MIRIS RUŽE (Štampana)

NASTAVAK ROMANA - MIRIS RUŽE 4 Dio

Kako su dani odmicali tako se prebližavao i dan venčanja Omera i Zehre! Dvoje mladih ljudi koji će se uzeti, a da se prije toga nisu upoznali. Za dva dana stajaće pred oltarom i reći svoje kako u narodu kažu ,,sudbonosno da"

Devojka duge crne kose i crnih očiju, kojoj je srce na delove polomljeno i momak bakarno crne kose i kao ugalj crnih očiju. Čovek kojı je slomio srca mnogim devojkama, konačno će na svoju ruku staviti prsten, kao simbol braka.

No ipak, svako jutro sa sobom donese nešto novo!

Neke legende kažu da se po jutru dan poznaje. Ako je jutro vedro, bez oblaka i tamne sene, dan će biti dobar, a ako je sa oblacima i crnom senom dan će biti loš.

Samo još jedan dan i nešto malo sati do Omerovog i Zehrinog venčanja, tačnije još 32 sata i sudbina će se ponovo poigrati sa njima. To jutro svanulo je bez ijednog oblaka na nebu, iako je bila već mrtva jesen. To jutro je svanulo prekrasno, kao da je gospodar (Bog) ovog sveta  zadovoljan ovım što njegovı robovi (ljudi) čine na zemlji. Ali ipak, ovo jutro na prvi pogled prekrasno jutro, sa sobom je donelo jednog Meleka (Anđela) kojem je zadatak bio da jednom Božıjem robu oduzme dušu. Taj rob bio je Tahir, Omerov  otac. Dok se lagano približavao čas kada će zauvijek sklopiti oči, Tarik se prisećao jedne žene, crne duge kose, prelijepog osmeha i čistog srca.Prisećao se onog dana  kada su jedno dugom obećali da će prošlost ostati samo njihova i da će tajnu sa sobom u grob odneti. To su stvarno mislili. Ta prošlost je Omerovog oca razjedala!

Svakog dana duša ga je sve više bolela, a opaka bolest, koja se kasnije pojavila, do kraja ga je uništila.

Danas su otac i sin, to jest Omer i Tahir, trebali kupiti venčano odelo, a umjesto toga oni se opraštaju jedan od drugog.

Dok Omer sa jedne strane drži očevu ruku, a Ajše sa druge, on im poslednjim atomom snage govori: ,,Deco moja draga, prvo vas u amanet ostavljam dragom Bogu, a onda jedno drugome. Čuvajte i štitite jedno drugo. Učinite me da budem ponosan otac".

Dok je govorio Ajše je celo vreme plakala, a Omer pokušavao ostati priseban i jak, iako mu se duša kidala. Saznanje da im otac umire bolelo ih je toliko kao da im neko kožu na živo kida, kao da im srce iz grudi čupaju. Zatim Tahir reče Ajše da izađe iz sobe kako bi on i Omer porazgovarali. Kad Ajše izađe on pogleda u Omera, poslednji put mu se malo osmehnu, a onda zadnjim atomom snage izgovori: ,,Sine, čuvaj sestru, ne dozvolite da vas loši ljudi razdvoje. Uvek radi ono što ti srce govori, jer ono nikada ne greši! I molim te, dovrši ono što sam ja započeo, ta devojka ta...''

To su bile poslednje reči, reči koje su ostale nedorečene, jer je Tahir sklopio oči jednom i zauvek. Bol koju je Omer tada osećao nije se merila ni sa čim. Dio njegove duše otišao je zajedno sa njegovim ocom.

Omera je najviše bolelo  to što nije na vreme vidio i svatio zašto otac pokušava da ga veže za kuću i porodicu. Bolelo ga je to što nıje više vremena posvetio ocu i što je bio toliko sebičan.

Od dana, kada se rastao sa ženom koju je voleo više od života, on je postao Zorba (Nasilnik). Svaka njegova nova veza je bila samo za noć!  Noć koju je koristio da povredi svaku devojku koja mu da šansu za to. Mislio je da će tako nahraniti i ugasiti svoju patnju. Koristio je svoju lepotu, moć i novac.

Danas kada je njegov otac sklopio oči jednom zauvek, svatio je, koliko je zapravo bio sebičan. Sad dok gleda bledo lice svog oca, on uzima njegovu još uvek pomalo toplu ruku i govori: ,,Oprosti mi oče što sam bio sebičan! Obećavam da ću čuvatı sestru bolje nego sebe! Obećavam da ću nastaviti tamo gde si ti stao".

Zatim pogubljen izađe iz sobe i ode prema salonu. Kada je ušao kod ostalih Omer nije trebao ništa reći, sama njegova pojava bila je jasnо napisana reč da ih je Tarik napustio.

Već sledećeg dana bila je dženaza (sahrana), a prepuno dvorište naroda bio je samo jasan dokaz koliko je Tahir bio voljen i cenjen čovek na ovom svetu. Nakon četrdeset dana održao se i mevlud (militva)  na kojem su prisustvovali svi prijatelji i rodbina. Molili su da duša Omerovog oca nađe mir.