Anđeo koji nikad nije letio.

Bolje za nas da se mrzimo

Polako sam otupila na bol...počela sam ju ignorirat kao i njih oboje.Naučila sam ignorirat ih sretne svako jutro u kuhinji...svako veće slušajući njihov smjeh...odustala sam...ako je sa njom sretan neka je...ja i on jednostavno nismo suđeni.Prošlo je već dva tjedna od kad je ona tu...ona mu se ne gadi...ona nije obićna smrtnica kao ja ona potječe iz obitelji vještica...ona je plemenite krvi...a ja ja sam samo čovjek.
Odlučila sam se fokusirat na sebe i Damiana...zašto bi odbacila sigurnu sreću zbog obične zablude.Uostalom on me voli.
Sjedila sam tako na terasi i razmišljala.Dugo je bila tišina s obzirom da su prošla već tri ujutro...haha smješna stvar kažu da ljudi koji nemogu spavat u razmaku od 3-5 sati ujutro pate od tuge i depresije.Ta pomisao potjerala je sarkastički smješak na moje lice dok sam zažmirila te nagnula glavu na naslon stolca i odlučila slušat tišinu.
No tišina je trajala kratko...najednom ulazna vrata  naglo su se otvorila te je Patricija izletjela iz kuće.
"Ti si lud" vikala je te ušla u Gabrijelov auto i odvezla se.Ubrzo na vratima stvorio se i Gabrijel.
"Da uvjek sam ja lud! Uvjek je u meni problem!Uvjek sam ja kriv!"Vikao dok je bio nagnut na rub vrata jer je jedva stajao na nogama koje su ga teško držale s obzirom da je bio pijan.Tolko pijan da je miris alkohola dopirao preko do mene iako sam sjedila dobrih tri metara dalje od njega.
Pogledao je prema meni no brzo sam odmaknula pogled...nisam ga htjela ponovno naljutit...da me ponovno vrijeđa...nebih podnjela uvrede od njegove strane.U trenu kada sam ja odmaknula pogled on se samo nasmijao i taj tren noge su mu popustile i pao je na koljena.Isti tren ne razmišljajući ustala sam se i potrčala do njega i kleknula.Uhvatila sam ga da se ne sruši te protresla da se uspravi.Dogodilo se toliko brzo da on to tolko pijan nije ni shvatio.Sljedeći tren zbunjeno je podigao glavu i našli smo se lice u lice....već dugo nismo bilo ovoliko blizu.Neki trnci počeli su prolazit mojim tjelom...njegova blizina imala je nevjerovatan učinak na mene.Sva bol koju je prouzročio taj tren kao da je nestala.
"Ustani pomoć ću ti do sobe."Rekla sam te smo oboje polako ustali dok se on teturao lijevo,desno.Polako sporim i opeznim koracima uspeli smo se stubama...do kraja hodnika te došli do njegove sobe.Otvorila sam vrata te smo ušli u sobu.Dovukli smo se do ruba kreveta te sam mu pomogla da sjedne.Sjela sam do njega  i promotrila ga ...shvatila sam da je cjela njegova košulja polivena alkoholom.
"Nemožeš u tome spavat "rekla sam te se polako približila i nježnim pokretima počela otkopčavat njegovu košulju.Gumb po gumb dok je on promatrao svaki moj pokret.Kad sam došla do polovice jednom rukom primio je moje obje dok je drugom nježno prešao prstima preko mog obraza i odmaknuo pramen kose iza mog uha.Suza je kliznula niz moj obraz jer sam znala da ovaj trenutak trajat će kratko.Nastavila sam otkopćavat košulju dok je nisam otkopčala u potpunosti.Nakon toga uhvatila sam rub košulje s obje strane te mu je skinula dok sam mu se u potpunosti približila.Osječala sam njegov težak dah na svom obrazu i vratu.Polako sam se odmaknula..no tek toliko da smo tada gledali jedan drugog u oči.Ponovno prstima prošo je preko mojih obraza do moje brade te polako nadigo moju glavu.
Gledala sam ga u oči dok su se moje punile suzama.
"Da ti bar mogu pojasnit" rekao je tad i suza je kliznula niz moj obraz.
"Pojasni mi onda"rekla sam dok je samo gledao u mene.
"Ali nemogu" rekao je tad i pogledao u stranu.
"Možeš samo mi reci"rekla sam te položila svoj dlan na njegov obraz.
"Ne nemogu"ponovio je.
"Možeš" bivala sam uporna.
"Ne nemogu" nasmijao se lagano te vratio pogled na mene i potom se odmaknuo od mene te lego na leđa i gledao u strop.
"Bolje je za tebe...da se makneš od mene..bolje je da se mrzimo...lakše je" govorio je buljeći u strop.Njegove oči punile su moje oči suzama kao kiše mora...pokušala sam suzdržat suze no tekle su niz moje obraze bez prestanka.
"Možda si upravu" rekla sam te se tad nagnula iznad njega te me isti tren pogledao u oči dok je naše usne djelila udaljenost od par milimetra.
"A možda mi samo moraš pojasnit...možda i budeš...jednog dana" rekla sam te ga nježno poljubila u obraz dok su suze skliznule niz moj obraz i otekle na njegov.Nakon toga ustala sama se i izašla iz sobe.Polako sam zatvorila vrata iza sebe te se nagnula na njih i čučnula dok sam obrisala suze.