Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

10. "Ljudi, ovo je moja cura Sabrina."

Kim's P.O.V.

Prošao je jutarnji trening. Dečke sam počela mrcvariti s treninzima. Zapravo, to nije niti pola treninga kojeg ja obavim kada plešem. Oni samo nemaju kondiciju jer ih Abuelo mazi i pazi. Druga utakmica je za tri dana i već uvježbavamo novi plan. Sve mora biti savršeno.

Sinoć mi je Peter došao u sobu i pitao me za filmove. Tako mi je žao što nisam bila tu s njim nego sam morala biti s curama vani. Mislim, nije meni bilo loše vani uz onoliko alkohola, cigareta i muzike, ali ipak. Zato danas ostajem s njim. Ako će on to htjet jer mi je jučer dao nedefinirani odgovor. Sad toliko razmišljam o tome da će mi glava puknuti. Šta je mislio s tim? Vidimo se? Kakve su to riječi, uopće? Heeeej, a da nije on to namjerno rekao da ja razmišljam o njemu? E, nećeš, lijepi. Sad ću ja malo tebe vući za nos. Počevši od sada.

Otkucao je jedan sat popodne te se spustim u blagovaonu. Sretnem Petera kraj švedskog stola te izignoriram njegov pozdrav. Sve što čujem je njegov smijeh. Skužio je što radim. Neka si sad on malo misli. Sjednem na svoje mjesto.

„Ti i tvoji treninzi nisu normalni.“ kaže Fran „Sve me boli.“
„I mene.“ javi se Luka.
„Joooj daj, šta ste tako cmizravi? To što nemate kondicije nije moj problem.“
„Ja neću biti cmizdrav ako mi kažeš odgovor.“ znatiželjno me Tony pogleda. Očito želi potvrdan odgovor.
„Budite spremni danas navečer.“ namignem mu.
„To, to, to. Hvala ti.“ zadere se te me zagrli.

Privuče pažnju sviju u blagovaoni. Njega očito nije briga jer govori dečkima šta znači moj odgovor.
I oni me pokušaju zagrliti.

„Nedo vam Bog. Nek me još jedan zagrli, gotovo je.“

Smire se te sjednu. Ja im se zahvalim te nastavim jesti u miru. Oni se samo smijuljuje te pričaju kako će ih zavesti.

„Jel trebamo nešto znati?“ upita Luka kada se dignem od stola.
„Da. Zapamtite da svaka od njih ima tri ostale frendice koje će vas strgati ako nešto loše napravite.“ kažem im te odem u sobu.

Legnem na kauč s bilježnicom u ruci. Dovršila sam melodiju, sad su riječi na redu. Mora biti neka ljubavna. Ali ne neko sladunjavo sranje. Baš neka dobra.

Krenem pisati bezveze neke ideje, riječi, fraze. Dio prekrižim pa opet neke napišem pa prekrižim one duge. Tako ja pišem pjesme.

Hmmm, ako sam pozvala dečke danas van, to znači da bi i ja trebala ići, a to znači da ne mogu biti s Peterom. Uffffff, ja sam se baš ponadala da ću mu večeras davati razne signale. Ali, ja to mogu raditi i dok smo vani. E pa da, kako brzo pronalazim rješenja. Pozvat ću i njega van pa ćemo u jednom trenutku ostati sami. Mmmmm, to mi se sviđa više od filma.

Uzmem mobitel da javim curama da ćemo danas sve imati spojeve. Pošaljem im poruku i spustim mobitel na svoje mjesto.
Tekst pjesme, ajmo Kim, smišljaj.

Nakon 20 minuta ništa ne uspijem smisliti te isfrustrirano puhnem i stavim bilježnicu preko lica. Možda pomogne. Opustim se na kauču kada netko umaršira u sobu.

„Spavaš?“ upita Peter.

Ohohohoho, taman mi je došao da ga pitam za večeras.

„Da.“ kažem.
„Očito ne.“ sjedne kraj mojih kukova „Šta radiš?“
„Smišljam pjesmu.“
„Zanimljiv način smišljanja.“ kaže te makne bilježnicu s mog lica „Ovako si ljepša.“
„Ja sam uvijek najlijepša.“
„Naravno da jesi.“
„Jesam. Zašto si došao?“ neka igra počne.
„Došao sam vidjeti jel vrijedi poziv za večeras.“ umiljato pita.
„Vrijedi. Ali nećemo gledati film nego idemo van. Dogovorila sam spojeve dečkima s mojim curama.“ protrljam oči.
„Još i bolje.“ kaže te se ustane „Nego, zašto me danas nisi pozdravila na ručku?“ smjesti se iznad mene te me pogleda u oči.
„Jesam, ali ti to očito nisi čuo.“ slažem.
„Očito nisam. Jel to možda ima veze s onim razgovorom od jučer?“ naravno, mili, ima.
„Ne znam, ima li?“ s osmijehom mu postavim protu pitanje. On se također nasmije, ali dublje.
„Pa dobro. Vidimo se onda navečer.“ poljubi me u kut usana te krene prema vratima.
„Vidmo se.“ naglasim to te ponovo začujem njegov smijeh popraćen zatvaranjem vrata.

Luđak.

(***)

„Kolko njemu treba vremena da se spremi?“ iznervirano upitam Petera.
„Želi ostavit dojam. Pusti ga.“ nasmije mi se te skužim da mu se rade jamice kada to napravi.
„Ma briga me za njegov dojam. Meni će prigovarat šta kasnim.“
„Kolko ga čekamo?“ upita Luka

Pogledam na lijevu ruku.

„Petnaest minuta. Jebenih petnaest minuta.“
„Pazi na rječnik, mlada damo.“ okrenem se prema liftu i staračkom glasu.
„Zamjenili ste me s nekom damom.“ kiselo se nasmijem.
„Pozdravi mi cure.“ kimnem glavom.
„E sada sam se sjetio da moram nešto uzeti. Čekajte nas.“ Fran povuče Luku u njihovu sobu.
„Di ćete? E, ubit ću ih sve.“ prođem rukom kroz kosu.
„Smiri se, malena.“ opet on sa tim nadimkom te me zagrli.
„Maleni, makni se. U iskušenju sam da te udarim.“ poljubi me u obraz i pusti iz zagrljaja.

Vrata ispred mene se otvore te se odmah počnem gušiti.

„Pa jesi li ti normalan, dijete drago? Kolko to parfema stavljaš?“ zaderem se na Tonya te stavim ruku preko nosa i ustiju.
„Ne želim smrditi.“ stane kraj Petera koji ima crnu majicu preko nosa.
„Ja ne želim komentirat.“ progovori Peter.

Mobitel mu kratko zazvoni te pogleda šta se događa na njemu.

„Ajmo.“ kažem Tonyu.
„Ne, nemojte još.“ zaustavi nas Peter „Sada će doći Branimir i njegova cura.“
„Naš kak me zaboli za Branimira i njegovu curu. Vidjet ću ih drugi put.“ Branimir ima curu? Neka jadnica, 100%.
„Daj, moramo se smijati zajedno. Čuo sam da je cura teški gabor.“
„Znači pristaje uz Branimira.“ nasmiju se.
„Šta nije u redu s vama?“ upita me Tony.
„Ma, on je debilna napuhana arogantna princeza. Ne znam kako vi možete izdržati s njim.“ oni samo slegnu ramenima.

Začujem otvaranje lifta te ugledam nasmješenog Petera. Namigne mi u znak da su golupčići došli.

„Ljudi, ovo je moja cura Sabrina.“ kaže Branimir.

Naježim se na ime, ali odlučim preći preko toga i pokušati uspostaviti komunikaciju sa Sabrinom.

Okrenem se prema njima s osmjehom koji mi splasne kada ugledam crnu spaljenu istapiranu kosu koja ne prekriva smeđe oči i kilu pudera na faci. Ruke mi se počnu tresti. Bijesna sam.

Koji kurac ona radi ovdje?!?!?!

Sabrina's P.O.V.

„Ljudi, ovo je moja cura Sabrina.“ kaže moj dečko Branimir.

A baš je slatkica što me je pozvao da budem ovdje preko ljeta. Baš se veselim tome. Samo, čula sam da je tu neka Kim i pretpostavljam da je to cura okrenuta meni leđima. Mrzim sve cure po imenu Kim, a ova joj slični po smeđoj kosi.

Ajde, valjda nije neka ružna i glupa koju ću nalupati.

Pružim ruku curi koja se okreće prema meni. Poznati parfem.

Osmjeh, koji joj je bio na faci, splasne, a oči joj poprime skroz tamnu plavu boju. Moja ruka se ukipi. Niti jedna ne miće pogled s one druge.
Šta ona radi ovdje? Mislila sam da je princezica na Bahamima.
Bez riječi se okrene te nestane. Svi stojimo u tišini dok se opet ne vrati.

„Ne idete danas.“ kaže gledajući mene iako je to govorila ovim slatkicama tu.
„Ček, šta?“ krenu za njom prema stepenicama.

Hvala Bogu, ide. Kako ću s njom izdržati sljedećih mjesec dana?

(******)

Vote, com?