da iako imamo vječnost...ni to neče bit dovoljno.
Šetali smo u mraku dok su moje ruke bile isprepletene oko njegovih no iako je bio mrak mi smo našli put to auta te smo krenuli prema doma.Dok smo se vozili već sam gubila snagu pa sam zaspala.Probudila sam se tek kad sam shvatila da sam u Gabrijelovom naručju.Nasmijala sam se te ga poljubila i on je uzvratio smješak te me spustio na krevet.
"Gladan sam.A ti?" rekao je te se bacio na krevet.
"Pa mogla bih nešto pojest " rekla sam i klimnula.
"Budem  donio nešto" rekao je te se krenuo ustat no sprječila sam ga tako što sam se nagnula nad njega te prošla kažiprstom ispod njegove brade.
"Ne sad ja idem" rekla sam te se nasmijala i poljubila .Nije mogao odoljet a da ne uzvrati te se nasmije pa sam se ustala i krenula van iz sobe.
Kad sam sišla u kuhinju sve je bilo tiho i u mraku .Nije mi se palilo svjetlo pa sam samo pogledala što ima u frižideru.Uzela sam sendviče od tune koje sam još ranije spremila te voćnu salatu .Iako sam jedva držala sve to nekako sam još na sve to stavila dvije žlice i krenula prema izlazu iz kuhinje i tada sam začula nekakvo šuškanje.
"Tko je to?rekla sam dok sam zastala no nije bilo odgovora.
" Tko je to?!"ponovila sam ljuto dok sam sve odložila na radnu površinu i uzela par koraka unaprjed osvrtajući se.
Nisam dopuštala sebi da se plašim pa sam uzela još par koraka unaprjed te me tad netko snažno odgurnuo što me natjeralo da se udarim u ormar iza sebe i pognem.No isti tren sam se uspravila ali tad je taj netko nestao.Ništa mi nije bilo jasno...što se dešava?
"Tko je to!" izderala sam se te me tad netko ponovno nabijo uz ormar no ovaj put je ostao ispred mene i čvrsto stisnuo svoje tjelo uz moje.Nije mi bilo potrebno dugo ni mnogo da samo po mirisu shvatim tko je to.
"Damiane!Miči se sa mene!" rekla sam bjesno dok me on čvrsto pribijao uz ormar.
"Nije tako zabavno jelda?Kad se netko tobom odnosi ko komadem smeća?No i dalje sam jaći od tebe." govorio je dok je u ruku primio moju te je gurnuo iznad moje glave a drugom se počeo nježno od mog lica spuštat prema vratu.
"Kad bi mi samo dala do rječi...ali ne ti moraš po svojem!" govorio je bjes iz njega dok sam doslovno osječala njegov vruć dah na svom obrazu.

Hej ljudi velike isprike a odsutnosti....počela sam radit i radim tri smjene i dosta mi se sve okrenulo u zadnjih par mjeseci pa nekako nisam htjela si ovaj hobi pokvarit time pa sam čekala dok mi se situacija ne ustavili i evo mislim da bude bolje sad i da cu objavljivat što češće a vama puno hvala na svim ljepim komentarima i glasovima i svemu😊😊🖤