Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

27. "Prekidamo."

„Šta radite vi?“ zbunjeno upitam.

Nick, Ian i Zayn stoje prislonjeni uhom na vrata Branimirove i Ianove sobe.

„Tišina.“ Zayn me stiša s rukom.

Nick dođe do mene te mi krene šaptati na uho „Sabrina je sterala Iana van da može pričati s Branimirom i oni se sad unutra svađaju.“

Hm, od kad Sabrina zna za privatnost?

„Onda to moramo slušati.“ uzmem Nicku mjesto na što on negoduje.

Naposljetku prihvati tu činjenicu te se čučne ispred mene i osluškuje.

„Neću. Idem.“ Sabrina se zadere.

„Ali zašto?“ Branimir pita bez ikakve emocije u glasu. To je malo čudno.

„Zbog tebe.“

„Zbog mene?“

„Da, zbog tebe. Od kad sam ovdje uopće ne obraćaš pozornost na mene.“

„Šta lažeš ti? Kako ne obraćam pozornost na tebe? Non-stop sam s tobom. Nisam igrao utakmicu jer nisam dolazio na treninge jer nisi htjela da budem blizu Kim zbog neke vaše svađe.“ dečki me pogledaju, a ja pokažem da ću kasnije ispričati „Nisam išao van s dečkima jer sam bio s tobom.“

Ona utihne. Aha, kurva nema šta za reći.

„Nije istina. Nikad nisi bio sa mnom.“

„Joooj, daj. Nemoj lagat.“

„Onda idem.“

„Odi više onda.“

„Prekidamo.“

„Mislio sam da se to podrazumijeva.“

Svi se brzo odmaknemo od vrata kada začujemo korake s druge strane. Sabrina naglo otvori vrata te sve odmjeri ljutitim pogledom, a posebno nasmiješenu mene.

„Pa jel to meni rođendan, Sabrina?“ upitam ju dok izvači veliki kofer iz sobe „Ili me samo voliš pa me častiš svojim odlaskom?“

Pogledamo me s puno prijezira „Steraj se, zmijo.“

„Čekaj. Moramo te dostojanstveno ispratiti.“ ne sluša me već samo krene prema vratima apartmana.
Ja se zaletim u sobu te uzmem gitaru. Krenem ju pratiti dok dečki hodaju iza mene i gledaju šta ću napraviti.
Uhvatim ju na stubištu.

„Iš, sotono iš. Nećeš nam faliti. Iš, kurvo, iš. Idi dok još možeš.“ bezveze sviram gitaru dok ju pratim do parkirališta. Dečki se iza mene smiju, a ova ispred ludi.

Kada izađe iz dvorišta, prestanem ju pratiti.

„Bok, Sabrina. Želim ti da te auto ovdje pokupi. Bye, bye.“ derem joj se dok mi pokazuje srednji prst. Okrenem se prema dečkima koji se još smiju. Zajedno se vratimo u apartman te sjednemo u boravak. Ja se zapravo legnem preko cijelog kauča. Uskoro nam se pridruži Branimir koji nije baš dobre volje. Sjedimo u tišinu dok ju ja ne prekinem.

„Ne, ja moram pitati; šta je bilo?“

„Ništa.“ mrzovoljno kaže.

„Ma daj. Ne može biti ništa.“

„Dobro. Uletila mi je u sobu i krenula govoriti neke gluposti kako ju zanemarujem i odbacujem i kako sam bezobrazan i kako će otići ako se to ne promjeni. Ja sam na to pukao jer je bezveze dizala paniku, a ostalo ste čuli.“

„Vjeruj meni, bolje ti je bez nje.“ krenem se lagano pomicati žice gitare.

„Rekla si da ćeš ispričati kaj je bilo između vas.“ kaže Zayn.