Anđeo koji nikad nije letio.

Jedno.

Plesat sa njim bilo je nešto prekrasno ...Držao me u svom naručju dok svi oko nas gotovo kao da nisu ni postojali. Inhalirala sam njegov miris dok su nam se prsti isprepletali a njegov težak dah osjetio se na mom obrazu .Taj tren podigla sam pogled dok ga je on u istom trenu spustio i nosevi su nam se okrznuli gledali smo se u oči i vrijeme je stalo.

„Heeej ajde idemo popit neštooo" Stefan se najednom pojavio iza nas te povukao Gabrijela i razdvoji nas te smo se oboje nasmijali.

„Nisi li ti dovoljno popio?"Gabrijel je rekao te se nasmijao.

„Ma neka hahah ajde rođendan je samo jednom godišnje" rekla sam dok sam ih pogledala."Snaći ču se već ja"rekla sam sigurno i nasmijala se Gabrijelu.

„Dobro no čuvaj se i potraži Emila ."Rekao je te otišao sa Stefanom i Damianom.

Provukla sam se kroz gomilu i potražila Emila...za čudo bio je trijezan.

„Hej" viknula sam kako bi me čuo zbog glasne muzike.

„Reci" rekao je te se približio.

„Možeš li me odvest kući nije mi dobro ..." lagala sam ali uistinu nisam imala ovdje što tražit ,a nisam htjela nikom kvarit zabavu.

„Naravno" rekao je te smo krenuli.

Ostavio pred kućom te se vratio na zabavu.

Ušla sam u kuću u kojoj je vladala tišina ...prvi put sam sama bila ovdje .Odlučila sam si spravit kakao da lakše zaspim. Kad sam ga spravila raskomotila sam se iz haljine u spavačicu .Krenula sam u svoju sobu no onda sam se sjetila kako je pogled iz Gabrijelove sobe najljepši .Ušla sam u njegovu sobu te potom otišla na njegov balkon .

Sjedila sam neko vrijeme tamo i promatrala zvjezdanu noć dok sam razmišljala o našem plesu .Njegovim rukama na svom struku ...njegovom teškom dahu ...koži,kosi očima o svakom djeliću koji je tako savršen na njemu .Nakon nekog vremena nisam ni shvatila i utonula sam u san.

Probudio me zvuk zatvaranja vrata,naglo sam se trznula te mi je šalica pala iz ruku.

„Tko je to?!" začula sam tad Gabrijelov glas te se brzo ustala.

„Što radiš ovdje?" rekao je zbunjeno.

„Umm...pogled sa ovog balkona je najljepši" rekla sam te je samo okrenuo očima i zašutio.

„Ovaj...htjela sam ti se zahvalit za ono ranije" rekla sam i nasmijala se.

„Joj samo ušuti i izađi već jednom ...ne znam ni kako si se udostojila ući ..."rekao je tad i okrenuo se .Te riječi bile su kao udarci koji izbijaju zrak iz pluća .Boljeli su ...oh kako su boljeli!

„Zašto to radiš?" Napokon sam skupila hrabrosti te ga upitala dok sam suzdržavala suze.

„Što?" rekao je ne okrečujuči se.

„To! Jedan tren si drag i divan a već sljedeći me gledaš takvim prezirom kakvim netko ni najgore neprijatelja ne bi!!Boli me to znaš?Boli toliko da ne mogu disati ...da noćima ne spavam,ali ne znam zašto?Zašto to osjećam ni zašto si ti takav?!"Napokon sam izgovorila sve to a on je samo šutio.

„Reci nešto" rekla sam te su se suze izlile niz moje oči.

„To što osjećaš ...to je ljubav" rekao je tad i okrenuo se.

„Ok ...volim te ...pa što ...zar je to grijeh?Zar me zato moraš mrzit??Da volim te,vučeš me svakim atomom svoga tijela!Svaki tren kad sam kraj tebe gubim kisik i trebam tvoje usne da mi ga daju a što dobijem?!Udarce!!! Za mene ...te tvoje riječi su gore od nečijih udaraca!"vikala sam dok su se suze slijevale.

„Ali vidiš u tome je i problem! Ne smiješ me voljet!Zato te moram natjerat da me mrziš!"sad se i on izderao na mene.

„Ali ja te ne mogu mrzit"rekla sam očajno.

„Moraš ...dat ću ti ja već razloga."rekao je očajno.

„Ne ja te volim!" rekla sam dok me zapanjeno gledao ."Da dobro si čuo... volim te i imam osjećaj da je za nas dvoje suđeno mnogo više od ovoga ...mnogo!" Rekla sam i uzela korak bliže.

„Ne!Sa mnom nikad nećeš bit sigurna kako ne shvaćaš?Ja ljudima donosim samo patnju ...Ja nemam kontrolu ...Ja ... ja ne vjerujem sebi u tvojoj blizini. „rekao je i uzeo korak unatrag.

„Ali ja ti vjerujem" govorila sam dok sam ga pratila.

„Znaš li kako droga djeluje?" upitao je tad iznenada.

„Ne,kakve to veze ima uopće?" rekla sam zbunjeno no vrlo me brzo prekinuo.

„Mala doza potrebna je da te navuče ....brzo"

„A organizam tada traži sve više ...do trena dok ne pretjeraš ...u našem slučaju do trena dok te ne ubijem ....ti si moja droga .Misliš li da je meni išta lakše ...srce mi se slama svaki put kad te vidim ,svaki put kad te guram od sebe .Po cijeloj kući tvoj je miris ...gdje god sam ... sa kim god sam ti si uvijek u mojim mislima !Da ti ikad učinim išta nažao? Ne bih si nikad oprostio...za mene je suđeno da budem SAM jer uništavam sve što dotaknem! „Rekao je te sam mu se približila.

„Mene više uništava bit razdvojena od tebe no što će mi ikad neko fizičke boli nanijet ...pa da umrem isti tren ne bih sažalila samo da znam da sam bila tvoja ... i ne nikad nećeš bit sam ne dok sam ja živa! Čekat ću te ako treba od zore do sumraka ...zauvijek!"Rekla sam te se tad zaletjela u njegovo naručje i zagrlila ga .Duboko sam udahnula njegov miris dok sam dopustila sebi da utonem u trenutak .Lagano me odgurnuo od sebe al me tada povukao natrag te su se naše usne spojile .Osjećala sam svaki njegov dodir svaku sekundu tog trenutka ...bili smo jedno .Počeo je svlačit moju spavačicu dok sam ja doslovno rastrgala njegovu košulju .Provlačila sam prste kroz njegovu kosu te povlačila prste po njegovoj nježnoj kożi .Ubrzo bili smo u krevetu .Istraživali svaki djelić naših tijela ...inhalirali mirise ,izmjenjivali dodire ...bilo je jasno što se događa. Svakim poljupcem tu večer ...padali smo u ljubav dublje i dublje ...napokon popravili smo polomljeno ...složili slagalicu ...napokon smo bili jedno!