Legli smo u šator i Kristina nije mogla prestati sa kikotanjem
-Šta je bilo mala,napale te bubice?-nasmejao sam se
-Mislim da ima jedna velika ovde al me još nije napala-stavila je ruke na usta smejući se
-Ma jel? Budi dobra pa te neće ni napasti-
-A što nisi poneo neko ćebe,postaje hladno,rosa je napolju-
-Jel ti to pokušavaš da skreneš sa teme?-podigao sam obrvu
-Ne blesane samo mi je hladno,stvarno-ponovo se postidela
-Dobro,dođi onda-raširio sam ruke i ona se uvukla u moj zagrljaj
-Sa tobom vreme brzo prođe-gledala je na sat
-Ne moramo ići na posao ako ne želiš-podigla je glavu i pogledala me začuđeno
-Jel' bre,od kad si ti tolika pička postao?-upitala me je sa ogromnim osmehom na licu i počela da ustaje ali sam je uhvatio za ruke
-Šta si rekla?-
-Ja? Ništa,evo sviće zora,moramo da idemo-pokušala je da se izvuče ali nisam joj dozvolio
-Šta si rekla pitam te?-pogledala je u mene pomalo uplašeno
-Stvarno me se plašiš? Misliš da bi mogao da ti naudim?--Pa..ne ali si nekad zastrašujuć-rekla je tiho
-Znaš šta? Mogao bih!-
-Mogao bih da ti naudim! Znaš kako?-gledala me je u čudi i klimala negativno glavnom
-Evo ovako-bacio sam je sa mene i legao preko nje,počeo sam da je golicam a ona se kikotala toliko glasno,mislim da je šuma odzvanjala od njenog smeha-Dozvolila bih ti svaki put da mi tako naudiš-osmehnula se blago gledajući me u oči
Nisam mogao više da izdržim i počeo sam strasno da ljubim,uzvraćala je poljupce i skidala kožnu jaknu sa mene. Spustio sam poljupce niže po njenom vratu a ona je uzdahnula duboko,uhvatila me je za rub majice i stegnula je,baš kad je htela da je skine ugrizao sam je za vrat na šta je ona jauknula.
-Opasno se ti meni nešto pališ-nasmešio sam se bezobrazno dok je ona disala duboko
-Misliš? Daj mi ruku-
Dao sam joj zbunjeno ruku a ona je uradila ono što sam najmanje očekivao. Zavukla je moju ruku u njene gaćice i bila je jebeno vlažna. Dal je moguće da je nevina? Ne..Zašto je nevina? Kako? Ali..O bože tako sam zbunjen
-Šta je sad?-upitala je uplašeno
-Ništa,ovaj..ti si nevina?-upitao sam pomalo stidljivo
-Pa dragi moj,kao što vidiš nešto je na ovom svetu idalje nevino-rugala mi se
-Ali zašto? Mislim..ti imaš 22 godine,jel tako?-klimnula je glavom
-Pa šta čekaš majku mu..-nasmejala se na ovo-Čekam tebe da uđeš-
Udario sam glavom od pod i počeo da se smejem,kako je ovo izvlalila ludača,i ona se smejala nekontrolisano. Jebiga sad ubi mi svaku želju da je..khm ali dobro,otom potom kako kažu
-Čekaćeš još-poljubio sam je u obraz ali se ona namrštila,poljubio sam je u usne idalje je bila ljuta
-Šta?--Zašto da čekam još? Ne želiš me?-usta su mi bila blago otvorena na ovo što je rekla
-Kako možeš to da kažeš? Želim te,ali ne želim da te jebem kao što sam svaku do sad jebao. Iako nisam u šatoru..-zamislio sam se pa mi je lupila blagi šamar
-Ali opet, ne želim to sad,ne želim da kvarim ono što imamo,želim da se to desi iznenada,da bude nešto što mi se prvi put dešava u životu,kao što si mi se ti desila--Pomisliću da imaš bubicu u glavi i da ti neko govori šta da kažeš jer ovo što pričaš tako nestvarno zvuči-kikotala se
-Ali to ne znači da ne možeš da dobiješ udarac po dupetu-nasmejao sam se zlobno i okrenuo je dok je ona vrištala,udario sam je
-Kako dobro puca-smejao sam se dok se ona okretala ka meni-Pucaće tebi...-htela je da kaže pa je zastala
-A i tebi..-nasmejali smo na naše bolesne izjave
Pogledao sam u sat i video da je 7 ujutru,jebote kad pre. Izašao sam napolje,vatra se ugasila,hladni jutarnji vetar je duvao,odmah sam se vratio unutra jer sam bio u majici kratkih rukava. Video sam nju kako sedi sklupčana i drhti. Prišao sam joj i ogrnuo je mojom jaknom,ona ju je sklonila i zagrlila me.
-Volela bih da sam i danas sa tobom u žandarmeriji-rekla je tužno
Imam ideju kad smo već kod toga. Uzeo sam telefon i nazvao ćaleta.
-Hej ćale,jel može Kristina da danas bude u žandarmeriji?..Jel bitno što?..Hvala ti mnogo. Eto rešen problem-nasmešio sam se dok me je ona ponovo zagrlila
-Hoćeš li mi reći što si nevina?--Hoćeš ti meni reći što si se rasplakao jutros?-
E jebem mu. Jel vreme da joj kažem? Ne znam,ne volim ni sa kim da pričam o tome. A možda bi i bilo dobro,možda mi skrati patnju.
-Dobro ali ti prva-
-Dobro-
***
YOU ARE READING
Žandarmerija
Short Story,,Gađaj u glavu a ne stalno u onu stvar"-šapnuo mi je sa osmehom ,,Praviću se da te nisam čula"-prevrnula sam očima ,,Izgledaš jebeno zanosno u toj uniformi"-idalje je šaputao Priča o devojci koja sa drugaricom ulazi u probleme ali svaki put joj se...