Žandarmerija

Savršen smo tim zajedno

Bio je ranjen u ruku,pritiskao je ranu i pravio bolnu grimasu,skinuo je gornji deo uniforme ispod koje se nalazila crna majica na kratke rukave

-Pogledaj ovde da li ima prva pomoć-pokazala sam prstom u malu fioku koja se nalazila kod njegovih nogu

Otvorio ju je i ništa nije našao. Mora da ima u gepeku ali kako sad da stignem do gepeka. Idalje smo bili na auto putu i idalje su nas pratili.

-Drži volan-gledao me je zbunjeno

Provukla sam se na zadnje mesto i počela preturati po gepeku u nadi da ću naći prvu pomoć. Pored uniforme i raznih sitnica našla sam i prvu pomoć,čula sam pucanj i brzo spustila glavu,razbili su prozor na vratima od gepeka i brzo sam uzela prvu pomoć te se provukla na vozačevo mesto.

-Idiote mali-gledao me je sa osmehom

-Ćuti tu-raspakovala sam kutijicu prve pomoći i uzela pincetu zajedno sa gazom
-Drži volan-stavila sam njegovu povređenu ruku na volan kako bih bolje videla ranu

U početku mi je bilo muka gledati krv koja lije iz njegovog mišića,a onda sam se navikla. Prvo sam gazom skinula krv oko rane i polako pincetom počela izvlačiti metak. Pogledala sam u njega koji nije čak ni bolnu grimasu napravio. Brzo sam povukla metak ne gledajući i izvadila ga. Na trenutak je zatvorio oči pa otvorio. Krv je ponovo krenula da lije,natopila sam drugu gazu jodom i stavila je na ranu. Pogledala sam u njega koji se vidno smeškao.

-Nemoj da se smeješ-pravila sam se da sam ljuta

Idalje nije skidao osmeh sa lica. Pogledala sam na put i brzo zakočila. Probila sam rampu koja je bila od naplatne rampe gde se plaća putarina. Pogledala sam u Aleksu koji je gledao iza nas,nije bilo nikog te sam poskočila kad sam čula lupanje na prozoru od mojih vrata. Otvorila sam prozor i videla policajca koji je bio vidno ljut.

-Moliću Vas da izađete iz automobila-rekao je kroz zube

-Smiri se,pusti mene da pričam-uhvatio me je za obraze i otisnuo malen poljubac na moje usne

Izašli smo iz automobila i sve sam se okretala kako bih videla policijski automobil koji nas je pratio ali nisam videla.

-Hoćete mi objasniti šta se ovo desilo malopre?!-rekao je ljutim glasom isti onaj policajac od malopre

-Bežali smo od albanske policije koja nas je jurila-staloženo mu je odgovorio Aleksa
-Kao što vidite napadnuti smo,mi smo bili u Vrbnici ali su nas ostavili tamo svi i sad se vraćamo kući-pokazao je Aleksa na ranu,a policajac pogledao u mene

-Zar i žensko da vodite tamo?-upitao je začuđeno

-Šta hoćete time da kažete?-umešala sam se

-Kristina smiri se i uđi u auto-pokazao mi je da se vratim u auto ali nisam htela
Pogled sam usmerila ka policijskoj kućici ispred koje su se nalazila tri policajca,isprva sam se zapitala kako to da nose drugačije uniforme a kad su stali sa strane videla sam albansku zastavu na uniformi

-Sagnite se!-povikala sam i čula pucanj,i videla kako srpski policajac koji je bio pored njih pada na zemlju

-Ulazi u auto brzo-povikao je Aleksa ali nisam ga poslušala ni ovaj put već sam izvukla pištolj koji se nalazio ispod majice iza leđa i uperila u jednog od njihovih policajaca i pucala

U tom trenutku mu je ispao pištolj i uhvatio se za rame,Aleksa mi je uzeo pištolj iz ruke i pogodio drugog policajca u nogu. Obojica su se uhvatila za bolna mesta ali je jedan uperio pištolj u nas,te je Aleksa opalio još jedan metak u njegovu ruku iz koje je pištolj pao na pod. Policajac koji je bio pored nas otišao je do njih dvojice,potrčala sam za njim i došla do ranjenog policajca kog su upucali.

-Aleksa donesi prvu pomoć-povikala sam ali kad sam opipala puls nisam osetila pod prstima da ima

Osetila sam nečiju ruku na mom ramenu i podigla sam pogled

-Mrtav je Kristina-izustio je Aleksa gledajući u mene

Ustala sam i pogledala u upucanog čoveka,imao je metak po sredini čela,ležao je u lokvi krvi,nije mu bilo spasa. Velika gorčina i bes su obuzeli moje telo. Pogledala sam u dvojicu albanskih policajaca i imala sam želju da ja njih upucam u glavu,ali Aleksine ruke su se našle oko mene i njegova glava na mom ramenu me je smirila.

-Iza kuće ima neki automobil-povikao je jedan policajac,mora da je bio onaj što nas je pratio

-Ostani ovde ali sad me poslušaj-rekao je Aleksa,samo sam klimnula glavom

Pogledala sam ponovo u onu dvojicu policajaca koji su bili na podu u bolovima od metaka ali vezanih ruku.

-Šta ćete sa njima?-upitala sam policajca koji je bio pored mene

-Dolazi najbliža policija i vodi ih u stanicu,pa će onda na dalje istraživanje i proceduru-gledao je u njih

Aleksa se vraćao sa policajcem i pričao nešto,došao je do mene i zagrlio me jako

-Sve je gotovo,to je njihov auto-uzvratila sam zagrljaj i blago se osmehnula

-Možemo li sad konačno kući?-upitala sam umorno

Aleksa je pogledao u policajce koji su stajali ispred nas a oni su samo klimnuli glavom.

-Ja vozim-izustio je Aleksa

-Nema šanse ruka ti je povređena-napućila sam usne ljuto

-Ja vozim i tačka,moraćemo poraditi oko slušanja,uopšte me ne slušaš-sad je on pravio ljutu grimasu

Ušli smo u auto i naslonila sam se na sedište te odahnula. Aleksa je upalio auto i nastavili smo put,ali ovaj ostatak puta idemo bez straha i bez pratnje,konačno smo mogli da se opustimo.

-Savršen smo tim zajedno-bacio je pogled na mene sa osmehom,poješću ga kako je sladak kad se nasmeje

-Savršen-potvrdila sam i poljubila ga u obraz

***

Nalazimo se ispred zgrade u kojoj Aleksin tata živi,na Aleksinom licu sam videla nervozu,uhvatila sam ga za ruku i stegnula,htela sam da zna da sam uz njega.

Pozvonili smo na interfon i javio se dobro poznat glas

Ko je?-

-Mi smo- uzviknula sam srećno i pogledala u Aleksu koji je idalje bio nervozan,njegova nervoza se povećavala sa svakim našim korakom

Popeli smo se uz stepenice i videli nasmejanog Gorana koji je nas je dočekao raširenih ruku

***
Nastavak je tu,pa da pitam za utiske,kako vam se čini? Nadam se da uživate u akcijama 😊❤️