Žandarmerija

Znači voliš kad si sa mnom?

Ušli smo u sobu a ona je razgledala,videlo se na njoj da se divi i smeši

-Zašto ti je sve u vojnom stilu?-upitala je zainteresovano

-Možda zato što sam bio u vojsci-

-Moguće-

-Inače od malena volim civilna odela-ne znam zašto sam joj uopšte to rekao

-Moglo bi se reći da imamo nešto zajedničko-stidljivo se nasmejala

Sela je na krevet i zagledala se u sliku moje majke koja je bila na stočiću. Samo da me ne počne ispitivati o njoj.
Pogledala je u mene zbunjeno ali ništa nije rekla hvala Bogu. Ne volim o mojoj majci da pričam.

-Ti živiš ovde sam?-

-Da, nekad odem do ćaleta na nekoliko dana i vratim se-

-Tvoj tata je vrh stvarno,mnogo mi prija razgovor sa njim možda zato što sam uvek imala dobar odnos sa muškarcima-

-Muškaračo-nasmešila se na moju izjavu
-Odakle ti toliko interesovanje za policijom?-ona je slegnula ramenima

-Ne znam, uglavnom ja sam prva počela sa tim,imam brata kog ne interesuje ništa vezano za sport, ništa civilno ne voli,totalno smo dva različita sveta,ne znam kako mi je uopšte brat-nasmešila se,vidim da je razgovor opušta a i mene je zainteresovala

-A tvoji roditelji?-

-Šta sa njima?-

-Kako su prihvatili tvoju ideju o policiji?-

-To nisi još uvek prihvatili a kad su čuli da sam bila u žandarmeriji glavu su mi hteli otkinuti-

-Baš lepo, šta sam ti rekao?-ona se namrštila
-Shvatićeš jednom o čemu ti pričam-

-Kako je ovo realistično-pogledala je u plafon

-Sa čim te je moj ćale uplašio?-pogledala me je zbunjeno

-Ni sa čim?-

-Jel ovo bilo pitanje ili odgovor?-upitao sam sa osmehom

-Odgovor-rekla je što odlučnije

-Onda nećeš imati ništa protiv-rekao sam poljubivši je,osetio sam da se topi i uzvraća a onda kao da se opekla

-Ne smem,već sam ti rekla-skočila je sa kreveta

-U redu-dignuo sam ruke u znak predaje i legao u krevet

Gledala je u mene sa osmehom,pokazao sam joj da legne pored mene,što je i uradila. Glavu je prislonila uz moje grudi i zagrlila me.

-Po prvi put se osećam nekako čudno,daleko od toga da mi se ne sviđa,samo nisam navikao na ovo,odavno sam trebao da te pojebem ali ni ne pada mi na pamet to-

Oh,sranje,upravo sam rekao to naglas,gledala je u mene za čuđenjem,te legla preko mene. Ponovo se zagledala u moje oči i prišla mi

-Znači da dobro delujem na tebe-šapnula mi je sa osmehom

-Ne kvari mi razmišljanje,vrati se u početni položaj da te ne bih sad...-odmah se sklonila sa mene a nisam ni završio rečenicu do kraja,nasmejao sam se i pomazio je po kosi

Zazvonio joj je telefon i ustala je da se javi

-Da...Jelena i ja...U redu,hvala Vam..-spustila je slušalicu i skočila na mene

Napravio sam bolnu grimasu jer je skočila na ono što ne treba,kad je shvatila šta je uradila počela je da se izvinjava a ja sam se samo smeškao

-Sutra ne radim-vrisnula je od sreće 

-Znači da sam ponovo kod tebe u žandarmeriji-šapnula mi je

-Znači voliš kad si sa mnom?-upitao sam zainteresovano dok je ona spustila pogled,nije morala ni da mi odgovori samo sam se nasmejao i priglio je uz sebe

(...)

Budim se ujutru i trljam oči,kad sam ih otvorio Kristina je idalje spavala na mojim grudima. Jebote,prvi put u životu sam sa nekim spavao a da nismo imali kontakta. Šta si mi uradila veštice?

-Kristina-dozivao sam je tiho ali nije reagovala,počeo sam da je drmam a ona se vrpoljila

Udario sam je po glavi na šta je odmah podigla glavu i pogledala me pospano i ljuto

-Idiote-izustila je i vratila glavu na moje grudi 

-U jebote-skočila je sa kreveta i pogledala u mene te uzela telefon i pobegla bez reči

Ostao sam u krevetu smejući se ludači. Ne mogu da lažem,prija mi njena blizina i drago mi je što će danas da bude u žandarmeriji sa mnom. Ustao sam iz kreveta i počeo da se spremam.

Kristina POV

Izletela sam iz stana i izašla na ulicu. Svež jutarnji vazduh me je milovao po licu,udahnula sam dva tri puta duboko i krenula ka autobuskoj stanici. Bome ima dosta da se vozikam od Dorćola do Novog Beograda ali dobro,prijaće mi da razbistrim misli. Šta se sinoć desilo jebem mu..On je rekao da me ne gleda kao stvar koju bi pojebao. Počinjem vrištiti u sebi,moram brzo do kuće da se sredim i onda u žandarmeriju ali prvo da nazovem njegovog oca. Telefon zvoni i javlja se sneni glas

-Dobro jutro direktore,samo sam htela da Vam kažem da sve ide kako treba,juče je bio Aleksi rođendan i zamislite šta mi je rekao-nasmešila sam se

-Da mu se sviđaš?-upitao je veselo

-Blizu,ali ne baš tim rečima,rekao je da mu je ovo sve čudno i da ne pomišlja na one stvari sa mnom-nasmešila sam se

-Bravo draga Kristina,ulepšala si mi dan,svaka čast,sad ću nazvati komandanta i reći da te ubaci danas sa Aleksom da budeš-glas mu je bio ispunjen i srećan 

-Hvala Vam i lepo je poslovati sa Vama-nasmešila sam se 

-Takođe,vidimo se danas u žandarmeriji-

-Dogovoreno,prijatan dan-

-Hvala, također-spustio je slušalicu

Dan nije mogao bolje da počne.

 ***