Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[06]

21. jun, Seul, Koreja

"Kada ćeš mi ispričati svoju prvu ljubavnu priču?", izustio je Jin bacivši pogled na mladića pored sebe.

Šetali su gradom sa rukama u džepovima.

"To, zapravo, i nije bila ljubavna priča", odgovorio je drugi ne skrećući svoj oštri pogled na smeđokosog.

Gledao je pravo, kao da mu je bilo teško da o tome govori; kao da mu je bilo teško da Jina pogleda u oči.

"Nego?", pitao je Jin znatiželjno.

"Možda čak ta ljubav nije bila obostrana. Nikada, ustvari, nisam saznao. Ali... Naučio sam lekciju", rekao je Namjoon uz uzdah.

Jin je osećao da Namjoon možda i ne želi da o ovome priča. Međutim, pitanja su sama izlazila iz njegovih usta.

Polako se smrkavalo i tadašnji zalazak užarene lopte, po prvi put otkad se poznaju, nisu proveli na mostu.

"Oprosti što sam pitao onako odjednom, ne znam šta mi je bilo", rekao je Jin nakon kraće pauze i ćutanja.

Njihovi pogledi su se sreli.

"U redu je. Ispričaću ti, iako nema puno toga za reći", odgovorio je Namjoon prekinuvši kontakt očima.

"Pa... Iz te priče izašao sam usamljeniji nego ikada i to, nažalost, svojom krivicom. Naučio sam da, koliko god teško bilo, ako zaista voliš nekog, potrebno je da toj osobi priznaš ono što osećaš. Zašto? Zato što svakog trenutka može otići i ostaviti te. Onda ljudi bivaju povređeni, a nisu svesni onoga što ih je povredilo", nastavio je ozbiljnim tonom.

Jin ga je gledao nekim tužnim pogledom. Nije imao pojma da je drugi zapravo bio povređen; vešto je skrivao ono što je zaista osećao.

U gradu se ubrzo napravila gužva; vrućinu je oteralo veče, ruku pod ruku dolazeći sa blagim povetarcem. Ovakvo vreme rozokosom mladiću bilo je omiljeno.

"Žao mi je zbog toga. Nisam znao da se tako osećaš, ja-"

"U redu je. U redu sam", prekinuo ga je Namjoon nasmejavši se onako kako je samo on umeo.

Smeđokosi je ćutao razmišljajući o pouci koju je Namjoon iz svoje priče izvukao. To mu se duboko urezalo u pamet.

"Hajde, što si odjednom pokisao? Idemo u neki klub, razvedri se", oglasio se Namjoon privukavši Jinov pogled na sebe.

"K-klub? Nisam ja za tako nešto", rekao je iskreno.

Mlađi mu se približio uhvativši ga za ruku.

"Ne pričaj gluposti. Stajanje na mostu postala je rutina. Hajde da probamo nešto novo", objasnio je, "Treba da požurimo ako želimo da zauzmemo dobra mesta."

***

Glasna muzika, raznobojna svetla, dim; sve je to bilo ono što Jin i nije baš voleo. Nije bio u stanju da čuje sopstvene misli, a kamoli razmeni par rečenica sa rozokosim mladićem. Međutim, rozokosi je ćutke ispijao viski gledajući unaokolo ne bi li spazio neko poznato lice. Noć se brzo spustila, a u klubu se napravila gužva.

Jin je bacio pogled na Namjoona koji je gledao svuda, samo ne u njega. Taj pogled odlutao je do pića koje je držao. Ovo mu je bila već treća čaša viskija.

"Joon... Trebalo bi da staneš", izgovorio je Jin približivši mu se kako bi drugi mogao da ga čuje.

Namjoon se nasmejao ostavivši praznu čašu na šank. Glavu je pridržavao rukom negovoreći ništa.

"Nisam znao da se opijaš...", nastavio je Jin.

Drugi nije skidao osmeh sa lica. Nije bio potpuno pijan, ali je Jin motrio na njega ne bi li napravio nekakvu glupost.

"Ne opijam se...", izgovorio je rozokosi.

Nepodnošljiva muzika činila je da glava starijeg polako počinje da pulsira.

"Idemo odavde", rekao je sklonivši čašu od Namjoona.

Našavši se izvan kluba, Jin je, još uvek držeći mlađeg za ruku, nastavio da ide pravo osećajući jake otkucaje svog srca.

"Kretenu..."

Namjoon se uozbiljio pogledavši ga skoro ljutito.

"Jesam li kreten zato što te volim?", izgovorio je, potpuno nesvestan reči koje su upravo izašle iz njegovih usta.

Viski je uradio svoje. Za rozokosog mladića bio je eliksir istine koji je počinjao da deluje.

Jin se zaustavio par trenutaka ćutke gledajući u pijanog Namjoona. Osećao je da mu obrazi gore i lice rumeni, a srce preskače.

"Vodim te kući."

"A provod?"

Stariji se nije osvrtao, već je, vukući drugog, išao u pravcu njegove kuće. Osećanja su ga preplavila. Da li je ono što je čuo istina ili se to samo alkohol poigrao sa umom drugog?

***

Sedeo je na ivici kreveta gledajući u uspavanog Namjoona. Nije mu dugo trebalo da zaspi. Jin je, još uvek, razmišljao o onome što je mlađi izgovorio. Namerno ili ne - nije imao pojma. Međutim, jedno je znao. Namjoon se ujutru neće sećati apsolutno ničega; sve što se dogodilo i sve što je pre par sati rekao postaće zaboravljeni deo njegovog života. To ga je ubijalo.

"Da... Volim i ja tebe... U tome i jeste stvar...", prošaputao je rukom prošavši kroz Namjoonovu izbledelu kosu.

Znao je da drugi nikako nije mogao da ga čuje i da ništa nije bilo u stanju da ga probudi iz dubokog sna u kojem je bio. Uzdahnuvši, Jin je ustao sa kreveta nežno stavivši pokrivač preko Namjoona. Nakon toga, otišao je kao da se ništa nije ni dogodilo.

[A/N:

Ovo je bukvalno najgori deo koji sam do sada napisala i ne znam šta drugo da kažem.