Pre nego što je svanulo jutro Omer je otvori oči. Zehra je mirno spavala tu pored njega, dok je napolju je zviždao planinski povetarac. On tiho ustade iz kreveta pazeći da ne probudi Zehru, priđe do prozora malo ga otvori, a onda tiho izgovori: ,,Dvadeset godina." Neko vreme je stajao tako rukama jako stežući okvir prozora, a onda kao ranjeni golub pade na pod i poče plakati. I ne, nisu to bile suze odraslog čoveka, bile su to suze nedužnog ,,deteta". Nakon dvadeset godina maleni dečak, koji je bio poput stene, koji je duboko ispod korena krio svoju bol, večeras, to jeste sada, je ponovo postao dete.
Bol koju je Omer osećao od detinjstva vešto je skrivao! Ispred drugih bio je hrabar i pun sebe, a kada bi ostao sam među ta četiri zida tame stajao bi pored prozora baš kao i sad i čekao da se pojavi njegova majka.No nažalost, to se nikada nije desilo! Vremenom navikao je da živi bez nje, bez majčinog dodira, osmeha, saveta, bez ruke koja će mu biti pružena da ustane kad padne i razbije kolena. Bez tapkanja po ramenu i reči ,,sve će biti uredu"! Navikao je on na sve to, ali samo pred drugima!
Omerovi sitni jecaji ubrzo su se stišali i on se vrati ponovo u krevet pa i kao malo dete se pribi uz Zehru. Sve je to videla Zehra iako je glumela da spava. Dok je Omera uplakanog pored prozora gledala njeno srce i duša su se rastavljali od tela, sama sa sobom se borila da ne ustane iz tog kreveta i da priđe da Omera zagrli i kaže mu sve će biti uredu.."Ali ipak u dubini duše znala je da Omeru sada trenutno ova samoća odgovara.
Već sledećeg dana pre podneva Omer i Zehra bili su u u Istanbulu ! Čim su zaustavili auto ispred vile oboje su znali da se moraju vratiti svakodnevni obavezama. Izašli iz auta napravili par koraka napred, a onda Omer povuče Zehru k'sebi i tiho prošapta :,,Volim te." Skloni pramen crne kose, koji je padao na Zehrino lice, i baš onog trena kad je hteo da je poljubi do njih dotrča Asija. Zehra se brzo odmače od Omera, a malena Asija, podižući ruke preme Zehri reče: ,,Zehra, puno sam te poželela!" Ona poljubi Asiju i kroz osmeh doda :,,I ti su meni nedostajala."Omer tužno pogleda u Zehru i još tužnije izgovori: ,,Već smo počeli, da smo još par dana ostali na imanju bilo bi super. "
,,Ujače Zehra i ja sad idemo da se igramo! Mama mi je juče kupila novu lutku." Omer samo klimnu glavom i u sebi pomisli : ,,Divno, ti i Zehra ćete se igrati! A šta ću ja da radim?"
Nasmejao se sam sebi i tome što se ravnja sa Asijom.Svi zajedno krenuše prema salonu gde su ih dočekali Ajše i Nihat!
Zehra sramežljivo pognu glavu, a Ajše upitno pogleda prema njoj, a zatim prema Omeru.Sve to, naravno, nije moglo da promakne Nihatu koji se potajno smejao, a ni Omeru koji je uživao da gleda Zehrine crvene obraze.Lagano je prišao do Zehre i namerno je obgrlio oko struka zbog čega se Zehra zakašlja i umalo udavi u sopstven dahu.
Nihat stavi ruku preko usana i poče lažno kašljati govoreći: ,,Dragi direktore, ako se vaš produženi odmor završio trebali bi poći u firmu jer je nastao gadan problem." Omer skloni ruke sa Zehrinog stuka i zabrinuto reče: ,,Uredu Nihate doći ću čim se presvučem." Par minuta kasnije bio je u sobi, a odmah za njim došla je i Zehra i to baš u onom trenutku kada je Omer bio bezmajice. Krenula je da izađe iz sobe misleći da je Omer nije primetio, ali on se u jednuj sekundi stvori do vrata i povuče je nazad. Zehra se našla zarobljena između vrata i Omerovog tela, lagano je primicao usne prema Zehrenim, a onda je začuo Ajše kako govori: ,,Brate Nihat te čeka."
,,Rekao sam ti da ostanemo u vikendici." , iznerviranog lica reče Omer.,, Hajde idi, Nihat te čeka?" , nadovezala se Zehra.
,,Je li se to meni čini ili me ti teraš? Ili to znači da sam ti već dosadio?Zehra sramežljivo spusti pogled i odmahnu glavom.
Malo kasnje Ajše i Zehra sedele su u salonu i gledale crteže koje je Zehra svojim rukama napravila i divila se njenom talentu. Ono što Omer i Ajše nisu znali jeste činjenica da je Zehra pre šet meseci predala te iste crteže jednoj kreatorskoj kući. Dugo vremena je čekala sa nadom da će pobediti u natecanju, ali odgovor nije dobila nikad.
STAI LEGGENDO
MIRIS RUŽE (Štampana)
Storie d'amoreZapitate li se ponekad kako to miriše zeleđena ruža? Ja ću vam reći. Miriše kao kaplica leda iz kojih se sliva ljubav. A znate li šta se dešava kada se zaledi ruža? Ona pati ali nikada ne izgubi boju. Crvena kao krv. Crvena kao sreća. Crvena kao lj...