Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

30. " Trebamo navijačice."

Deset dana kasnije

Otto's P.O.V.
„Jesmo li spremni?“ upitam dečke koji stavljaju torbe u bus.

„Jesmo.“ kažu zajedno.

„Ja ću doći prije utakmice s curama.“ Kim kaže te joj dam ključeve od auta.

Nadam se da ga neće razbiti negdje.

Ode do Petera te oni nešto tamo krenu raditi. Ja samo uđem u bus jer sam rekao da se neću miješati.

Peter ubrzo uđe u bus te krenemo.

„Znači dečki,“ počnem „Treba nam oko sat vremena do tamo. Odmorite se malo i razbistrite glavu. Tamo kada dođemo prvo je nekakvo predstavlja svih timova i sudaca. Poslije toga idemo još jednom ponoviti plan pa se zaigravate. I onda utakmica.“

Ostatak ću im reći prije utakmice. Sjednem se s dečkima te krenemo igrati belu. Možda sam star, ali se i dalje volim kartati kao i kada sam imao 15.

Vrijeme brzo prođe. Vozač parkira ispred dobro poznatog stadiona. Ovo je moj peti tim koji vodim na ovakvo natjecanje. To dosta njih ne zna jer nismo nikada došli u top 10. Uvijek smo bili 15. ili 17. Ali ove godine ne. S ovakvom ekipom možemo biti i prvi. Samo da se potrudite što vjerujem da hoće.

Na ovom stadionu sam i ja igrao dok sam bio njihovih godina. To nikada neću zaboraviti.

Izađemo van te dečki uzmu svoje stvari i uđemo u unutrašnjost. Na ulazu odmah vidim jednog mladića u kasnim dvadesetima.

„Brian.“ kažem, a on se okrene prema meni.

„Oho, treneru.“ rukujemo se „Vidio sam nekog Ottu Connora na listi, ali sam mislio da je to netko drugi.“

„Haha, ja sam jedan jedini.“ nasmijemo se.

„Istina, istina. Kako ste? Kako su Eric i Kim?“

„Odlično, zapravo. Eric se zaručio te su napokon odredili datum, a Kim će doći pa ćeš ju sam pitati.“

„Super. Drago mi je.“ pogledam u njegove dlanove koje skuplja. Znam tog klinca od kad je imao 5 godina, nešto nije u redu.

„Nego, di moja mladež može ići da se spreme?“ pokažem iza sebe, a on pogleda na neki papir koji je imao u rukama.

„Dečki, svlačionica broj 9. Samo ravno i vidjet ćete.“

„Spremite se i čekajte me.“

Oni kimnu glavom te odu.

„Di ti je prsten, Brian?“ upitam ga.

„Rastali smo se.“ tužno kaže.

„Kada? Zašto?“

„Prije godinu dana. Varala me.“

„Žao mi je.“ potapšam ga po ramenu. Ovaj klinac to nije zaslužio. On je stvarno dobar.

„Ma dobro je. Nije bila ona prava.“ hrabro se nasmije.

„Naći ćeš ti neku.“

„Nadam se.“

„Znam da hoćeš. Dobar si ti klinac.“ prođem mu rukom kroz kosu.

„I dalje to radite.“ vrati kosu na mjesto te se nasmije.

„A moram. Idem ja vidjeti di su ovi mladi. Vidimo se.“

„Pozdrav, treneru.“

„Pozdrav, Brian.“

Idemo potražiti tu svlačionicu. Skrenem lijevo di piše da su svlačionice devet, deset, jedanaest i dvanaest.