Anđeo koji nikad nije letio.

Izdaja!

Nikad u životu ljubav nećeš osjećat onako kako ćeš kad nađeš svoju drugu polovicu ...nekog za koga ćeš od početka osjećat isto kao i do posljednjeg daha jednog od vas ...pa i nakon toga ...neko tko će tvoje mane prigrliti kao najveće vrline ...netko tko će se smijat sa tobom,plakati ...netko zbog čega ćeš bit ono što jesi i još duplo bolji .Netko tko će te upotpunjavati ...Netko tko ti je suđen!

Sve to ....ja sam našla u njemu ....u tom paru sivih očiju koje su me toliko povrjeđivale a nisam nikad razumjela zašto sam im uporno opraštala .Zašto sam i dalje primala udarce ...a sad i znam ...žrtva je u ljubavi uvijek potrebna a ja sam dala svoju i ne žalim ni jedan trenutak ...nijednu sekundu jer zato je baš tako ovako ispalo i ne mogu zamislit ljepši trenutak.

Ležala sam u njegovu krevetu .On na trbuhu spavao je do mene dok je proljetno sunce osijavalo njegovu prekrasnu baršunastu kožu ...njegova leđa do njegove kose i savršenog lica .Gledala sam u njega i razmišljala o svemu ,o tome kako sam napokon i sama sebi priznala ...Volim ga.

"Nije pristojno buljit" najednom je progovorio onim jutarnjim ...još umornim glasom te se nasmijao.

"Ne mogu odoljet" rekla sam i nasmijala se dok sam svojom rukom prešla od njegovog lakta do ramena .On je primio tu ruku te je poljubio i položio je na svoj obraz. Nasmijala sam se te mu se približila

I poljubila njegove meke usne.

Neko vrijeme odmarala sam svoju glavu na njegovom ramenu .Tada sam ogladnjela pa sam odlučila oboma nešto pripremit za pojesti .Kad sam se ustala ugledala sam ožiljke na njegovim leđima.

prešla sam prstima preko njih te se on trznuo.

"Oprosti!Boli li ?" rekla sam dok sam ga promatrala.

"Molim" rekao je tad zbunjeno te me pogledao.

Odmaknula sam se tad te zgrabila njegovu košulju i ogrnula se njome.

"Tvoji ožiljci?" rekla sam potom no izgledao je još zbunjenije ...to su bili ožiljci njegovih krila ...zaključila sam da je za njega možda to bolna tema ...ne želim ga podsjećat na te uspomene pa sam odlučila prekinut razgovor.

"Ali ti ...ti ..." započeo je govorit no prekinula sam ga poljupcem kojem nije mogao odoljeti te ga je uzvratio.

"Zadrži tu misao" rekla sam te se nasmijala dok je on zbunjeno gledao u mene.

"Ali ti to nebih smjela vidjet" rekao je no ja sam već napustila sobu zakopčavajući košulju.

Hodnik je bio prazan ...u kući je bila tišina vjerovatno zbog sinoćnjeg tuluma .

Dok sam prolazila hodnikom ugledala sam nepoznati auto no ignorirala sam ga te se spustila u prizemlje i uputila se prema kuhinji. Na putu tamo začula sam razgovor .Bili su to poznati glasovi.

Bila je to Patricija ...što ona radi tu pomislila sam ljuto .No sa njom je bio Damian .Prepirali su se u kuhinji .Odlučila sam ne uči odmah da me ne primijete jer nešto je zaintregriralo moje uho.

"Ne plan otpada!" Damian se izderao tad na nju.

"Oh budalo muška zavrtjela je i tvoju glavu ...otvori oči!" odgovorila je sarkastično.

"Ne!Nećeš to učinit nit ću ja sudjelovat ! " ponavljao je par puta.

"Htio si to i tako će biti!Sve kako smo htjeli!Sve kako si htio!Patit će i on i ona!" rekla je odlučno ali je Damian opet odbijao.

Tada sam se odlučila uključit.

"Što se dešava?" rekla sam te ušla u prostoriju te su me oboje iznenađeno pogledali.

"Mia odlazi odavde ...odmah!" rekao je ozbiljno.

"Ne nikud ona nejde ...ja znam po što sam došla a sad ću to i uzet" rekla je i nasmijala se.

"Idi" rekao je no ignorirala sam ga.

"Ne o čemu ona priča?" rekla sam i uzela korak bliže.

"Kakav dogovor?Tko će patit? Što???" rekla sam zbunjeno i pogledala ga.

"Ok mogu objasnit ...ali moraš shvatit da sam se sad promijenio ...to jest ti si me promijenila i ovo više ne želim." govorio je dok se Patricija samo smijala.

"Jao prekinimo sa ovim sranjem ...Tko će patit?Gabrijel dušo a i ti ...Damian je glup ...ne nije se promijenio... slab je .Ali ako on ne želi svoju osvetu ja ču je uzet za njega .Gabrijel je davno učinio grešku ...veliku ....izgubio je kontrolu .Ali sa krivom osobom ...sa Damianovom izabranicom ...."govorila je dok se kroz moj um miješalo tisuću

misli.

„Ubio ju je?" rekla sam zbunjeno i pogledala ih.

"Da a sad ću ja njegovu ....bar je tako bio dogovor Damian mi je trebao pridobit tvoje povjerenje i je stoga riješimo to ..."govorila je hladno dok me gledala kao neki plijen a u meni se nešto rušilo ....moj oslonac moj najbolji prijatelj ...izdao me?

" Kako si mogao?"rekla sam potiho dok su se suze slijevale niz moje obraze.

"Ne sad je drugačije ...moraš mi vjerovati!" počeo je govorit i krenuo prema meni.

"Ne!Rekao si da me nikad nebih povrijedio!Lažove!Sve je bila laž!"rekla sam dok sam ispustila bolan jecaj te uzela korak unatrag.

" Ne molim te promijenilo se sve "rekao je te me tužno pogledao.

" Što to"rekla sam ogorčeno i ljuto dok mu nisam dopuštala da mi se približi.

"On se zaljubio u tebe" Patricija je rekla te sam ih oboje zapanjeno pogledala a Damian je pognuo pogled.

"Ali budala ne shvaća da voliš njega" rekla je te pogledala prema vratima gdje je Gabrijel stajao i promatrao situaciju koja se odvijala.

"Ti si spavala sa njim?!"Damian je tad rekao ogorčeno kad je povezao stvari te shvatio da sam ja u Gabrijelovoj košulji.

" Damiane ...ja volim njega"rekla sam dok sam ga pogledala sa suzama u očima te je bijesno krenuo prema Gabrijelu i sukobili su se .Udario je Gabrijela no toliki bijes je tinjao u njemu da je bol ignorirao dok je uzvratio duplo jači udarac.

"Dosta!" Patricija se tad izderala te smo ju svi pogledali.

"Ja sam s razlogom došla po nju,s razlogom sam došla po ..."

"Anđela" Gabrijel u je tad prekinuo.

"Tako je ,a taj anđeo ima par krila koji mi trebaju .." rekla je te uperila pištolj u mene .Sve se odvijalo toliko brzo da nisam stigla ni pratit riječi i u tom trenu pištolj je okinuo ...

Instinktivno zatvorila sam oči no boli nije bilo ...sve dok nisam otvorila oči i preda sobom uskoro ugledala Gabrijela koji je ubrzo nakon toga pokleknuo a niz njegov obraz počele su teći crne suze dok je moje tijelo preplavila neopisiva bol.

„Gabrijel!Zašto?!" rekla sam dok sam grcala u suzama te obgrlila njegovu glavu dok se njegovo tijelo najednom počelo oslanjat na moje i izgubio je svijest.

„Ne,ne, ne !!Gledaj me!" korila sam ga dok sam tražila one sive oči no davno su se zatvorile .Taj tren Patricija me zgrabila te počela odvlačit od njega.

!Neee!počela sam vrištat iz sveg glasa dok sam bila sve dalje i dalje ...ležao je ne pomično ...zvukovi su utihnuli,vid mi je postao mutan od suza,tijelo slabo od boli ...uskoro ....izgubila sam svijesti ....