Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

36. "POBIJEDILI SMO!!!!"

Ponovno se budim s jakom boli, ali ovaj put ne u glavi. Boli me donji dio trbuha. I to jebeno.

Kada malo dođem sebi tj. Kada se bol smanji, počinjem osjetiti tkaninu plahte na goloj koži. Šokirano dignem plahtu.

JA SAM GOLA!

Onda skužim i Petra kraj sebe kako mirno spava. Podignem plahtu još malo te vidim da je i Peter gol. Stavim ruke preko face. Šta se sinoć desilo? Šta smo radili?

Flashback
„Ti si šta?“ upita te mi podigne bradu.

„Ja sam nevina.“ Zacrvenim se te opet spustim glavu.

„Nikada se nisi jebala?“ odmahnem glavom na njegovo pitanjem.

Ne znam zašto, ali me je tako sram to reći njemu.

Približi mi se uhu te osjetim topli dah na njemu „Znači, kada uđem u tebe, bit ćeš samo moja?“ ovaj put kimnem „To mi se sviđa.“ Ugrizem me za uho, a ja prostenjem „Jako sviđa.“

Nastavi mi gristi uho te kožu ispod njega, moje slabo mjesto. Na svaki dodir njegovih zubi i moje kože podignem tijelo prema njemu uz stenjanje. Ovo me tako jebeno pali.
End of flashback

Aham, znam šta smo radili. I nazvali smo se ljubavi.

„Dobro jutro, ljubavi.“ Peter me zagrli ispod sisa te svoju umornu glavu stavi na moje rame.

„Jutro.“ Jedva kažem jer me trbuh opet jako zaboli.

„Boli?“ uplašeno upita te stavi ruku na bolno mjesto.

„Da.“ Kimnem i kažem.

„Oprosti.“ Poljubi me u rame te se digne i ode s moje strane kreveta. Primi me u naručje. „Idemo te oprati.“

Odnese me u tuš te mi pusto noge na hladne pločice „Možeš stajati?“

„Nisam sigurna.“ Potpuno se naslonim na njegov torzo jer su mi noge paralizirane. Dobro me je izjebo sinoć.

Jednom rukom me čvrsto pridržava uz svoje tijelo, a drugom uzima tuš te nas polijeva mlakom vodom.

„Dobro?“ upita.

„Dap.“ Omamljeno kažem jer mi se počelo spavati.

Brzo nas istušira te me pažljivo obriše ručnikom. Vrati me u krevet.

„Idem baciti ovo.“ Pokaže na krvavu plahtu.

„Aha.“ Samo kimnem glavom jer me je opet počelo boljeti.

Vrtim se po krevetu u grčevima kada Peter opet dođe.

„I dalje te boli?“ kimnem na njegovo pitanje „Oprosti.“

„Nisi ti kriv.“ Bolno se nasmijem „U prvoj ladici od stola su tablete, daj mi ih.“

On se u sekundi nacrta ispred mene s jednom tabletom i bocom vode. Popijem tabletu i odmah zatim vodu. Skupim se u malu loptu u nadi da će ova bola prestati. Znala sam što me čeka danas nakon onog jučer, mogu reći sa bih opet to ponovila.

Peter se legne iza mene te me zagrli.

„Moraš na trening, ljubavi.“ Kažem mu te začujem njegov tihi smijeh.

„Ostat ću s tobom.“

„Nećeš.

„Hoću, ljubavi. Ovakva si zbog mene.“ U glasu mu mogu prepoznati tugu i krivnju.

„Kao prvo: znala sam šta će danas biti i da će me boljeti vraški, a kao drugo: moraš trenirati. Zato marš van.“

„Ne.“ Odlučno kaže.