Anđeo koji nikad nije letio.

Nekima i da serviraš srce na pladnju...ništa ne dobiješ.

Čučala sam kraj puta uz kuću i pljevila cvijeće...te biljke su divota...oduvjek sam ih voljela traže toliko malo a daju tako puno ...ne kao neki ljudi i da im daš sve nikad nebi bilo dosta...
Razmišljala sam tako čupkajući travu,inhalirajući čist zrak.Par minuta ne dugo nakon toga Damian je izašo van iz kuće.
"Izvoli"rekao je i pružio mi čašu limunade.
'Hvala ti"rekla sam te otpila gutljaj.Približio mi se te sam ga nježno zagrlila na što se Stefan iza nas samo nasmijao .
"Gugu' promrmljao je a ja sam okrenula očima.
Tada se automatska ograda dvorišta počela otvarat.
Svi smo pogledali u tom smjeru.
Crni nepoznati auto ušao je tad u dvorište...Nakon što se parkirao vozačeva vrata su se otvorila.Uskoro ugledala sam one vrlo poznate pramenove kose,par sivih očiju...prekrasnu svjetlu put i pune usne.
Isti tren pred očima prošlo mi je onih 6 mjeseci kojih ga nije bilo...tada me pogledao...oči su nam se srele i kao da je vrjeme stalo.

Vratio se...

opet je stajao predamnom...on od krvi i mesa.Zvukovi su tog trena utihnuli...nisam vidjela ništa osim njega...tih par sekundi koliko je naš pogled trajao meni su bile vječnost.
Taj tren ruka u kojoj sam držala čašu popustila je te je čaša pala na pod i razbila se.To me vratilo u stvarnost...
brzo sam se pognula i počela sakupljat podrobljene komadiće dok sam pod okom gledala u njega.
Nosio je crni sako...
Izgledao je tako savršeno...
Tako hladno...uputio se tad do suvozačevog mjesta i otvorio vrata.Tada je iz auta izašla neka žena...mojih godina...moje visine...imala je prekrasnu plavu kosu te smeđe oči koje su uskoro srele moje.
Skrenula sam pogled na tren ali tad joj je on pružio ruku te zatvorio vrata iza nje...
Način na koji ju je gledao sve je govorio.Nisam mogla podnjet njihovu blizinu...
Isti tren sam se uspravila te otrčala u kuću.Kao ispriku iskoristila sam to da idem bacit polomljene komadiće stakla.Zaletjela sam se prema košu za smeće i naglo bacila staklo što je uzrokovalo da posječem lijevu ruku.
Prekrila sam ruku krpom te otrčala u kupanu.
Brzo sam pustila vodu da teče i ispere krv.Rez je bio poprilično dubok pa je krv tekla neko vrijeme.
Pogledala sam tada u ogledalo...u svoj odraz...
Ma tko sam ja njemu...tko sam ja u usporedbi sa njom...nikad me više neće ni pogledat...
Nikad mu nisam ni značila...igrao je samo igrice samnom...korila sam samu sebe dok su se oči punile suzama.
Taj tren moje misli prekinulo je kucanje na vratima.
"Hej jesi li dobro,mogu li ući?" začuo se tad Damianov glas.Isti tren obrisala sam suzne oči te duboko udahnula.
"Da naravno" viknula sam te su se potom vrata otvorila i predamnom je stajao Damian.
"O Bože šta si radila?" rekao je tad te brzo došao do mene i zatvorio slavinu.Iz ormarića izvadio je prvu pomoć i previo ranu.
"Tko je ona?"progovorila sam tad.
"Ona je vještica" rekao je te me pogledao.
"Ne...tko je ona njemu...?skupa su zar ne?" upitala sam te je samo klimnuo glavom .
"Znala sam" rekla sam i on me tužno pogledao.
"Ali nema veze imam tebe"rekla sam te ga zagrlila čvrsto i zažmirila.
No kad sam otvorila oči na ulazu ugledala sam Gabrijela kako gleda hladno u nas.Isti tren sam se odmaknula od Damiana te me on začuđeno pogledao no kad je shvatio razlog samo je uzdahnuo.
"Dođi idemo"rekao je i povukao me prema izlazu.
Na izlazu stajali smo jedan uz drugog...nisam imala rjeći koje bih izgovorila taj tren ali on se vraški potrudio.
"Počisti tu krv sa hodnika...sva kuća smrdi po tebi" rekao je tad te me pogledao sa gađenjem.Ruke su mi se počele trest te oči punit suzama.
Damian je primjetio te me samo povukao.
Stefan je stajao na kraju hodnika i sve promatrao.Na polici do njega bila je krpa.Zgrabila sam ju no Stefan me zaustavio.
"Ja ću...ti se pobrini da doručkuješ nešto."Rekao je te mi uzeo krpu iz ruke dok je Gabrijelu uputio razočaran pogled.
Kad smo ušli u kuhinju ta žena sjedila je za stolom i jela.Odlučila sam bit na višoj razini iznad Gabrijela te joj se ljubazno predstavila.
Te smo se ja i Damian upoznali sa njom.Zvala se Patricija...iz bliza bila je još ljepša.
"Što ti je sa rukom ...izgleda gadno" rekla je tad te sam ja samo odmahnula glavom.
"Nije to ništa...super sam ja" rekla sam i kiselo se nasmijala a ona je uzvratila smješak.
Tad je Gabrijel ušao u prostoriu.Došo je iza njenih leđa i zagrlio ju te počeo ljubit njen vrat na što se ona počela hihotat a ja sam skrenula pogled na tanjur u kojem je moj sendvič i dalje bio netaknut.
Nisam htjela gledat u njih i ubrzo su otišli od stola nakon dugih pet minuta razmjenjivanja slina.
"Bilo mi je drago upoznat vas" rekla je tad te sam ju pogledala i jadno se nasmijala dok sam Gabrijela u potponusti ignorirala.
Napustili su kuhinju te je nastao muk.
"Nećeš jesti ?"Damian je tad upitao no ja sam se samo ustala od stola.
"Ne imam još dosta posla vani za završit"rekla sam te otišla iz kuhinje.