Od tog dana sve je išlo na bolje! Svaku sekundu svog slobodnog vremena Omer je poklanjao Zehri, svakom minutom pokazivao je koliko je voli, sada mesta za prošlost u njima nije bilo. Oboje su doneli odluku da prošlost ostave iza sebe, a da li je prošlost donela odluku da ostavi njih reći će vreme. Jer život je taj koji nas uvek iznenadi, Bog je taj koji nam odredi koliko bola možemo podneti, na iskušenja razna nas stavi i samo on je taj koji nam i dobro ili loše daje. Ali sada su Omer i Zehra uživali u ovoj sreći, lagano su se peli prema samom vrhu savršene ljubavi, onakve kakva postoji samo u bajkama.Svakog dana pisali su novi list sreće i svaki put na kraju dana napisali bi na neki način magičnu riječ ,,volim te!".
Ali samo nedelju dana kasnije Omer je morao da ode na poslovni put.Trenutak kada je trebao reći Zehri da odlazi na par dana iz Istanbula Omer nikad, a ni Zehra neće zaboraviti.
Te večeri Omer je bio ćutliv celo vreme, a kada su ostali sami i kada ga Zehra upita da li je sve uredu, on se slabašno osmehnu i priđe svojoj voljenoj ženi obgrli je rukama oko struka i nežno u čelo poljubi kao da je šećerna vuna, koja će nakon što je dotakne usnam nestati. Zatim je pogleda u dva crna oka koja su svetlela kao dva dijamanta i tiho prošapta: ,,Zehra! Ja moram da idem na poslovni put par dana." Na Omerove reči Zehrino telo se zgrči, nije želela da ode ne sad kad je sve krenulo da ide kako treba.Ali, nekako je skupila snage malo se osmehnula i tiho dodala : ,,Omere, ja ću biti ovde i kada se vratiš. To je samo par dana." Trudila se Zehra da bude jaka iako bi sada najradije zaplakala i zarobila ga u svom zagrljaju da nikuda i nigde ne ode.
Nakon pola sata kofer za put bio je spreman. Falilo je još samo par dokumenata i dok je Omer završavao poslednje provere u radnoj sobi, Zehra se tuširala i u isto vreme bila zamišljena toliko da nije ni primetila da nije zatvorila vrata za sobom.
Par minuta kasnije u sobu je došao Omer!
Čim je otvorio vrata osjetio je ,,miris ruže", koji se širio celom sobom.Duboko je udahnuo i ušao unutra. Pošao je pravo prema kupatilu sa namerom da opere zube. Mislio je da i Zehra to isto radi, ali je istog trena zastao kada je u tuš kabini ugledao Zehru! Mlazovi vode slivali su se dužinom njene duge crne kose i padali niz njeno sićušno prelepo telo.Omer je stajao na vratima i gledao u svoju ženu koja mu je bila okrenuta, leđima.
Imao je neopisivu želju da on stoji sada pored nje i obasipa je poljupcima dok se voda sliva niz njihova tela. Napravio je jedan maleni korak napred, ali je zastao kada ga je savest opomenula ,,Omere, to nije uredu vaš brak nije počeo normalno, kao svaki drugi brakovi! Ne možeš samo tako ući kod nje! "
U dubini duše Omer je znao da je to istina! Znao je da se, ako sad napravi još jedan korak napred, neće moći da zaustavi, ali je takođe znao da će time povrediti Zehru i prekršiti obećanje koje je dao onog dana u hotelu. Rekao je da će pustiti da sve ide svojim tokom, baš onako kako ide i vreme.
Zato se samo okrenuo i izašao iz sobe. Dugo je stajao na terasi i pokušavao da se pribere, a kada je to bar malo uspio iza sebe je začuo tiho ,,Omere, prehladićeš se!" Taj tihi umiljati glasić, sada je bio još lepši još slađi toliko nežan da je zaustavio krv u Omerovim vena. Laganim koracima prišao je do Zehre i nežno, bez i jedne reči, podigao je u naručje noseći je prema krevetu te tiho prošaptao ,,volim te."
Zagrljeni, udišući miris jedno drugom dugo su ležali, na krevetu a onda Zehra upita ,,Koliko dugo ostaješ u London?" U njenom glasu osećala se mala tuga, a Omer nežno podiže glavu svoje žene i kroz osmeh upita ,,Je li se to mene čini ili si ti tužna?" Zehra se osmehnu pa spusti svoj prst na usne, odmahnu glavom govoreći ,, Ne! Nisam samo me brine kako ću izdržati da spavam na ovom neudobnom jastuku."- ,,Hoćeš reći, nedostajat će ti moj zagrljaj? Je li to znači da je tu puno mekše?", upita Omer brzo kroz zloban osmeh, a Zehra dobi crvenu boju na obrazima, jer tek tada postala svesna svojih reči. Omer spusti svoje usne na Zehrine i između poljubaca doda: ,,Dođi, naspavaj se večeras, jer već sutra naveče spavaćeš na ovom neudobnom jastuku." Još jednom se nasmejao i ponovo poljubio Zehru.
BẠN ĐANG ĐỌC
MIRIS RUŽE (Štampana)
Lãng mạnZapitate li se ponekad kako to miriše zeleđena ruža? Ja ću vam reći. Miriše kao kaplica leda iz kojih se sliva ljubav. A znate li šta se dešava kada se zaledi ruža? Ona pati ali nikada ne izgubi boju. Crvena kao krv. Crvena kao sreća. Crvena kao lj...