MIRIS RUŽE (Štampana)

Kraj

Dva sata ranjje.. 11:30h

Kao ludak koji je pobegao sa psihijatrije, tako je upravo i Omer izgledao kada je dotrčao u bolnicu. Na sebi je imao doljni dio šarene pidžame i gore plavu košulju. Na jednoj nozi papuču, a na drugoj cipelu, dok su mu na licu još uvek bili vidljivi tragovi pene za brijanje...

,,Gde je Zehra? Kako je", zabrinuto je upitao kada je prišao do Seita? ,,Pripremaju je za porođaj. Tebe takođe...." ,,Kakav porođaj Seite?" Tek je ušla u deveti mesec", poviče  Omer na sav glas ne dozvoljavajući Seitu da završi." ,,Ne pitaj mene! Pitaj  doktora,  ja nisam ginekolog",  ljutito odbrusi Seit. ,,Je li stigao otac?" , upita jedna od sestrica koja se odnekud stvorila iza njih. ,,Stigao  sam",  reče Omer. ,,Vidim!", odgovor sestrica sa smeškom i odmeri Omera od glave do pete pa doda: ,,Pratite me, morate da obučete vreću pa idemo u salu. Vaša žena svakog trena treba da se porodi." ,,Porodi, porodi,  treba da se porodi." Prebledelog lica ponovi Omer i pođe za sestricom. Par minuta kasnije stajao je pored Zehre. ,,Sve će biti dobro." panično reče Omer i uhvati Zehru za ruku.. Tada je jedno  glasno "Ajjjjjjjjjjj" odjeknu na sve strane. Taj krik ispustila je Zehra, dok je u isto vreme svoje nokte zabila u Omerovu šaku. ,,Jesi li dobro", upita je  Omer.

,,Ti si kriv za ovo."

,,Za šta sam ja kriv", upita Omer ponovo i pre nego što je uspela da odgovori babica  doda: ,,Gospođo, porođaj će uskoro da počne. Molim vas dišite duboko",  mirnim tonom bez panike 

izgovori, a zatim pokaza  Zehri kako treba da diše.  Zehra udahne vazduh, a to isto napravi i Omer . Ona  izdahne vazduh, a Omer isto ponovi za njom. Tako par puta. A kad Zehra ponoveo oseti bolove iz svog glasa zavrišta. Omer tako zbunjen i preplašen takođe poče da vrišti za njom.

,,Omere šta radiš?" , Zehra upita nakon što bolovi na  trenutak prestanu. ,,Dišem" , kratko odgovori Omer i ponovo udahne i izdahne vazduh. ,,Omere ne radi to",  glasno reče Zehra,  a onda je još jednom uhvatiše bolovi i tada se čuje doktor kako govori: ,,Počeo je porođaj. Kad vam kažem da gurate iz sve snage vi gurajte, kad vam kažem da stanete vi stanite. Uredu, gospođo Ze..."i pre nego što uspije da završi do kraja, Zehra još jednom zavrišti i nagne se malo napred.

,,Sad guraj", poviče doktor i Zehra se svom snagom napne naprijed gledajući u njega,  a Omer upita: "Šta da guram?"  ,,Ništa vi gospodine Omere. Vi samo držite ženu za ruku", reče jedna od pomoćnih babica. A kad doktor ponovo kaže gurajte." ,,Šta da guramo?" ponovo upita Omer dok se Zehra od bolova od  života razdvaja i kroz zube kaže: "Omeree ućutiiiiii ajjjjjjjj."  Gospođo Zehra, idemo još jednom. Stegnite zube i iz sve snage se napnite. Idemo na tri, ako sad ne rodite dete može da se uguši..." sad već panično kaže doktor i počne da odbrojava "1,2,3 sad.."

Pre nego što je  izgovorio broj "3"Zehra je svom snagom zagrlila Omerovu ruku da ne zavrišti  i napravi onako kako joj je doktor rekao. Par sekundi kasnije začuo se plač bebe.

I baš kad Omer krenu da odahne i da kaže "Gotovo je" doktor ponovo povika ,,Gospođo Zehra, sad ponovo još jednom naponite naprijed iz sve snage. Ni slučajno nemojte da stanete dok vam ja ne kažem krenula je i druga beba.

Omer pogleda  prema Zehri i prije nego što svati o čemu doktor priča. U sali odjeknu još jedan dečiji plač. Smorena  Zehra zabaci glavu nazad na jastuk i od sreće kroz smeh  zaplaka.

Nakon nekoliko minuta doktor skinu rukavice, opra ruke i pruži ruku Omeru govoreći ,,Čestitam! Dobili ste sina i ćerku."