Iako nije imala pojma,te u nijednom trenu nije bila svjesna u što se upušta u trenutku kada je prošla taj prag,zakoračila u tu kuću o tom koliko će se od tog malog trena život promjenit...isto toliko ni oni nisu bili svjesni koliko će jedna djevojk...
Damian P.O.V Gledao sam u njih ,njezin izraz lica kad je otvorio oči govorio je sve ...
Ona ga uistinu voli. Sljedeći tren niz njene obraze počele su se slijevat crne suze i tada je izgubila svijest. "Ne,ne, ne" Gabrijel je govorio dok je prstima prešo preko njezina lica. "Bit ćeš dobro bit ćeš ti dobro rekao je te je podigao u naručje. Ja i stefan bili smo nemočni da dođemo do njih. Patricijin pomoćnik zatvorio je kavez u bijegu .A rešetke tog kaveza bile su optočene srebrom što ih je za nas bezobzira na našu snagu činilo neprobojnima .No to je značilo da ni oni ne mogu van. Gabrijel je dotaknuo rešetke no srebro je odmah opeklo njegovu kožu te se odmaknuo. Spustio je Miu na pod te zastao na tren. " Kvragu"izderao se bijesno tad te prošao prstima kroz kosu. "Ne brini " rekao je te prešo palcem preko njena obraza te se uputio do vrata kaveza i zgrabio rešetke .Isti tren počele su pržit njegove ruke dok se oko njega stvarao bijeli gusti dim no on nije popuštao .Sve dok vrata nisu pala .Nakon toga odmah je podigao Miu u naručje te došao do Stefana .Idemo brzo rekao je Stefan tada. Petar će znat što činit.
******************************** Kada smo došli pred Petra Gabrijel je sve objasnio . "Molim te reci da ima načina" Gabrijel je rekao očajno no Petar ga je pogledao bijesno. "Rekao sam ti da se ne petljaš sa njome ...ništa dobro od toga" rekao je te odmahnuo glavom. "Kvragu !Ili pomaži ili ne!" Gabrijel se izderao tad već na rubu živaca. "Uredu,nije tako strašno još možemo probat jednu stvar ...moramo joj pustit krv." rekao je te je Gabrijel isti tren počeo prekopavat radni stol dok nije našao oštar predmet te uzeo bodež i pružio ga Petru. Petar je tim nožem zarezao oba njena zapešća te je iz njih isti tren potekla crna krv koja je ubrzo napunila lokvu.
********************************"""
Otvorila sam oči te se našla u poznatoj prostoriji ...bila je to Gabrielova soba .Krevet je bio prazan pa sam se brzo uspravila i krenula ga potražit ga no uskoro se pojavio na izlazu prema balkonu .Izgledao je prekrasno u bijeloj košulji dok su njegovo lice osijavale proljetne zrake sunca. "Polako ...ne želiš se naprezat" rekao je te mi se nasmijao i zastao na vratima. Ostala sam bez riječi ...doslovno taj tren nisam vjerovala da je ovo istiniti trenutak ...bila sam presretna .Cijelo vrijeme gledajući u njega samo sam odmahnula glavom te naglo maknula pokrivač sa sebe i ustala se te se zaletjela prema njemu i on prema meni .Zagrlila sam ga i naše usne su se instinktivno spojile .Kao da ga ljubim već stoti put ...kao nešto prirodno za mene kao nešto bez čega ne mogu,kao lijek bez kojeg nema života. Volim te promrmljao je tad te sam se nasmijala i pogledala njegove oči ... I ja tebe rekla sam i oslonila glavu o njegovu.
***************************** Sjedili smo na balkonu i gledali na prekrasnu livadu dok nas je grijalo sunce. „Kako si znao?"upitala sam ga i pogledala. „Kako si znao da sam anđeo..ni ja nisam znala." „Kada si rekla da vidiš moje ožiljke sve mi je postalo kristalno jasno ...svaki trenutak kad si me vukla kao magnet sve ...jer te ožiljke ne vidi nitko ...nitko osim anđela ...ali bio sam glup ,glup jer nisam ranije shvatio ."Govorio je dok sam odmarala svoju glavu na njegovim prsima a on je nježno gladio moju kosu dok su nam se prsti ispreplitali. „A Patricija, zašto je uzela moja krila?"rekla sam znatiželjno. „Krila anđela često se koriste kako bi mrtve vratili u život,a ona je davno izgubila svojeg vjerenika bar mi je tako rekla" rekao je te sam se tad zamislila. Koliko je mogu kriviti?Htjela je vratit ljubav svog života u život...iako znam da to nije način ali tko kaže da ja ne bih učinila isto za njega pomislila sam dok sam pogledala Gabrijela a on mi se nasmijao .Zažmirila sam te se prepustila trenutku.Pustila misli u glavu...sve je došlo tako brzo a može tako i nestati....sada imamo svoju slobodu,sigurnost...zajedno smo vrijeme je da i mi živimo...skupa gledamo kako naša mladost traje...budemo tu da podsjetimo jedan drugog na to što znači živjet...damo si osjećaj slobode,sigurnosti i podršku.Upotpunimo jedan drugog...možda je trajalo vječnost da ga nađem no i to je mala cijena kad znam da ću baš toliko i provest sa njim do dana dok se ne pretvorim u prah...
Hej hej svima kako ste uživali u ovoj kratkoj prići nadam se da ste mnogo koliko i ja samo pišući je.I nadam se da niste razočarani što je već kraj jer ja jesam i baš zato sam sretna što mogu reći da je ovo kraj samo prvog djela cijele te ljubavne zamrzlame i svega te kako ću već u vrlo kratkom roku objavit nastavak.Uglavno ukoliko vam se svidjelo do sad ostavite like i komentar u kojem će te to reći
Hvala još jednom svim mojim čitateljima.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
