Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[13]

6. jul, Seul, Koreja

O Namjoonovom priznanju, nakon što se dogodilo, više nisu razgovarali. Razmišljajući, odlučio je da će stvari preuzeti u svoje ruke, ma šta bude.

Prostorija u kojoj su se nalazili bila je zamračena, nedopuštajući vrelim zracima sunca da ikako prodru unutra. Rozokosi mladić ležao je na krevetu, mlatarajući komadom hartije, na taj način pokušavajući da se rashladi; smeđokosi je, pak, sedeo na fotelji nezainteresovano gledajući u prazno. Današnji dan bio je paklen, te nisu bili raspoloženi ni za šta.

"Zar je toliko vruće da moramo sedeti unutra?", oglasio se Jin pogledavši u pravcu drugog.

"Upravo tako", odgovorio je Namjoon neodvajajući oči od starijeg.

Stariji je samo frknuo spustivši pogled. Osećao je da ga Namjoon još uvek gleda i polako mu je postajalo neprijatno, pa se trudio da smisli bilo šta što bi smanjilo tu nepodnošljivu neprijatnost.

"Taj papir. Šta je na njemu?", pitao je, sada već smatrajući da je ono što je izgovorio čista glupost, ali pokušavao je da se izbavi iz neprijatne situacije.

Namjoon se trgao prestavši da maše pomenutim komadom hartije.

"Ništa", odgovorio je uz blagi osmeh koji se pojavio onog trenutka kada mu je nešto sinulo.

Jin ga je značajno pogledao lagano ustavši sa fotelje. U njemu se probudila radoznalost, želeo je da sazna šta drugi krije.

"Lažeš."

Rozokosi se blago podigao papir pritisnuvši na krevet i neskidavši ruku sa istog. Posmatrao je kako mu drugi prilazi i malo je reći da je bio zanesen njegovom lepotom. Obična bela majica i svetle iscepane farmerke su starijem stajali kao saliveni, a Namjoona podsećali na leto.

Uhvativši sebe kako zuri, progutao je knedlu svativši da se Jin sada nalazi na krevetu, odmah pored njega.

"Ne lažem. Zašto bih?", lažirao je nervozni osmeh, dok je rukom pritiskao papir sve jače i jače.

"Činiš me jako radoznalim. Daj da pogledam", rekao je Jin pokušavši da dohvati izgužvani list papira.

Namjoon je podigao ruku u kojoj je držao hartiju u vis, time sprečavajući drugog u nameri da je uhvati. Videvši sve ovo, Jin se namrštio ljutito pogledavši mlađeg u oči. Ubrzo se popeo na krevet, nalazeći se još bliže Namjoonu.

"Tvrdoglav si isto koliko si i filozof", izustio je Jin nagnuvši se napred, te ponovo ispruživši ruku.

Njegova ruka bila je tik uz ruku mlađeg, međutim, još uvek nije dobio ono što je želeo. Ubrzo je shvatio u kakvom položaju se nalazi; njegovo koleno bilo je između Namjoonovih nogu, lice blizu njegovog, a ruka držala ruku mlađeg sežući za onim što su njegovi prsti čvrsto držali.

Jinov pogled polako se spuštao sa izgužvane hartije, pa sve do lica rozokosog mladića ispred. Te njegove oči, gledale su ga oštrim pogledom. Međutim, ta oštrina mu nimalo nije smetala.

Namjoon je blago grickao donju usnu suzdržavajući se od namere da ponovo oseti ukus zadovoljstva koji se krio u Jinovim usnama.

"D-daj mi papir", prošaputao je stariji nesigurno gledajući rozokosog mladića.

"Jedino ako prvo ti meni daš da okusim tvoje usne", odgovorio je, sada potpuno siguran u ono što priča.

Dosta je bilo suzdržavanja; leto ne traje zauvek.

Jinovo lice bilo je rumeno, bio je u potpunosti zbunjeni. Srce je uveliko želelo da samo izleti iz njegovih grudi, kucalo je i suviše brzo.

"M-mol... M-molim?", jedva je izustio trudeći se da odglumi hladnoću.

"Dobro si me čuo", objasnio je Namjoon, dok su se njegove tamne oči fokusirale na divne usne ispred sebe.

"Uradi to!", govorilo je Jinovo nemirno srce.

Namjoon je, nečekajući nikakav odgovor, svoje usne grubo spojio sa njegovim. Ispustio je papir koji je nekuda odlepršao, te se prepustio osećaju koji ga je obuzimao.

Poljubac za poljupcem, nespretno su se nizali dok su mladići pokušavali da dođu do daha, a da se ne odvoje. Približavali su se jedan drugom što su više mogli, iako su bili već toliko blizu da bliže ne može biti. Ipak, njihove usne, crvene i mokre, na kratko su se odvojile.

Par trenutaka, zadihano su gledali jedan u drugog. Kako su završili ovde? Ah, da, taj lukavi papir. Kao da je znao njihove najdublje želje.

"Ovo je...", izustio je Namjoon tek sada primetivši Jinove prste u svojoj izbledeloj kosi.

"... Upravo ono što sam želeo...", nastavio je Jin zatvorivši oči u olakšanju.

Osetio je nežne dodire na vratu, te su njegove oči ostale zatvorene.

"Smem li...?", prošaputao je Namjoon sa blagim osmehom na licu.

"Da... Molim te...", odgovorio je Jin istog trenutka osetivši nežne usne na osetljivoj koži svog vrata.

I nakon par trenutaka, kada su usne mlađeg osetile ponovnu potrebu za usnama drugog, spojile su se u dug poljubac.

Jinove su bile crvene od ugriza mlađeg, ali ipak, uopšte mu nije smetalo i samo se prepustio konačno priznajući sebi da je ovo najdivniji osećaj u čitavom Univerzumu. Kako li se samo usudio da one večeri jednostavno odšeta, ostavljajući rozokosog mladića samog i vidno zbunjenog?

Međutim, smeđokosi je prekinuo poljubac onog trenutka kada mu je nešto palo na pamet.

"Ja sam svoj deo dogovora ispunio. A sada ti meni reci šta je bilo na onom papiru", rekao je kroz blagi osmeh.

Namjoon se nasmejao stavivši ruku na rumeni obraz drugog.

"Na papiru nije bilo ničega. To je bio samo izgovor da me poljubiš."

Jin je ubrzo promenio svoj izraz lica; sada je bio namršten i tako je gledao u rozokosog mladića koji se divio svojoj snalažljivosti.

"Ti... Ne mogu da verujem!", povikao je Jin udarivši Namjoona u rame, a potom se odvojivši od njega i prekrstivši ruke.

Ne skidajući osmeh sa lica, rozokosi se približio drugom nežno, vrlo nežno ga poljubivši. Ubrzo su se Jinove ruke našle oko Namjoonovog vrata.

"...Volim i ja tebe, Joon..."

[A/N:

😌