Letnje večeri | [k.nj & k.sj] - pauzirana

[24]

18. avgust, Seul, Koreja

Najviše je voleo buditi se uz tople zrake jutarnjeg Sunca koji bi se, nekako, probili u njegovu zamračenu sobu. Ovog jutra shvatio je da postoji nešto lepše od toga. Otvorivši oči, ugledao je, još uvek uspavanog, smeđokosog mladića pored sebe; trenutno nije mogao biti srećniji.

Odjednom je život bio lep, vedar i pun energije. Iako avgust polako leprša što dalje od dvojice mladića, Namjoon je sve više prihvatao činjenicu da se vrlo uskoro rastaje sa voljenim. Koliko god se bacao u more razmišljanja iz kojeg, vrlo često, nije video izlaz, svakim novim skokom shvatao je da će biti ono što je rečeno; ono što je sudbina odredila. Shvatao je činjenice koje nikako nije mogao prihvatiti i bio je u potpunosti u redu sa tim. Međutim, pitao se da li je sve u redu sa njim samim.

"Dobro jutro", pospani glas smeđokosog mladića trgao je Namjoona iz razmišljanja u koje je potonuo, ponovo.

Namjoon mu je uzvratio u potpunosti istom rečenicom, uz osmeh, približivši mu se i nežno ga poljubivši u obraz. Svaka misao u njegovoj glavi je nestala, a pojavila se samo ona vezana za Jina i nikog drugog. Ponovo ta klasična zaljubljenost koju je osećao svaki put kada bi pogledao u starijeg; leptirići u stomaku, glupavi smešak na licu, brzi otkucaji srca. Protiv toga nije mogao, ali nije se ni trudio.

"Trebalo bi da polako počnem sa planiranjem tog putovanja", izustio je Jin nakon kraće pauze koju su iskoristili kako bi nešto pojeli.

Namjoon ga je istog momenta pogledao, blago klimnuvši glavom.

"U redu, pomoćiću ti oko svega što ti bude trebalo", odgovorio je nasmejavši se, "Možemo krenuti odmah, ako želiš."

"Kasnije, sada želim da uživam u doručku sa tobom i pogledu na mirno more. Jutro odavno nije bilo lepo kao ovo", rekao je Jin preko ramena pogledavši u pravcu mora.

Sedenje na terasi Namjoonovog apartmana postalo je rutina; ali i nešto samo njihovo, nešto voljeno od strane obojice.

"U redu onda", nasmejao se rozokosi.

***

"I tako je došlo do svega ovoga", ljutito je izgovorio plavokosi mladić Yoongi, objašnjavajući svom prijatelju kako je dospeo u situaciju u kojoj se, trenutno, nalazio.

"I cela ova drama se svodi na tvoje priznanje upućeno Jiminu, na temu onoga što zaista osećaš? Iako ste zajedno već mesec dana, čini mi se?", upitao je Namjoon kroz smeh, primetivši da se drugi namrštio još više.

Yoongi je duboko uzdahnuo, svoj pogled oborivši na sada već hladnu crnu kafu ispred sebe. Od silnog pričanja je na nju zaboravio, trenutno istinski žaleći za tim.

"Zaista bi trebalo da nađem drugu osobu kojoj ću pričati o svojim životnim odlukama", promrmljao je Yoongi.

Drugi se smejao.

"Da, samo se ti smej. Iako smo Jimin i ja zajedno, nije bilo uopšte lako priznati ono što osećam. Kad sam u njegovoj blizini, izgovaram samo lepe reči, i to sve upućene njemu-"

"Što znači da te on čini boljom osobom. Ili mi se učinilo, hm?", prekinuo ga je Namjoon napravivši upitni izraz lica.

Stariji je stavio ruku na čelo, ponovo uzdahnuvši.

"Dobro, on me čini boljom osobom. Eto, zadovoljan?"

Rozokosi je klimnuo glavom, "Veoma."

Par trenutaka je bilo tiho, jedino što se čulo bilo je čavrljanje ljudi oko njih i muzika iz kafića u kojem su se nalazili.

"A ti i Jin, šta je s tim?", tišinu je prekinuo Yoongi, osećajući se slobodnim da pita nešto poput toga.

Drugi ga je pogledao.

"Tu je sve u redu, naravno. S tim što još uvek stoji to da će on otići u Ameriku. Međutim, polako počinjem da se mirim sa tom činjenicom. Prihvatam je, menjam se, prilagođavam se. Sve to zbog njega", zastao je napravivši kratku pauzu, "Zaista želim da ovo uspe. Daću mu vremena, koliko god bude trebalo. Na kraju krajeva, čekaću ga."

Yoongi je dobro čuo svaku izgovorenu reč, polako shvatajući da je Namjoonov odgovor značio suštinu ljubavi; čekanje, prilagođavanje, strpljenje, vreme, lojalnost. Sada je razumeo ljubav kao pojam i osećanje. Obojica su je konačno razumeli.

"Videćeš da će sve biti u redu. Čekanje će se isplatiti", izustio je stariji nakon pažljivog analiziranja svog saznanja.

"Hoće, uveren sam u to", nasmejao se Namjoon.

[A/N:

Pa, skoro dva i po meseca nisam apdejtovala ovu knjigu. Osećam se kao najgora osoba na svetu, ali jednostavno su mi sve ideje isparile, a škola je krenula i tako. Ovaj deo je užasan i više fokusiran na osećanja nego radnju, nadam se da razumete, hehe.

Evo i hvala svima koji još uvek nisu odustali od čitanja ovoga, baš ste divni. Vidimo se tamo za dva meseca kada budem napisala novi deo ;')