Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

23. "Ništa od tvoje lekcije."

Svijetlost me opet budi iz sna. Proklete zavjese. Probam se pomaknuti, ali me netko čvrsto drži. Koji kurac? Tko je sa mnom u krevetu? Glava me odjednom zaboli. Joooooj, sjećam se one votke i Jackya, i vigora i rakije, i koktela, i još nečeg, ali mi je to u maloj magli.
Lagano se pokušam odgurnuti od nepoznatog tijela te uspijem. Taman da ću otvoriti oči i vidjeti tko me drži u zagrljaju, budem pribijena uz muška prsa.

„Nemoj ići.“

Peter?!

Oki, šta se sinoć desilo?

Spremila sam se, izašla u klub, popila, plesala, popila, pjevala, popila, plesala, popila, skinula štikle, popila, stala na cigaretu, odjebala nekog ljigavca, popila, zalila ranu votkom, popila votku, vozila do kampa, ušla u sobu i legla kraj... Aha, znam šta se desilo.

Oprostila sam mu. Kajem li se? Ne, nipošto. Ali moramo razgovarati.

Priljubim se još više uz njegova razvijena prsa.

„Budna?“ svojim dubokim jutarnjim glasom probije tišinu.

„Aham.“

„Boli te glava?“

„Aham.“

„Noga?“

„Trenutno, ne.“

Odmakne me od sebe te me pogleda u oči „Oprosti za onu svađu.“

„Peter, oki je. Oprostila sam ti.“

„Bila si pijana.“ podrugljivo mi se nasmije te mi rukama primi obraze.

„Ali se svejedno sjećam.“

„Nema veze. Želim se ispričati. Nisam ti smio zabraniti to. Znam da to voliš i sve, ali se nisam mogao suzdržati kada sam te vidio da plešeš s onim likom.“ primijetim da mu se ruke napnu i da mu je glas bjesniji. Primim ga za bicepse te ih krenem masirati. Ovo ga u trenu smiri.

Nastavim to raditi jer vidim da mu paše. Blago mi se nasmije.

„Opraštam ti. I gle, nije meni bio problem što si bio ljubomoran-“

„Nisam bio ljubomoran.“

„Nemoj srat, bio si ljubomoran ko ništa. Nego, nije mi to bio problem nego što si se ponašao kao da me posjeduješ i rekao da ne mogu plesati, a znaš koliko to volim i obožavam.“

„Znam. Oprosti.“ stisne me u svoj zagrljaj.

Nakon nekog vremena me pusti te mi se zagleda u oči.

„Čuo sam da si uspjela napisati tekst.“

„Jesam.“

„Želim ga čuti.“

„Cure bi danas trebale doći da im odsviram pa nam se pridruži.“

„Može.“ kaže te pogleda iznad mene „Fuck.“ naglo se ustane iz kreveta.

„Šta je bilo?“ upitam zabrinuto te se podbočim na desnu ruku. Oblači majicu te mi tako zabranjuje gledanje njegova torza. Da je majica bijela, nešto bih čak i vidjela.

„Trening.“

„A daaaaaaj.“ tužno uzviknem te se bacim na leđa.

„I meni je žao, ali jebiga. Više nisi trener pa me ne možeš izvući.“ nasmije mi se.

„Hahah, urnebesno.“

„Ali nisi me čak ni poljubio.“ lažno tužno kažem.

„A ti bi da te ja poljubim?“ nađe se iznad mene s velikim osmijehom.