Anđeo koji nikad nije letio.

Pomućen um?

"Ne ne možeš"

"O da mogu" rekla sam i krenula ih oboje zaobić no Gabrijel je rukom posegnuo za mnom.
"Duguješ mi objašnjenje ?"

"Ne !Ako neko nekom duguje objašnjenje to si ti meni!Ali ja ga više ni ne želim"
rekla sam i odgurnula i njega i njegovu ruku te brzim koracima krenula iz kuće .

"Mia stani" Stefan i Nina viknuli su za mnom .

"Ne !Nitko da me nije pratio!" rekla sam te polako sve brže uzimala korake dok nisam došla do vrata.
Naglo sam ih otvorila te izletila van.Hladan vjetar je jako puhao i činio moju kosu neposlušnom , ali nisam marile te sam samo potrčala i sjela u auto.
Vozila sam bez cilja .Samo sam se htjela maknut od svega...od njega...Suze su mi maglile vid i plakala sam sve jače i jače.

Nikolina ne razumije ,ni ne može ona ne zna...ona ne zna kako je to kad se povežeš s nekim...ona ne zna kolko anđeo voli!
"Kako mi je mogao to napravit?!"zavrištala sam no tad sam izgubila kontrolu nad vozilom i zaletjela se u neki stup.
Dim se počeo naglo dizat oko mene te sam rukama ljuto udarila po volanu .
Bez obzira na stvari izašla sam iz auta te ga ostavila i nastavila hodati uz cestu.Hodala sam dobrih pola sata ili se toliko bar činilo...no stala sam tek kad sam se našla pred nekom vrstom krčme.
Ušla sam , unutra je svirala neka za moj ukus  jadna  muzika ,a bila je puna svih oni ološa alkoholičara zadnje klase koji bi djecu za bocu viskija dali.
Svi su me promotrili kad sam ušla te zašutili . Odlučila sam ih ignorirat te se uputila prema šanku.Konobar me pogledao pod okom i nagnuo se preko šanka.
"Šta djevojka poput tebe radi na ovakvom mjestu?"

"Problemi sa dečkom...viski s ledom molila bih lijepo " rekla sam i nasmijala se kiselo te je on samo kimnuo.
Uskoro poslužio mi je moje piće,popila sam ga...naručila sam još jednu potom popila i to...i onda još jedno i tako iznova u novo dok je sat već pokazivao dva ujutro.
Alkohol na moju vrstu teže djeluje ali ova količina i mene je počela udarat.

"Još jedan viski za ljepoticu na moj račun" neki ljigavac je rekao te se pripio uz mene.

"Makni se !"
rekla sam i odgurnula ga no on se ubrzo privio natrag dok je iz njega smrdilo kao iz bačve.

"Mogli bi se malo zabavit" govorio je i odbojno smješkao  te se tad najednom netko stvorio ispred nas.

"A da je ostaviš na miru?" rekao je i odgurnuo ga .
Samo sam okrenula očima .

"Nema na čemu"

"Znaš ,znam se brinut i sama za sebe " rekla sam i okrenula se za šank ignorirajući ga.

"O zbilja pa nije se tako činilo...Jakov inače" rekao je i nagnuo se na šank do mene.

"Da zbilja" rekla sam i tad sam mogla osjetit onog ljigavca kako mi ponovno diše za vratom . Jak osjećaj ljutnje prošao je kroz moje čitavo tijelo.Trudila sam se obuzdati ali nakon svega ovo je bila samo kapljica koja mi je prelila čašu. Čvrsto  sam zgrabila sad već praznu čašu još jednom uzimajući sekundu da zaustavim samu sebe. No svega mi je bilo previše i samo sam htjela pustiti taj bijes van.Okrenula sam se i zabila mu čašu  u glavu te je vrlo ubrzo preko njegovog lica bio šok i mnogo krvi koja mi je tada smrdjela ...

"Vještice luda!" počeo se derati na mene i digao ruku no ja sam je uhvatila te prelomila .Glasan vrisak tada je ispunio taj mali prostor. Ona loša muzika u cijeloj toj buki bila je gotovo neprimjetna. Odgurnula sam ga te su još dvojca dotrčala.
Jednog sam svom snagom udarila šakom u nos te je pao u nesvjest.
Drugog sam uhvatila za vrat i nekoliko puta udarila njegovom glavom o šank dok krv nije počela lijevati.
Bila sam tada kao bik koji vidi samo crveno. Sav taj bijes izmiješan sa alkoholom pomutio mi je razum .
Ubrzo gomila njih me razdvajala od njega i svi su me pokušavali na neki način ukrotiti, a nisu imali pojma s čime imaju posla .
Udarila sam ih još nekoliko i za svakog je moj udarac bio koban.Sve se dogodilo nevjerovatno brzo i uskoro se začuo pucanj.
Svi su se ukamenili.Bio je to vlasnik lokala...bio je bjesan i uperio pištolj u mene.
"Šta radiš jesi li normalan "Jakov je rekao te stao ispred mene ali ja sam ga odgurnula.