Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[21]

11. avgust, Seul, Koreja

Smeđokosi mladić obučen u košulju i svečane pantalone žurno je išao niz ulicu. Veče je bilo prijatno, vetar blago pirkao, a on savršeno raspoložen. Kombinacija kakva se samo poželeti može. Zadovoljno je gledao ispred sebe, razmišljajući o tome koliko će predstojeća noć biti divna. Pogledao je na sat ne bi li se uverio da ne kasni.

"Oprosti", zastao je okrenuvši se, te ugledavši niskog plavokosog mladića, "Da li si ti Jin?"

Par trenutaka je ćutao, a onda ugledao poznatu figuru tik uz onu nepoznatu.

"Jimine?", izustio je Jin zbunjeno, dok je osmeh na njegovom licu rastao.

Zagrlio je svog davno stečenog prijatelja, time plavokosog i, još uvek nepoznatog, mladića ostavljajući zbunjenim.

"Nisam te video od srednje škole!", povikao je Jimin veselo, pomerivši se od starijeg.

"Ni ja tebe", odgovorio je Jin kroz osmeh.

U tom trenutku shvatio je da je čitavo vreme ignorisao pitanje mladića čije ime još uvek ne zna. Pogledao je u njega spazivši neki hladan izraz lica koji mu i nije bio u potpunosti jasan.

"Ovo je Yoongi, moj momak", ponovo se oglasio Jimin, uhvativši pomenutog za ruku.

"Jin", rekao je smeđokosi slabašno se nasmejavši, te potom pruživši ruku ne bi li se rukovali.

"Čuo sam šta se dogodilo Namjoonu. Zapravo, čuli smo se telefonom, ali nisam želeo da smetam. Kako je?", rekao je Yoongi neočekivano, dok je zabrinuti izraz lica zamenio onaj hladan koji je do pre par trenutaka bio tu.

Jin ga je pogledao.

"Dobro je. Drago mi je da nije bilo gore. Slobodno si mogao i da svratiš, njemu to ne bi smetalo", odgovorio je uz osmeh, "A sada me izvinite, imam sastanak, i to sa njim."

"Drago mi je što smo se sreli, ostavi mi svoj broj telefona pa ću te pozvati. Imamo toliko toga da pričamo!", rekao je Jimin veselo, upravo onako kako ga je smeđokosi pamtio.

Klimnuvši glavom, izdiktirao je svoj broj telefona, a potom se pozdravio sa obojicom. Shvativši da će možda i zakasniti, požurio je, dok su mu društvo pravile misli o tome da je možda ispao nepristojan prema mladićima koje je sreo. Međutim, zaista je morao zbrzati razgovor jer mu je Namjoon obećao da će ga odvesti na neko predivno mesto.

***

"Stigao si!", rekao je Namjoon ugledavši smeđokosog na vratima, onda spustivši telefon i zagrlivši ga.

"Izvini ako kasnim", rekao je Jin nervozno, "Izgledaš prelepo...", dodao je očarano gledajući u mladića ispred sebe.

Rozokosi je na sebi imao belu košulju podvijenih rukava, uvučenu u plave pantalone, dok je miris oštrog parfema, koji je golicao Jinov nos, bio kao šlag na torti. Savršenstvo ne postoji, ali za Jina, ono je i te kako postojalo. Šta više, nalazilo se tačno ispred njega, čvrsto ga držeći za ruke.

"I ti takođe", odgovorio je Namjoon trgavši drugog iz misli.

Sporo su se približavali jedan drugom, stidljivo se smeškajući, neizvesno očekujući taj divan dodir na usnama koji su toliko voleli. A svaki njihov poljubac kao da je bio prvi; pun ljubavi, nežnosti, stidljivosti.

"Sreo sam Yoongija", rekao je Jin nakon što su se odvojili jedan od drugog.

"Zaista?", upitao je mlađi spustivši telefon, a onda se okrenuvši.

"Da, pitao je za tebe. Čini se kao dobra osoba, bio je vidno zabrinut. I nećeš verovati ko je njegov momak! Mladić sa kojim sam išao u srednju školu!", odgovorio je Jin izlazeći iz apartmana, dok je mlađi išao za njim, slušajući ono o čemu drugi priča i pritom zaključavajući vrata.

"Jimin, beše?", rekao je Namjoon kroz osmeh, drugi je klimnuo glavom.

"Da, odakle znaš?", upitao je drugi radoznalo.

Namjoon ga je uhvatio za ruku dok su zajedno silazili niz stepenice zgrade. Odlučili su da sada neće koristiti lift.

"Pričao mi je o njemu još kada je bio tajno zaljubljen. Znao sam da će na kraju biti zajedno", smejao se mlađi osećajući kako ga drugi stiska za ruku.

"Kakva ljubavna priča", izustio je Jin pogledavši mladića pored sebe u oči.

"Nijedna nije lepša od naše", odgovorio je Namjoon, primetivši voljeni osmeh na licu voljenog mladića.

"Hajde sada, vodim te negde."

***

Dvojica mladića sedela su u restoranu sa pogledom na mirno more, čekajući da njihova večera bude poslužena. Mada, to im trenutno nije ni bilo bitno. Ćutke su gledali jedan u drugog, dok su njihove ruke, isprepletanih prstiju, nepomično ležale na stolu.

"Zaista nisi morao da me dovodiš čak ovde", rekao je Jin milo ga pogledavši.

"To je tačno, međutim, želeo sam", rekao je Namjoon uzevši gutljaj crvenog vina iz kristalne čaše.

Ubrzo je njihovo jelo bilo na stolu, a lagana muzika upotpunjavala atmosferu, čineći je još lepšom.

"Obećaj mi da ćeš me čekati", izustio je Jin prekidajući drugog u jelu, te je on zastao, spustivši viljušku.

Gledao ga je pomalo zbunjeno.

"Obećaj da ćeš me čekati da se vratim i da ćemo nastaviti našu priču. Molim te...", nastavio je, spazivši blagi osmeh na licu mlađeg.

"Čekaću te. Koliko god bude trebalo, čekaću te. Obećavam", rekao je Namjoon kao iz topa.

Jin je osećao kako kamen sa njegovog srca pada. Verovao je rečima tog rozokosog mladića kojeg je toliko voleo.

"Volim te."

[A/N:

Ma uopšte nisam stavila datum svog rođendana tamo gore, čini vam se.

Uglavnom, kraj je fuj kao uh, šta, ali eto. Konačno da apdejtujem i ovo. Sada ću vam kroz jednu sliku dočarati kako je Joon u ovom delu izgledao, a vi mi slobodno zahvalite.

Uživajte:

Ja se zaljubih, a verujem da se zaljubiste i vi. Ko ne bi?