Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

11. "Šta nećeš?"

Ispričala sam curama tko je došao u kamp. Poludile su. Zapravo, to je blagi izraz za ono što su napravile.
Leonu sam jedva uspijela zaustaviti da ne uđe u kamp. Moram napomenuti da smo bile na plaži i da je ona trčala do kampa da istuće Sabrinu. Poslije toga smo pile votku i pušile neke ruske cigarete. Jedina svjetla točka tog dana.

Kada sam se vratila, u boravku su bili svi pa tako i ona kurva. Kratko sam ih pozdravila te otišla u sobu. Ne bi izdržala biti u istoj sobi kao ona cijeli film.

Peter mi je kasnije donio laptop i htio gledati filmove, ali sam ga pristojno odjebala s izlikom da sam pospana. Prihvatio je to iako je znao da to nije pravi razlog i da bi rado zaspala u njegovu zagrljaju. Poljubio me je u glavu, pokrio i otišao. Volim tu našu malu igricu. Možda postane nešto više. Ako će on to htjeti, ja se neću buniti.

Sada stojim ispred ogledala u crnoj trenirci i crnoj širokoj majici ispod koje se vidi crni sportski grudnjak. Sama pomisao da sada moram sići u blagovaonu i provesti vrijeme s onom... onom... ma nema pristojne riječi za nju.

Uzmem slušalice, mobitel i cigarete te se po stepenicama spustim dolje.
Uzmem samo kavu. Apetit sam izgubila kada sam ugledala... pa ne znam kako da ju oslovim, ali probat ću s imenom jer mi se to najmanje gadi kod nje. Znači, Sabrina na sebi ima prekratku minicu, preusku majicu i previše čarapa u grudnjaku. Mislim da joj se čak jedna i vidi. Našminkana je kao da se kupala sa šminkom na sebi. Lice joj je narančasto. Baš me zanima di je našla lopatu da stavi taj puder. Kosa joj je i dalje spaljena i tapirana.

Sjednem kraj Tonya te skužim da atmosfera nije kao jučer. Tony šuti, a ovi dvoje preko puta nas me pozdrave te im uzvratim. Čini se da oni nisu toliko ljuti na mene kao ova durica kraj mene.

„Sory šta sam jučer otišla bez vas.“ prva započnem razgovor.
„Nema veze.“ Luka i Fran mi se prijateljski nasmiju te sam sada da se ne ljute na mene.
„Nije bitno.“ Tony sarkastično se nasmije.

Lagano spustim šalicu na stol kada mi se ruke počnu tresti. To se obično dešava kada sam užasno bijesna.

„Ja sam se ispričala, a ako ne želiš prihvatiti moju ispriku, ne moraš biti bezobrazan.“ govorim polako, ne zato da me dobro razumi već da ne pobijesnim.
„Zašto?“ prestane jesti te me pogleda „Šta se desilo jučer na hodniku kada si vidjela Sabrinu?“
„Nije bitno.“ shvatim da sada slijedi bezbroj pitanja.
„Bitno je. Želim da mi kažeš.“
„Ajmo ovako. Reći ću ti kada budem spremna. Oki?“
„Ne. Ja želim sada saznati.“

Počnem masirati ruke kada se još jače počnu tresti.

„Ja ti neću sada reći.“
„Dobro, ne moraš. Pitat ću Leonu.“ nastavi jesti.

Sada se ja sarkastično nasmijem na što privučem njegovu pažnju. Pitat će curu koja je jučer ovdje došla tući kurvu zbog koje nije išao van.

„Ako ne želiš pokvariti odnose s njim, nemoj je pitati.“

Zbunjeno me pogleda.

„Molim?“
„Neće ti reći.“
„Hoće.“
„Pitaj ako misliš da je to pametno.“
„Pametno je.“ tiše kaže.

E, sada mi ga je dosta.

„Nemoj ju pitati. Jer ćeš pobrati batine.“
„Neću.“
„Hoćeš. Zato što je ona jučer ovdje došla istući tu kurvu i sumnjam da ne bi i tebe ako ju spomeneš.“

Bijesno izađem iz kampa te odmah krenem trčati. Uđem u šumu. Tu najviše volim trčati jer ima puno prepreka pa ostajem u formi.

Vratim se taman na trening. Naravno, tu je i Sabrina. Ona prati Branimira u stopu ili?
Zanemarim ju pa kažem dečkima da krenu trčati. Danas ću ih poštediti jer mi se neda biti tu.