Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[19]

2. avgust, Seul, Koreja

Veče se činilo mirnim i spokojnim. Sunce je zašlo, za sobom ostavljajući krvav trag na nebu, a kontrast stvarali su svetli oblaci. Nedaleko od plaže i bistrog mora nalazio se ne-tako-veliki bar, iz kojeg je dopirala muzika. Narušavala je tišinu.

Ponovo je vrvelo od ljudi, a među njima su se nalazili i Namjoon i Jin. Uživali su u ritmu trudeći se da zaborave ono što ih je, trenutno, najviše i mučilo. Sedeli su za šankom posmatrajući ljude oko sebe, a u jednom trenutku njihovi pogledi su se sreli. Par trenutaka su tako ostali, a potom se razišli, prelazeći preko čitavog mesta.

Jin je ubrzo osetio ruku na svojoj ruci, te se istog momenta okrenuo ugledavši Namjoona sa blagim osmehom na licu. Zbog njega, zavoleo je i žurke koje trajaše do kasno u noć. Zavoleo je sve što drugi voli.

"Nisi se pokajao što si pošao?", izustio je Namjoon približivši se smeđokosom.

Smeđokosi se nasmejao podigavši obrvu i pogledavši ga ispod oka.

"Kakvo je to glupo pitanje? Nikada se bih pokajao jer sam došao s tobom, idiote", odgovorio je kroz smeh, osetivši stisak drugog na svojoj ruci.

"Ko zna, možda potajno mrziš ove žurke i potajno mrziš mene jer si prinuđen da svakog puta dođeš", rekao je Namjoon ustavši sa stolice, približivši se Jinu koji je još uvek sedeo, te stavivši ruke na njegov struk.

Jin je sarkastično klimnuo glavom.

"O, da, mrzim te. Sada ću ti pokazati koliko te mrzim", prošaputao je, pritom usnama dodirnuvši njegovo uho, a potom ga poljubivši.

Rozokosi se, kroz poljubac, široko nasmejao, približavajući se starijem što je više mogao. A bliže od onoga što su bili nije postojalo. Shvativši da nisu sami, ubrzo su se udaljili pogledavši jedan drugog u oči.

Da, privlačili su određenu količinu pažnje kod prisutnih. Ali ne, nije ih bilo briga. Sama pomisao na to da je njihova priča počela sasvim slučajno, zahvaljujući onom mostu, činila je da se osećaju neopisivo srećnim.

Jin je sebi priznao da bi zauvek mogao ljubiti usne tog blesavog rozokosog mladića kojeg je, sada, zaista voleo. Priznao je sebi da bez njega ne može; ali, to je već druga priča i potpuno drugo razmišljanje, koje je odlučio da će ostaviti za kasnije.

"Hajdemo odavde, bučno je, a ja bih radije da te držim za ruku i šetam s tobom, kao i prošlog puta", izustio je Namjoon pogledavši oko sebe.

Osetio je leptiriće u stomaku.

"Idemo", odgovorio je Jin uhvativši ga za ruku, a potom su zajedno napustili to bučno mesto.

Ubrzo su se našli na klupi okrenutoj prema moru, dok su jedini izvori svetlosti bili su Mesec i jedna svetiljka iznad njihovih glava.

"Ovo sve podseća na ono veče kada smo takođe bili u tom baru", rekao je Jin privukavši pažnju drugog.

"Osim što sada mogu da te poljubim kada hoću i gde god hoću", ponosno je rekao Namjoon, približivši se smeđokosom.

Stariji se nasmejao osetivši oštar miris parfema, a potom i usne na svom vratu. Prstima je prolazio kroz Namjoonovu izbledelu kosu, nesvesno ga vukući sebi.

"Neko će nas videti...", prošaputao je uz tihi uzdah koji je sam napustio njegova usta.

"Nema veze, neću dozvoliti da mi iko uništi ovaj momenat. Dozvoli mi još malo...", odgovorio je Namjoon kroz blagi osmeh, pogledavši u Jina.

"P-prestani...", rekao je Jin osetivši njegovu ruku na svojoj butini, "Videće nas neko!", povikao je.

Drugi je zadržao široki osmeh pomerivši se, te ponovo pogledavši smeđokosog u oči.