Anđeo koji nikad nije letio.

Zapeli skupa.

Uz Damiana je sve uistinu lakše ... Gabrijela je teško prokužit nekad je mirno nekad počne ispoljavati bijes nad mnom .Patricija trenutno otišla na tri dana no to ne mijenja činjenicu da je danima u svojoj sobi zatvoren .Nekad se sretnemo na hodniku izmijenimo poglede i svaki nastavi svojim putem .No kad su drugi oko nas bijes doslovno isijava iz njega ...bijes prema meni ...

Noću mi se dogodi da ga sanjam .Vidim ga u svojoj sobi il kraj svog kreveta ...više ne znam jeli san ili java svaki put kad krenem prema njemu kao da lovim sjenu ...onda shvatim da je samo san ...priviđenje ...baš zato sve češće spavam u Damianovoj sobi ...tamo se bar naspavam.

„Vas dvoje" Teo je rekao te pokazao na mene i Gabrijela dok smo bili u kuhinji i međusobno smo se pogledali.

„Da vas dvoje još niste kupili poklon Stefanu ...rođendan mu je za par dana."

„Stefanu je rođendan?" rekla sam zbunjeno te ih oboje pogledala.

„Da i morate kupit poklone i zato danas idete u šoping zajedno."Taj tren kad je izgovorio to oboje smo zašutjeli.

„Ne!" rekli smo potom u isti glas .Teo je znao da Petar ne voli vidjet nas zajedno ali nije znao koliko puno više toga još tu zapravo ima.

„Da,da" rekao je ignorirajući nas.

„Ne ... idem sa Damianom" rekla sam no on je odmahnuo glavom.

„Oke ...onda sa Emilom ili sa tobom" govorila sam očajno.

„Nee mi imamo mnogo posla da sve pripremimo za taj dan ...doći će mnogo ljudi sve treba bit spremno" rekao je te sam uzdahnula.

„Krenite i požurite" rekao je potom te napustio prostoriu.

Nisam imala snage okretat se prema njemu nego kad je izišao iz prostorije odlučila sam poći za njim .Sjeli smo u auto te krenuli prema trgovačkom centru.

Vladala je tišina ...

„Imaš li ideju št ..."probala sam probit tu tišinu.

„Šuti molim te" no prekinuo me isti tren dok je buljio na cestu.

Evo ga opet njegove odvratne riječi koje bole kao da me netko bode nožem pomislila sam te samo počela buljit kroz prozor.

Kad smo došli do trgovačkog centra počeli smo obilazit dućane .Već smo bili u trećem ,a još nismo ništa ni kupili to jest ja jesam ali Gabrijel nije ...Stefan mu puno znači shvatila sam po tom jer je za svaki poklon prije pitao bi mene što mislim .Zapravo bilo je čudno pričat sa njim ...lijepo bez pogrdnih riječi mržnje ...ali nisam se htjela navikavat jer znala sam da kad se vratimo kući to će nestat.

„Što kažeš na ovo?"Gabrijel je rekao te pokazao tamno plavu košulju.

„Nee to bi prije tebi bolje pristajalo uz oči ..."rekla sam dok sam promatrala police te tek sekundu kasnije shvatila što sam rekla.

„Što?" Gabrijel je rekao najednom te me zapanjeno pogledao .

„Ništa!" rekla sam praveći se kao da nisam to izgovorila te se on počeo smijati .Bilo je tako čudno i prekrasno vidjet njegov osmijeh ...bilo je to kao duga ...nešto što se ne viđa često.

Ti mali razgovori o poklonu i taj mali trenutak na neki način je na neko vrijeme razbio zid među nama i ponašali smo se normalno ....gotovo kao da me ne mrzi.

Nakon mukotrpnog traženja napokon smo izabrali i kupili sve što treba i uputili se kući .Dok smo hodali prema izlazu neki čovjek nas je zaustavio.

„Vi ste tako prekrasan par. Dajte da vas uslikam ,molim vas" rekao je te tad podigao fotoaparat.

„Oh ne mi nism ..."Gabrijel je počeo govorit.

„Da mi nismo sk..."ja sam htjela nastavit no fotograf me prekinuo.

„Molim vas?" rekao je te smo se oboje počeli smijat.

„Hajde što ste se ukočili?" rekao je tada.

„Fotoaparat ne grize,hajde zagrli je" rekao te smo se oboje nervozno pogledali te je Gabrijel tad došao do mene .Lijevom rukom obgrlio me oko struka i privukao bliže dok je glavu položio iznad moje .Taj tren doslovno sam mogla ćuti svaki otkucaj njegovog snažnog srca dok je moje doslovno htjelo iskočit iz mojih prsa .Fotograf je uslikao par fotografija .Jednu je uzeo sebi te svakom od nas dao jednu .On je svoju spremio u sako a ja svoju u torbicu .Krenuli smo prema izlazu tad .Spremili smo sve stvari u auto te krenuli.

Vladala je tišina tijekom vožnje no onda u jednom trenutku dok smo skretali na zavoju neki nas je auto udario te smo završili u jami do ceste.Bez isprike ili ičeg nastavio je dalje .Svom srećom udarac nije bio jak pa smo oboje ostali čitavi no auto nije bio u voznom stanju.

„Jesi ili dobro?!" Gabrijel je rekao zabrinuto te me cijelu pregledao.

„Jesam,jesam" rekla sam te klimnula glavom .Par puta je probao upalit auto ali nije išlo.

Oboje smo izašli van te pogledali na cestu imali koga u blizini taj tren je bila pustoš.

„Ka vragu!" Gabrijel se izderao te nogom nabio u auto te napravio udubinu .Samo sam šutjela ...bio je ljut ...ja bih ga razljutila samo još više.

„Baš krasno! Nemam ni signala" rekao je ljuto nakon što je pogledao na mobitel i potom ga natrag spremio.

„Ni ja" rekla sam nakon što sam provjerila i svoj.

„Izgleda da ćemo pješačiti" rekao je tad te izvadio sve potrebne stvari iz auto i krenuli smo.