Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[02]

11. jun, Seul, Koreja

Usne na usne, telo uz telo. Tihi uzdasi i vidljivi ljubavni ugrizi. Crveni tragovi na koži nastali grebanjem i stiskanjem bili su tragovi uživanja. Zraci letnjeg sunca kupali su prostoriju svojom svetlošću. Sve je ovo izgledalo kao kakva magija koju su, zapravo, samo oni posedovali.

I naglo, njegove oči su se otvorile. Nije se pomerio ni milimetar. Duboko je disao svoj oštri pogled uperivši ka prozoru. Nije mogao da veruje koliko je daleko njegov um otišao ovog puta. Onog kojeg je sanjao, poznaje ga svega par nedelja, a taj san - imao je osećaj da ga nikada neće zaboraviti.

Njegovo nemirno i uzbuđeno srce se konačno pritajilo. Sedeo je za stolom vrteći viljušku u rukama. Ništa nije bilo u mogućnosti da mu skrene misli sa smeđokosog mladića. Po prvi put u životu osetio je opasnu čežnju koja mu je stezala srce.

***

"Položio sam!", povikao je Jin trčeći prema Namjoonu koji ga je sa osmehom gledao.

"Gotovo je!", nastavio je stavivši ruke na ramena mlađeg i prodrmavši ga.

"Ma je l' da?", smejao se Namjoon.

Jin je ponosno prekrstio ruke i nabacio najlepši mogući osmeh.

"Da. Položeno sa najvišom ocenom. Za mene je leto zvanično počelo", odgovorio je samouvereno.

Drugi ga je još par sekundi posmatrao, ali odjednom je osmeh sa njegovog lica nestao. Sinoćni san mu je prošao kroz misli. Slika Jinovih usana na njegovim nije mu izlazila iz glave. Progutao je knedlu osetivši da polako počinje da se znoji.

"Joon, jesi li dobro?", ponovo se oglasio Jin u čuđenju podigavši obrvu.

"Joon..."

Namjoon je odmahnuo glavom pridržavajući se za zarđalu ogradu mosta.

"Da... Jesam", odgovorio je uz osmeh skrenuvši pogled.

Smeđokosi je blago nakrivio glavu u stranu neverujući rečima drugog. Napravio je korak ka njemu pokušavajući da uhvati njegov pogled.

"Ne izgledaš tako", rekao je Jin stavivši ruke na bokove.

"Pokisao si."

"Ma daj! U redu sam", izgovorio je Namjoon onog momenta kada se njegov oštar pogled susreo sa pogledom drugog.

Uputio mu je svoj dobro poznati osmeh videvši da Jin nimalo nije promenio izraz lica.

"Zapravo, želeo sam da te pitam hoćeš li da proslavimo zajedno?", rekao je Jin menjajući temu.

"Da proslavimo?", ponovio je Namjoon pomalo zbunjen.

"Da! Položio sam sve ispite i treba mi neko da proslavimo", objasnio je stariji prstom pokazavši na rozokosog mladića.

Namjoon je i te kako želeo da provede još neko vreme sa njim sa namerom da ga bolje upozna. Sama pomisao na to da je sanjao onakav san o nekom koga ne poznaje ga je ubijala.

"U redu. Ja sam za", odgovorio je.

"Ko još dolazi?"

Jin se nasmejao napravivši još jedan korak ka drugom.

"Pa niko više, Ajnštajne", rekao je prekstivši ruke.

Taj odgovor prouzrokovao je brže otkucaje Namjoonovog srca. Nikada mu ne bi palo na pamet da će biti sami. Smatrao je da stariji ima ogroman krug prijatelja.

"Zar bi stvarno želeo da položene ispite proslaviš sa nekim koga ne poznaješ?", izgovorio je Namjoon uzdahnuvši.

"Proslave služe da se ljudi upoznaju, zar ne? Uostalom, to neće biti nikakva specijalna proslava. Možemo da izađemo u neki restoran ili slično, samo, na moj račun naravno", objasnio je smeđokosi mladić uvidevši da osmeh na licu drugog postaje sve veći.

"Zvuči fino", rekao je mlađi.

Jin je zadovoljno pljesnuo rukama nipošto ne sakrivajući svoju sreću.

"Sjajno. Možemo se naći baš ovde, večeras oko 9. Odgovara?", izgovorio je.

"Da", kratko je odgovorio Namjoon ponovo mu uputivši osmeh.

***

Vreme iskorišćeno za spremanje prolazilo je prebrzo. Namjoon je stalno imao osećaj da je nešto zaboravio ili da možda ne izgleda kako treba. Osećao je ogromnu količinu nervoze koja mu nije davala mira sve dok nije stigao na dogovoreno mesto. Zapravo, još uvek mu nije davala mira.

Već je prošlo 9, a Jina još nije bilo. Malo je reći da je drugi počinjao da brine, te je krenuo u pravcu iz koga smeđokosi mladić stalno dolazi. U tami se nazirala visoka figura čiji je hod odmah prepoznao.

"Preklinjem te, oprosti što kasnim. Razgovarao sam sa ocem oko nekih bitnih stvari za dalje poslovanje", rekao je Jin zadihano.

Namjoon je par sekundi iskoristio za skreniranje drugog. Izgledao je zaista divno. Na sebi je imao teksas farmerke i belu majicu uvučenu u njih. Crna kožna jakna bila je kao šlag na torti. Njegova smeđa kosa vijorila se levo-desno dok mu se približavao.

"Ne brini. Sve je u redu. Samo sam se malo zabrinuo", odgovorio je rozokosi mladić prošavši rukom kroz kosu.

Nakon što su se pozdravili, krenuli su u potragu za odgovarajućim restoranom. Nisu želeli ništa previše svečano, ali nisu želeli ni nešto previše obično. Na kraju, jednoglasno su se složili da će večerati u piceriji uz opuštenu atmosferu.

"Dakle, da li je sve ovo okej? Mislim, ovo mesto", rekao je Jin pogledavši u Namjoona koji je sedeo preko puta njega.

"Da, bolje nismo mogli da izaberemo", potvrdno je odgovorio mlađi uzimajući gutljaj Coca-cole.

Jin se nasmejao počevši sa jelom. Tu je, na kratko, nastala tišina u kojoj su momci, ustvari, uživali.

"Šta planiraš posle leta?", upitao je Namjoon prekidajući tišinu.

"Odlazim u Ameriku kod roditelja. Radiću u očevoj firmi", odgovorio je Jin.

Mlađi se zagrcnuo sokom zbunjeno pogledavši u drugog koji je, na pomen tog pitanja, promenio izraz lica.

"O-odlaziš?", izustio je nagnuvši se napred.

Smeđokosi mladić je blago uzdahnuo odloživši viljušku i tužno pogledavši u drugog.

"Moraću. Moji roditelji žive u Americi, gde moj otac ima jako uspešnu firmu. Tamo ću se zaposliti, to je njegova velika želja."

Namjoon je osetio nešto što mu je stezalo srce. Nije smeo da pokaže količinu tuge koju je osećao, ali već je postajala nepodnošljiva.

"Pretpostavljam da je u redu ako baš tako mora..." bilo je sve što je rekao.

Drugi se slabašno i tužno osmehnuo.

"Imamo oko tri meseca za druženje, ne brini", rekao je smeđokosi pokušavajući da poboljša atmosferu.

"Da... Tri meseca... Bolje išta, nego ništa", odgovorio je Namjoon uzvrativši osmeh.

Osećaj mu je govorio da će ta tri meseca proći brže od bilo čega na svetu. Želeo je da ih iskoristi kako valja.

[A/N:

Ako mislite da ovo pišem svakog dana, varate se. Imam nekoliko napisanih delova kako bih mogla da objavljujem :')

Jako često sam počela da mešam snove i sanjarenje u svoje priče, ups.

Uglavnom, kako vam se za sada čini?