Žandarmerija

Skinuta sa dužnosti

-Ne možeš za njima,oni će to rešiti-pomalo ljuto je rekao

-I koji ti je kurac bio da udariš zanimicu direktora-

Počela sam da se smeškam,ako je ona zamenica ja sam onda direktor

-Šta se smeješ?-zbunjeno odbrusi

-Izvini samo mi je za nepoverovati da je ona zamenica a nije uspela da zadrži običnu policajku-nasmešila sam se a on je ostao ukopan u mestu dok je skenirao moje telo

-Što me tako gledaš?-

-Nikad ne bih rekao da si policajka,mislim..dobro izgledaš ali deluješ prefinjeno a takve se ne nalaze tamo-prišao mi je bliže,ovde je postajalo sve vruće 

U zgradu su upali ljudi iz žandarmerije i ostali začuđeni,jedan je držao Jelenu i otrčala sam do nje,zagrlila sam je jako dok je ona plakala.Bila je uzrujana i uplašena.

-Ne brini se,sve je gotovo-nasmešila sam se blago

-To ti misliš,moraćemo da svedočimo za ovo,šta misliš šta će biti kad izađu,prvo će naći nas-rekla je kroz suze

-Znam ja da je ovo Srbija i da će izaći za koju godinu,ali niko nas neće pipnuti,veruj mi-držala sam njeno malo lice i gledala je ozbiljno

Želela sam da zvučim što više uverenije ali nisam mogla jer znam i sama da je to istina što ona kaže. Ne želim da mislim na to sad.

-Ja se nečeg drugog plašim-rekao je glas iza mene,pogledala sam u njega zbunjeno

-Mislim da ćete morati da objasnite šta ste radile usred šume same pored mafije,prva pomisao svima će biti da možete imati nešto sa njima-

Oči su mi se raširile,gledala sam ga sa nevirocom,ne znam kako uopšte može tako nešto da kaže,Bože.

-Da li si svestan svojih reči?-

-Nažalost,pođimo sad-

Nadam se da to što je rekao nije istina,jer mi nemamo nikakve veze a ni dokaze da nismo sa njima sarađivale

(...)

Sedim u policijskom kombiju naspram dečka koji mi je spasao život ali sam pomalo ljuta na njega zbog onih reči,ne znam kako to može biti moguće. Njegove plave oči gledaju kroz staklo na vratima,zagledan je negde u daljinu,pomalo zabrinut i zbunjen,primetio je da ga gledam i čim se naš pogled susreo,pogledala sam u stranu,mogla sam da osetim njegov pogled na sebi. Srećom brzo smo stigli u centralni zatvor na Zvezdari i izašli iz kombija.

-Sve će biti u redu,samo reci onako kako je bilo,ne izmišljaj ništa-šapnula sam Jeleni,ona je samo klimnula glavom

Ušle smo u zatvor,a mene je prošla jeza jer nikad nisam bila ovde,moj posao je sveden samo u saobraćaju i deljenju papirologije.

-Želiš li da posetiš zatvorenike?-šapnuo mi je poznat glas,a ja sam poskočila

-Šalim se bre,šta si se uplašila,ovde ti je uvek zanimljivo,neko nekog mora da bije i tako-nasmešio se,blago njemu kad mu je ovo sve zanimljivo

Odmaknuo se od mene i otišao do stržara. Nešto su pričali pa se vratio do mene.

-E sad možemo da idemo-

-Gde?-

-Prvo u Šumice u policiju pa onda te vraćam na tvoju dužnost,ako budu dozvolili naravno-

-Već mi skačeš po živcima-ovo me ljuti, kao da sam okoreli kriminalac

(...)

Stojimo ispred MUP-a i već me panika hvata,ne znam šta da radim..Ulazimo unutra i jedan policajac nas već vodi ka sobi za davanje izjava.

-Molim vas sačekajte ovde-

Pogledala sam u Jelenu koja je bila u transu,jebiga i nju mogu skinuti sa dužnosti,nije ni njoj lako. Pogled sam bacila na žandarma koji je stajao pored nas kao čuvar i gledao oko sebe,neka policajka mu je zapala za oko,smeškala mu se a on je uzvraćao,prevrnula sam očima.

-Hej opustite se gledajte samo da date iste izjave i proći ćete dobro-

U međuvremenu dečko izlazi iz sobe i govori da uđem unutra. Jelena je ostala sa njima.

-Dobar dan-govorim što ljubaznije mogu

-Dobar dan sedite gospođice Antonijević-reče sa osmehom

-Da vidimo sad,o čemu se to radi policajko-idalje se smeškao

Ispričala sam mu sve kako je bilo a on je to pisao na jedan papir te mi pokazao 

-Pročitajte,ako mislite da trebate nešto još da kažete,slobodno dodajte i na kraju se potpišite-

Pročitala sam sve i ništa nisam imala da dodam

-Možete li gospođicu Lazić da pozovete?-upitao je dok je uzimao papir sa stola,samo sam klimnula glavom i izašla

Svi su gledali u mene,pokazala sam Jeleni očima da uđe unutra,videla sam kako se naježila,a žandarm ju je pomilovao po leđima. Znači ono milovanje po mojim leđima je bilo samo da se smirim,baš lepo. ,,A ti se jadna ponadala nečemu više",govorio je glas iz glave,samo sam ga zanemarila i naslonila se na zid

Posle nekoliko minuta Jelena je izašla iz sobe i stala pored mene,za njom je izašao policajac koji nam je uzeo izjave.

-Plašim se da moram da vam kažem da ste skinute sa dužnosti do daljnjeg-izustio je na šta sam se ja sledila

***