Žandarmerija

Priča za laku noć

Ulazim u sobu i razgledam je,izgleda kao dečija soba,približila sam se stoliću pored kreveta i sela na krevet,spustila sam jaknu pored mene i uzela sliku u ruku. Na slici su bila dva dečaka,jedan liči na Aleksu a drugi..nije mi poznat. Bili su srećni i zagrljeni. Pored te slike bila je još jedna slika,ovo je jedan stariji dečko,mojih godina rekla bih,ali nimalo ne liči na Aleksu. Sad mi ništa nije jasno,ko su ova deca?

Ustala sam i prišla ormanu,tamo sam videla sliku Alekse i onog dečaka,samo sad su bili sa starijom ženom,bila je tako lepa,smeđa pomalo čupava duga kosa,oči plave..Pa to je..Tako mi je Aleksa opisao njegovu mamu. Setila sam se šta mi je pričao za nju,oči su mi se napunile suzama i ostavila sam sliku na mesto. U tom trenutku je zazvonio telefon,uzela sam ga iz jakne i videla da je Aleksa,zašto ne spava,što me sad zove.

"Ljubavi,čujemo se ujutru ne mogu sad da pričam laku noć ljubim te :*"

Poslala sam mu poruku i pogledala na prozor,tamo sam ugledala neku biljku u saksiji. Prišla sam bliže i videla lavandu koja je cvetala,prišla sam u pomirisala je,tako lepo miriše,a onda sam se ponovo setila Aleksinih reči.
Njegova mama je mirisala na lavandu.. Pogledala sam u nebo koje je bilo vedro i puno zvezda,mesec je sijao u punom sjaju,čula sam kucanje na vratima i u tom trenutku kad sam se okrenula ušao je u sobu Goran,Aleksin tata. Brzo sam obrisala suze i okrenula se ka njemu sa osmehom, osmehnula sam se koliko sam mogla.

-Video sam svetlo,pa sam zato ušao,zašto ne spavaš?-prišao mi je bliže

-Ne mogu-rekla sam piskavim glasom

-Nemoj da brineš za Aleksu već sam ti rekao-pomazio me je po kosi te pogledao u lavandu

I ja sam pogledala u lavandu pa u njega,zagrlila sam ga jako i zaplakala

-Znam sve-rekla sam kroz suze
-Ispričao mi Aleksa,tako mi je žao-jecala sam

Zagrlio me je jako i spustio glavu na moje rame te me mazio po kosi. Plakala sam ko kiša u njegovom zagrljaju. Odvojio me je od sebe i uhvatio za ruku. Legao je u krevet i pozvao i mene da legnem pored njega.

-Znaš..nikad nisam imao ćerku. Bila mi je velika želja da imam ćerku.-pogledala sam u njega i glavu stavila na njegove grudi
-Bog mi je dao tako divne dečake i divnu ženu da mi u životu nije ništa više trebalo-bila sam tako zbunjena ali sam nastavila da slušam
-Aleksa ti je možda pričao o njegovoj mami ali nisam siguran da ti je pričao za njegovu braću-pogledala sam ga zbunjeno sa suzama u očima

Obrisao je svoje suze i položio moju glavu na njegove grudi te nastavio priču i da me mazi po kosi.

-Bilo je to kad je Aleksa imao 4 godine,rodio se mali Nemanja,svi smo bili srećni,ništa našu sreću nije moglo da razdvoji. Prošle su dve godine i njihova majka,moja žena se razbolela,možda znaš,dva meseca su se borili da je spasu ali na kraju je umrla od raka. Pokušao sam svoju decu izvesti na pravi put,Nemanja je imao samo dve godine ništa nije znao dok je Aleksa sazrevao i shvatao neke stvari. Dve godine kasnije,sa Nemanjine četiri godine,ustanovljeno je da i Nemanja boluje od raka kao što je njegova majka bolovala. Aleksa i ja smo konstantno bili uz njega,godinu dana se borio,bio je jako hrabar i jak dečačić ali na kraju nije uspeo da izgura bitku i poklekao je-zaustavio se i uzeo vazduha te nastavio
-Aleksa nije hteo ni sa kim da priča tada,nikome nikada nije rekao za svog brata,ćutao je kao da Nemanje nikad nije bilo a znam da ga je tištilo i mučilo to što mu je umro brat. Jednog dana pitao me je da li će biti tako i sa njim. Rekao sam da neće i da on mora mene da čuva. On je to shvatio bukvalno i od tad nikad nije spominjao ni njegovu majku,ni brata niti umiranje-udahnuo je duboko i obrisao suze,ja sam se gušila u suzama,samo suzdržavajući da se ne rasplačem još više

Stigla mi je poruka ali nisam obraćala pažnju na to već sam samo slušala šta Goran priča

-Da nastavim..Sa njegovih 8 godina došla je jednog dana na vrata moja bivša žena. Dovela je sina sa sobom i rekla da je to moje dete. Nisam mogao da verujem jer smo mi odavno bili razvedeni,ali rekla je da to dete ima 15 godina,što je zapravo moguće,jer sam ja 6 godina pre toga bio razveden od nje. Aleksa je dobro razumeo sve što mu se dešava i bio je jako ljut na mene,nije hteo pričati sa mnom,udaljavao se od mene,pio je,upadao u probleme ali hvala Bogu pa nikad nije ušao u kriminal. Sa njegovih 18 godina otišao je od mene u drugi stan,idalje je bio onaj mali hrabri dečak kao kad je bio mali takav je ceo život,da svi znaju šta je prošao zavideli bi mu. Ja mu zavidim jer ja nisam toliko jak kao što je on. On mi je sve na svetu i ne bih podneo da mu se nešto desi,to bi me slomilo.-izdahnuo je duboko

Obrisala sam suze i zagrlila ga jako

-Ne brini se ništa,od sad ga ja čuvam-podigla sam se u sedeći položaj,obrisali smo suze i on se ispravio
-Sutra ujutru idem da budem uz njega,i u dobru i u zlu a kad se vratimo pokušaću da ga nagovorim da nađe brata-osmehnula sam se blago
Uhvatio me je za obraze i razvukao ih u širok osmeh
-Ti si stvarno divna devojka,drago mi je što te je Aleksa osvojio-nasmejao se i ustao sa kreveta
-Idi sad spavaj,idem i ja,rano ustajemo ujutru-zagrlio me je u prolazu i izašao iz sobe

Protrljala sam oči i uzela telefon u ruke

"Ljubavi? Jel imaš ti temperaturu? Jel ti dobro? Od kad ti to mene tako zoveš? Blesava si. Ljubim i ja tebe, čujemo se,laku noć" -u 03:33 au,pogledala sam u sat,bilo je 04:06,jebem mu imam samo dva sata za spavanje. Otišla sam u kupatilo i sredila se te legla u krevet.

Pa šta ako sam ga nazvala ljubavi,zar ne mogu? Šta to znači? Jel to znači sad da ja njega volim? Da li ga mogu stvarno voleti ili je ovo samo zaljubljenost? Šta ako je ovo samo prolazna faza? Ne,ne može biti,ovo nije prolazna faza,ja njega...
Volim.

***

Laku noć 😴🌌🌃