Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[18]

24. jul, Seul, Koreja

Zraci večernjeg Sunca svim silama su se trudili da prodru u prostoriju spuštenih roletni, u kojoj su se nalazila dvojica mladića. Sedeli su jedan pored drugog, sa velikim albumom punim slika u krilu.

"Ovo je moj četvrti rođendan", izustio je rozokosi mladić prstom pokazavši na sliku uslikanu pre skoro čitavih dvadeset godina.

"A ovo je kada si, očigledno, oborio tortu", dodao je drugi kroz smeh, pokazujući na sliku na drugoj strani.

Namjoon ga je pogledao uzdahnuvši.

"Da, dušo, upravo tako", izustio je, dok je osmeh na licu smeđokosog rastao.

"Uh, 'dušo'?", upitao je Jin podigavši obrvu.

Mlađi je odložio album na sto, a potom se uspravio uputivši mu ozbiljan pogled.

"Što, ne dopada ti se?", počeo je, približavajući se Jinu, "Znači, ne dopada ti se, hmm?", nastavio je počevši da ga golica.

Jin se smejao pritom vičući i moleći da drugi prestane. Nije imao pojma koliko je golicljiv - sve do sada. Osetivši da je Namjoon stao, slobodnom rukom je obrisao suze koje je sav taj smeh proizveo, a potom je pogledao u mladića pored sebe. Shvatio je da je ovo leto posebno samo zbog njega; shvatio je i da voli sve u vezi rozokosog Namjoona kojeg je trenutno gledao pravo u oči.

Voleo je njegove crte lica, ruke, glupe šale, njegovo igranje, osmeh; jednom rečju - sve. Uživao je u svakoj sekundi provedenoj u njegovom prisustvu. A sama pomisao na to da leto laganim koracima odlazi, činila je da ga zapljusne talas tuge. Ubrzo je, nesvesno, promenio izraz lica.

Namjoon mu je uputio zbunjeni pogled, malo, ali samo malo se udaljivši.

"Da li je sve u redu?", prošaputao je, ruke drugog smestivši u svoje, te se nervozno i nesigurno nasmejavši.

"Leto... otićiće brže nego što možemo zamisliti", odgovorio je Jin iskreno, oborivši pogled.

Njegove ruke ubrzo bile su ponovo slobodne, a potom se začuo tihi uzdah. Tačno je mogao osetiti tužan pogled na sebi.

"To jeste istina, ali nećemo valjda dozvoliti da nas to rastavi?", rekao je Namjoon namrštivši se.

Jin ga je pogledao još uvek ne govoreći ništa. Ko zna šta će budućnost doneti.

"Jine?", izustio je mlađi, začuđen jer drugi nije odgovorio na njegovo pitanje.

Pozitivan odgovor bio je taj koji je Namjoon čekao; ali nije dobio nijedan.

"Čekaću te. Koliko god bude bilo potrebno, ja ću čekati da se vratiš", nastavio je Namjoon, onako, pomalo zbunjeno.

Nastala je tišina. Jin je još uvek na sebi osećao tužan pogled ne znajući da li je uopšte pametno da nešto kaže.

"Š-šta ako se nikada ne vratim, Joon? Šta onda?", konačno je progovorio, susrevši se sa pogledom pomenutog rozokosog mladića.

"Onda ću ja doći", odgovorio je Namjoon brzo, kao iz topa i bez razmišljanja.

Jin se slabašno nasmejao milo ga pogledavši. Deo njega znao je da je lakše reći nego učiniti. Taman što je hteo da nešto izgovori, drugi ga je prekinuo.

"N-novac nije problem! Daću koliko god bude trebalo samo da sam pored tebe!", povikao je Namjoon kroz nervozni smeh.

Polako ga je obuzimala panika, a on se trudio da je potisne. Međutim, bezuspešno.

"Joon-"

"Molim te ne govori da nije moguće! J-jeste! Moguće je!"

"Joon, stani-"

"Ne, ti stani, razmišljaš previše negativno... Ja-"

Usne koje je osetio na svojim prekinule su niz reči, a ujedno i svako Namjoonovo razmišljanje u tom trenutku. I ponovo, sve kao da je stalo; zaustavilo se, zaledilo. Sve osim njih dvojice.

"Prestani da paničiš", prošaputao je Jin rukama obuhvativši obraze drugog, gledajući ga u oči.

Mlađi je tiho uzdahnuo, na par trenutaka zatvorivši oči kao da pokušava da smiri svoj um i svoje nemirno srce. Ponovo otvorivši oči, ugledao je nasmejanog smeđokosog mladića koji se nalazio u istom položaju kao i malo pre.

"Oprosti, jednostavno ne mogu da se pomirim sa činjenicom da odlaziš. Tačnije... ne želim", izustio je Namjoon, svoju ruku stavivši preko ruke drugog.

"Hajde da to sada ostavimo po strani. Imamo dovoljno vremena da o tome razmišljamo kasnije", rekao je Jin sklonivši ruke sa obraza mlađeg.

Namjoon je tiho uzdahnuo oborivši pogled. Eh, kada bi njegov um, samo na trenutak, prestao da stvara razne scenarije neuspelih pokušaja njihovog ponovnog viđanja nakon ovog toplog leta. Kada bi samo prestao...

"To što si ti tužan čini i mene tužnim", izgovorio je Jin tiho, zaradivši blagi osmeh od drugog.

"Dođi i ljubi me. Obećavam ti da će nakon toga sve biti u redu", nastavio je gledajući u rozokosog mladića.

Namjoon je zadržao blagi osmeh približivši se Jinu i pogledavši ga u oči. Taj pogled spustio se do usana mladića preko puta, a nakon toga, usne mlađeg našle su se na njima. Drugi se lagano spustio na kauč osećajući Namjoona preko sebe. Nisu prekidali poljubac.

"Sve će biti u redu. Videćeš..."

[A/N:

Y'all i'm back ;')