Darovi Elemenata

29. poglavlje

Bližio se kraj prvog polugodišta, a s time i ispiti. 

Dalenta se sve više nalazila uz knjigu, a sve manje s Risom. Došla bi iz škole i odmah krenula učiti, već su pisali ispit iz Magičnih bilja, sljedeći je bio iz Magičnih bića i za taj se ispit Dalenta posebno pripremala, nije željela dati profesorici još jedan izgovor da se naljuti na nju. Bila je umorna i jedva je čekala da ovo sve završi i da dođu praznici.

Situacija između nje i Risa je bila... Neobična.

Prošlo je mjesec dana od incidenta na onom brdu i, iako mu je Dalenta rekla tisuću puta da se ne zamara s time, osim par razmijenjenih poljubaca, nije ju se usudio taknuti. To joj je pomalo išlo na živce i svaki put kad bi se to dogodilo, proklinjala bi se zbog svoje prenagle reakcije, shvatila je da ga nešto ozbiljno muči. Pitala ga je par puta, ali nijednom nije dobila konkretni odgovor. Shvatila je da tu ima nešto više od samog toga da mu je bilo neugodno zbog onoga što se dogodilo, ali više ga nije ispitivala, odlučila je da će joj reći kada će biti spreman. Kao i za njegovu majku, neće više napinjati za odgovor.

Dalentu je iz dubokog sna probudilo glasno kucanje na vratima.

''Dalenta! Jesi tu, budi se!'' 

Protrljala je oči i zijevnula. Što se događa?

''Tko je?'' zovnula je, a vrata su se otvorila i ušla je Medina.

''Ispit ti je već počeo, gdje si ti!?'' pitala ju je začuđeno, Dalenti je trebalo nekoliko sekundi da joj mozak obradi ovu informaciju, a kada se to dogodilo naglo je skočila iz kreveta.

''Molim!? Zašto me nisu probudile!'' počela se spremati brzinom svjetlosti dok je Medina nervozno cupkala nogom. ''I što ti radiš ovdje?''

''Nadgledam ispite.'' odgovorila je. ''Kada su shvatili da te nema ja sam se ponudila da odem po tebe. Pitala sam tvoje cimerice zašto te nisu probudile, a one su rekle da je jedna cura rekla da će to napraviti, ne mogu se sada sjetiti imena...''

''Daenerys.'' Dalenta je mračno rekla.

''Da! Tako je.''

Kada su napokon došle u učionicu u kojoj se pisao test, Dalenta je zastenjala, imali su ispit iz Magičnih bića. Toliko o tome da će se potruditi da ne razljuti profesoricu.

''Dalenta Gandhi!'' sve su se glave okrenule prema Dalenti kada je ušla kroz vrata, a ona je šokirano primijetila već polu riješene testove pred njima. Počeli su.

''Oprostite, profesorice, zaspala sam, a nitko me nije...''

''To me više nije briga, možeš sada slobodno izaći iz učionice jer više nemaš vremena pisati test.'' prekinula ju je profesorica, a Dalenta ju je iznenađeno pogledala.

''Neću pisati test? Pa kada ću?''

''Ne znam, kada se ja smislim.'' odbrusila joj je i više se nije obazirala na nju, a Dalenta je uhvatila Risov pogled prije nego ga je ponovno spustio na svoj papir. Ona se razočarano okrenula i izašla iz učionice, a Medina je ostala unutra.

Dalenta je sjela na malu klupicu i čekala da potres označi kraj sata, dvadesetak minuta kasnije to se i dogodilo. Profesorica je bila prva koja je napustila učionicu, a za njom i ostali, kada je Daenerys sa osmijehom izašla, Dalenta se naglo ustala i bijesno zaputila prema njoj.

''Koji je tvoj problem!?'' pitala ju je i snažno ju bocnula prstom u prsa, na svu sreću bile su iste visine tako da ju ova nije mogla gledati s visoka.

''Ne znam o čemu pričaš.'' rekla je Daenerys, a Dalenta je preokrenula očima i duboko udahnula, morala se smiriti jer je već osjećala kako joj dlanovi postaju vrući.