Izgubljena ljubav ✔ *UREDĐUJE SE*

5. "Vidimo se sutra tu, lutko."

Kim's P.O.V.

„Dođi.“ Žac me povuče prema šumi.
„Di idemo?“ upitam ga.
„Negdje di ćemo biti sami.“

Znači lik me vuče u neku tu šumu i ja ne radim ništa. Možda zato što sam jako znatiželjna i zanima me šta će biti.

Ubrzo stanemo te sjednem na jedan viši panj. Promatram ga kako mi se približava te se nadvija nad mnom svojim jakim tijelom. Baš smo se ovako i upoznali.

„Ovako smo se i upoznali, zar ne?“ perverzno mi se nasmije. Da, sad sigurno znam šta želi.

Imam izbor: odgurnuti ga od sebe ili se još malo zajebavati s njim. Mislim da je očigledno što ću izabrati.

„Ne. Bio si mi više blizu.“ uzvratim mu taj perverzni osmijeh.

Približi mi se.

„Ovako?“
„Još malo.“

Ponovi radnju.

„Ovako?“
„Još mrvicu.“

Sada se približi toliko da je među našim usnama centimetar razmaka. Otvorim svoja usta te počnem teško disati. Neka pomisli da djeluje na mene.

„Ovako?“
„E, točno ovako.“ jedva izustim. Mislim da se ona dramska isplatila.

„Dobro, jer sam mislio da nastavimo naše malo upoznavanje.“
„Slažem se. Žaki, zar ne?“
„Hjooj, lutko. Nemoj se praviti da si mi zaboravila ime jer dobro znam da nisi.“ nasmije se.
„Znači, nisi Žaki?“ nastavljam sa svojom igricom.
„Nisam, lutko.“

Zašto me lik zove lutkom? Jel sam napravljena od porculana? Ne. Od drva? Ne. Od plastike? Ne. Jel mogu pomicati svoje zglobove? Mogu. Jel sam lijepa? Jesam, ali to ne ide u prilog meni. Ubiti, nisam jebena lutka.

„Možeš li mi onda ponoviti svoje ime?“
„Hahaha, dobro, prihvatit ću tvoju igru.“ još mi se malo približi te mi šapne na usne „Ali obično kažnjavam cure za to. Zovem se Žac.
„A pravo ime?“ izignoriram ono njegovo da kažnjava cure jer ako to spomenem neće biti ništa od moje igre.
„Marko.“
„I Žac ti je nadimak?“ pitam ga s dozom neuvjerenja jer mi je čudno da neko ko se zove Marko ima nadimak Žac. Prije bih rekla da bi mu nadimak bio Maki ili tako nešto.
„Da. Duga priča.“ malo se udalji od mene „A kako se ti zoveš?“
„Nemoj glumiti da si zaboravio.“ slatko mu se nasmije.

„Kim.“ kaže nakon pauze.
„Dap.“
„Nadimak?“
„Nep.“
„Skraćeno?“
„Nep.“
„Znači kratko i slatko.“
„Uvijek.“
„Vidim.“ zamišljeno kaže „Onda, koja je tvoja priča?“
„Moja?“
„Da.“
„Preduga je.“ taman posla da tebi idem pričati svoju priču. Rađe ću je ispričati simpatičnom Peteru.
„A da?“
„Dap.“
„Pa dobro.“

„A koja je tvoja?“
„Na koji način misliš?“
„Pa zašto si tu?“
„U mjestu ili na tebi?“ perverzno mi se nasmije.
„Tehnički nisi na meni već iznad mene.“
„A šta bi morao napraviti da budem na tebi?“ osmijeh mu se poveća.
„Morao bi leći na mene.“
„A da?“
„Dap. Ali bi me zdrobio s tim svojim mišićima.“ primim ga za mišićave i istetovirane nadlaktice. Stvarno ima lijepe mišiće. Ali Peter ima bolje.
Skužim jednu zanimljivu tetovažu pa krenem palcem prelaziti preko nje. On preusmjeri pogled na istu.

„Sviđa ti se?“
„Što znači?“
„Nisi odgovorila.“
„Nisi ni ti.“
„To je moj horoskopski znak.“
„Znači rođen si u prosincu, strijelče.“ pogledam ga u oči.
„Možda je u studenom.“
„Nije. Nisi takav tip.“
„A ti mene čitaš?“
„Kao otvorenu knjigu. Rekla bih da si rođen između 10 i 15.“
„Doista me čitaš.“ nasmije se „Imam izazov za tebe.“
„Mmmmm, volim izazove.“
„Hahah. Imaš jedan pokušaj da pogodiš kada sam rođen. Ako ne uspiješ, mogu te poljubiti.“
„A ako uspijem?“ znatiželjno upitam.
„Ti mene poljubiš.“ podigne obrve par puta.

Na to se glasno nasmijem. Moram priznati, fora mu je odlična.

„Ne može. Ako pogodim, ti i ja sutra idemo van.“
„Dogovoreno. A sada, pogađaj.“
„Hmmmm, hmmmm, hmmm…“ gledam ga duboko u oči „Rekla bih 13.“
„Hahahahh.“ nasmije se „Vidimo se sutra tu, lutko.“ kaže i samo otiđe.

Lik je jako misteriozan. To mi se sviđa, ali znam da on želi samo jedno, a to neće dobiti. Bar ne od mene. Sutra ću ga lijepo odjebati da mogu nastaviti svoju igricu s Peterom. On je zanimljiviji. On i njegovi uleti i mišići. I torzo, i pločice, i kosa, i oči. Ma cijeli on.

Vratim se na plažu te vidim da cure i dalje plešu. Čim su me vidjele počele su me ispitivati.

„Nije bilo ništa. Osim dogovora za sutra.“ kažem im.
„Ozbiljno?“ upitaju sve.
„Dap. Tada ću ga i odjebat.“
„Opasna Kim.“ kaže Marina.
„Ma imam ja zgodniju igricu od njega.“ vragolasto se nasmijem na samu pomisao na Petera.

Dugo nakon toga smo pile, plesale i zajebavale se. Lena, Tena, Sara i Marina su odlično društvo. Šteta što sutra odlaze, ali smo se dogovorile da ćemo jednom doći do njih.

Vratila sam se u kamp te u dnevnoj zatekla nekolicinu dečkiju. Pozdravim ih te krenem u sobu, ali me Fran zaustavi.

„Tko je bio onaj likac?“
„Koji likac?“ o čemu od priča?
„Nemoj se praviti luda. Onaj s kojim si otišla u šumu.“ javi se Luka.
„A vi to mene špijunirate? Moram se ja više pazitit.“
„Slučajno smo te vidjeli.“
„Da, da, da. Ma to je neki lik, nemam pojma. Jučer smo se upoznali.“
„Što ste radili u šumi?“ optužujići kaže Matija.

Šta je ovo? Ispitivanje?

„Jebali smo se. Ako vas baš zanima.“ sarkastično odgovorim.
„Ohohohoh.“ jave se i drugi.
„Odjebite.“ pogledam svakog „Hoćete gledati neki film?“

Potvrdno odgovore te im dam laptop, a ja se odem presvući. Usput su mi rekli da je Abuelo otišao s trenerima negdje. Briga me.
Odjenem duksu i kratke hlače te se vratim u dnevnu. Svi su na svojim mjestima osim Petera kojeg nema.

Možda je i on vidio da me Žac odveo u šumu. Joooooj, moram se što prije riješiti tog Žaca. I moram smisliti plan kako da indirektno kažem Peteru da ja nemam ništa s tim egoizmom retardiranim.

Film traje već 20 minuta, a Petera i dalje nema. Pitam Zayna di je.

„Dečko ti treba sada doći.“ nasmijano mi šapne.

S osmijehom preokrenm očima. Hahahaha, Peter, moj dečko.

Ubrzo osjetim ruke oko svog struka te povlaćenje unazad. Ne moram se ni okrenuti. Znam tko je to.

Game time.

Primim njegovu ruku u svoje te se smjestim glavu na mjesto između njegova vrata i ramena. Osjetim topli dah na lijevoj strani vrata. Nastavimo gledati film bez imalo pomicanja.
Sviđa mi se ova poza.

*******
Nastavak je malo kratak, ali će sljedeći biti duži. Ovaj tjedan ću vjerojatno objaviti još jedan u subotu ili nedjelju.

Vote, com?